Ne mo­že vam net­ko sa­mo ta­ko uze­ti de­set­ke mi­li­ju­na eura iz dže­pa, ima­te ih obve­zu tra­ži­ti na­zad

Mic­ha­el Mül­ler, pred­sjed­nik Upra­ve Ra­if­fe­isen­bank Aus­tria, go­vo­ri o tren­do­vi­ma na do­ma­ćem ban­kar­skom objaš­nja­va za­što ban­ka­ri že­le do­go­vor s no­vom Vla­dom o rav­no­mjer­ni­joj po­dje­li tro­ška te ope­ra­ci­je i ar­gum FI­NAN­CI­RA­MO SVE ZDRA­VE PRO­JEK­TE I ZDRA­VE TVRT­KE,

Poslovni Dnevnik - - BANKE - ANA BLAŠKOVIĆ

Gu­bi­tak ko­ji smo za­bi­lje­ži­li zbog ko­nver­zi­je iz­no­si 85 mi­li­ju­na eura, što smo zbog vi­so­ke ka­pi­ta­li­zi­ra­nos­ti mo­gli pod­ni­je­ti. No, to je bi­lo ne­ga­tiv­no za na­še vlas­ni­ke

Go­to­vo ka­uboj­sko rje­še­nje pro­ble­ma­ti­ke švi­car­skog fran­ka do­ni­je­lo je u pr­vom va­lu 4,5 mi­li­jar­di ku­na gu­bi­ta­ka ban­ka­ma na hr­vat­skom tr­ži­šzu, ali i po­kre­nu­lo pres­la­gi­va­nje kre­dit­nog por­t­fe­lja pre­ma do­ma­ćoj va­lu­ti. Ko­je su objek­tiv­no mo­guć­nos­ti za kre­di­te u ku­na­ma, je­su li mje­re HNBa da po­mi­re že­lje i mo­guć­nos­ti do­volj­ne te za­što bi fra­nak i no­voj Vla­di mo­gao do­ni­je­ti gla­vo­bo­lje, za Pos­lov­ni dnev­nik go­vo­ri pred­sjed­nik Upra­ve Ra­if­fe­isen­bank Aus­tria Mic­ha­el Mül­ler.

Iza ba­na­ka je tur­bu­lent­na go­di­na, ka­ko ste pos­lo­va­li u 2015.?

Osim ve­li­ke ‘sit­ni­ce’ proš­le go­di­ne, ko­nver­zi­je kre­di­ta u švi­car­skom fran­ku ko­ja nam je do­ni­je­la 85 mi­li­ju­na eura šte­te, za­do­volj­ni smo s re­zul­ta­tom. Te­ško je pos­lo­va­ti u go­to­vo ne­pri­ja­telj­skom okru­že­nju. U pre­diz­bor­noj go­di­ni na­pa­da­li su nas sa svih stra­na, op­tu­ži­va­li da li­hva­ri­mo, sve kao oprav­da­nje za­što nas tre­ba kaz­ni­ti.

Osje­ti­li smo i pro­mi­je­nje­ni pris­tup kli­je­na­ta. Ve­ći­na lju­di ni­je kri­tič­na, a kad stal­no pi­šu lo­še o va­ma, on­da se to uzi­ma zdra­vo za go­to­vo. Još ne smi­je­mo iz­a­ći s broj­ka­ma dok ih RBI ne obja­vi na bur­zi u Be­ču sre­di­nom ožuj­ka. No, mo­ram re­ći da vr­lo po­zi­tiv­nim sma­tram što su tro­ško­vi re­zer­va­ci­ja bi­li ma­nji ne­go go­di­nu pri­je, a ukup­na ra­zi­na loših kre­di­ti ne­što ni­ža. To je do­bar znak ko­ji go­vo­ri da se po­la­ko, ali si­gur­no si­tu­aci­ja sta­bi­li­zi­ra. Mo­ra­mo bi­ti za­do­volj­ni, iako nam se kre­dit­ni por­t­felj ma­lo sma­njio. Za­dr­ža­li smo opre­zan pris­tup u odo­bra­va­nju kre­di­ta, ko­ji pro­vo­di­mo po­s­ljed­njih par go­di­na.

Kao ban­ka fi­nan­ci­ra­mo sve zdra­ve pro­jek­te i zdra­ve tvrt­ke, no ima­mo ma­lo po­vi­še­ne kri­te­ri­je za ocje­nu ri­zič­nos­ti. Sma­tra­mo da je to po­zi­tiv­no, da ne tre­ba fi­nan­ci­ra­ti upit­ne pro­jek­te i ra­di to­ga da­nas ima­mo zdra­vu bi­lan­cu, a u us­po­red­bi s tr­ži­štem naš pos­to­tak NPLa je ne­što ni­ži.

Kak­va su vam oče­ki­va­nja za 2016.?

Pri­je sve­ga mo­ram re­ći da iz okru­že­nja ču­je­mo li­je­pe stva­ri. Naj­a­ve no­ve Vla­de ko­je idu u smje­ru sta­bi­li­zi­ra­nja eko­nom­ske si­tu­aci­je su po­zi­tiv­ne i na­da­mo se da će se us­pje­ti os­tva­ri­ti. Kao što je i naj­a­vio mi­nis­tar fi­nan­ci­ja važ­no je sta­bi­li­zi­ra­ti de­fi­cit i jav­ni dug te do 2020. sma­nji­ti za­du­že­nje dr­ža­ve što je vr­lo važ­no. Sa­ma ra­zi­na jav­nog du­ga pre­ma BDPu ko­ja se pri­bli­ža­va 90 pos­to ni­je to­li­ko kri­tič­na i ne bi za­bri­nja­va­la da po­s­ljed­njih go­di­na ni­je ima­la tak­vu ten­den­ci­ju ras­ta. To se na­ža­lost vi­di u vr­lo lo­šem rej­tin­gu dr­ža­ve.

Prognoze go­vo­re da će rast BDPa bi­ti ni­zak, no bit­no je da smo iz­aš­li iz re­ce­si­je. Okru­že­nje, o ko­jem Hr­vat­ska ovi­si ta­ko­đer iz­gle­da po­zi­tiv­no, ima­mo pros­to­ra za umje­re­ni op­ti­mi­zam. Pa­zi­te, i bla­gi op­ti­mi­zam je va­žan jer ako su tvrt­ke pe­si­mis­tič­ne on­da ne­će inves­ti­ra­ti, gra­đa­ni se ne­će za­du­ži­va­ti ako se bo­je ho­će li pri­ma­ti pla­ću i za go­di­nu da­na. Kad se psi­ho­lo­gi­ja po­kre­ne pre­ma umje­re­nom op­ti­miz­mu, po­kre­će se cik­lus.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.