Di­gi­tal­no ban­kar­stvo cva­te, ali ipak ne­će opus­to­ši­ti pos­lov­ni­ce

No­va era U svi­je­tu sve­op­će onli­ne do­mi­na­ci­je glo­bal­no ban­kar­sko tr­ži­šte dra­ma­tič­no se mi­je­nja

Poslovni Dnevnik - - BANKE - ANA BLAŠKOVIĆ

Kad go­vo­ri­mo o kon­ku­ren­ci­ji, ne bri­nu me dru­ge ban­kar­ske gru­pa­ci­je već kom­pa­ni­je po­put Fa­ce­bo­oka i Ap­plea, us­t­vr­dio je ne­dav­no je­dan europ­ski ban­kar za­du­žen za pos­lo­va­nje s gra­đa­ni­ma. Bo­ja­zan se či­ni na mjes­tu u svi­je­tu u ko­jem vla­da di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja: sva­kog da­na na Yo­uTu­beu se po­gle­da če­ti­ri mi­li­jar­de vi­deo ura­da­ka, a s 845 mi­li­ju­na ko­ris­ni­ka Fa­ce­bo­oko­va ba­za go­to­vo dva­put nad­ma­šu­je po­pu­la­ci­ju Eu­ro­pe. Ne iz­ne­na­đu­je sto­ga da kli­jen­ti ima­ju sve ma­nje po­tre­be za od­la­skom u pos­lov­ni­ce.

Do­du­še, pri­ča po­ma­lo pod­sje­ća na si­tu­aci­ju kad se pri­je 60ak go­di­na po­ja­vi­la te­le­vi­zi­ja pa se se po­če­li od­bro­ja­va­ti po­s­ljed­nji da­ni ra­di­ju ili pak, go­to­vi­ni po­ja­vom plas­tič­nih kre­dit­nih kar­ti­ca. Zbog di­gi­tal­nih teh­no­lo­gi­ja, po­seb­no pa­met­nih te­le­fo­na, evi­dent­no je da se biz­nis ba­na­ka s gra­đa­ni­ma mi­je­nja iz ko­ri­je­na. Mo­žda zbog na­s­lje­đa i tran­zi­cij­ske po­tre­be da po­sje­du­je­mo no­ve stva­ri, sred­nja i is­toč­na Eu­ro­pa pos­ta­la je tes­t­ni po­li­gon za no­ve di­gi­tal­ne ka­na­le ba­na­ka.

Hr­vat­ska dr­ži ko­rak

Is­tra­ži­va­nje ko­je je aus­trij­ska Er­ste gru­pa pro­ve­la pri­je dvi­je go­di­ne, po­ka­za­lo je da je ta­da vi­še od 70 pos­to kli­je­na­ta ko­ris­ti­lo us­lu­ge ba­na­ka u re­gi­ji onli­ne. Pri­tom je li­der bi­la Aus­tri­ja sa 79 pos­to, no i Hr­vat­ska je sa 74 pos­to bi­la u sa­mom vr­hu. U pro­tek­le dvi­je go­di­ne na pr­vo mjes­to je iz­bi­la Če­ška gdje vi­še od 80 pos­to kli­je­na­ta u kon­tak­tu s ban­kom ko­ris­ti di­gi­tal­ne ka­na­le.

Ban­kar­stvo pu­tem in­ter­ne­ta u po­ras­tu je na svim tr­ži­šti­ma jer da­nas go­to­vo svi ima­ju ba­rem jed­no ra­ču­na­lo, neo­vis­no je li to stol­no ra­ču­na­lo, lap­top ili tablet. U Hr­vat­skoj se vi­še od po­lo­vi­ce ban­ka­ma za­nim­lji­ve po­pu­la­ci­je ko­ris­ti mo­bil­nim te­le­fo­nom, pri če­mu se upo­tre­ba pa­met­nih te­le­fo­na str­mo pe­nje iz go­di­ne u go­di­nu.

Is­to is­tra­ži­va­nje po­ka­za­lo je da 95 pos­to kli­je­na­ta u Hr­vat­skoj za svo­je po­tre­be od­la­zi u pos­lov­ni­ce, a 29 pos­to is­pi­ta­nih rje­ša­va to di­gi­tal­no. U pos­lov­ni­ca­ma se naj­vi­še ko­ris­te sa­mo­pos­luž­na zo­na, šal­te­ri i su­sret s osob­nim ban­ka­rom. Osob­ni pris­tup ili raz­go­vor uži­vo glav­ni je raz­log je po­sje­ta ban­ci. To je po­t­vr­đu­je i si­tu­aci­ja u ko­joj će sa­mo če­ti­ri pos­to is­pi­ta­nih, iako ima­ju pris­tup elek­tro­nič­koj po­šti, oda­bra­ti mo­guć­nost sla­nja ema­ila osob- nom bban­ka­ru.k IIz­ne­na­đu­ju­će­đjć jje št­što tto za bu­duć­nost tra­di­ci­onal­nih pos­lov­ni­ca to ne zna­či tek­ton­ske pro­mje­ne. Os­la­nja­nje na pos­lov­ni­ce i da­lje je ne­za­mje­nji­vo u zem­lja­ma re­gi­je jer kli­jen­ti u is­to vri­je­me ko­ris­te di­gi­tal­ne ka­na­le i od­la­ze u ban­ku. Res­pek­ti­ra­ju­ći razlike me­đu po­je­di­nim zem­lja­ma i na­vi­ka­ma, u pra­vi­lu je sce­na­rij vi­še­ma­nje is­ti: kad se po­ja­vi, kli­jen­ti poč­nu ko­ris­ti­ti no­vi di­gi­tal­ni ka­nal u kom­bi­na­ci­ji s pos­lov­ni­com. Iako je me­đu naj­na­pred­ni­jim zem­lja­ma u re­gi­ji po ko­ri­šte­nju di­gi­tal­nih ka­na­la, čak 92 pos­to kli­je­na­ta u Aus­tri­ji sve­jed­no ko­ris­ti pos­lov­ni­ce. Bu­du­ći da ih je is­to­vre­me­no po­lo­vi­ca di­gi­tal­nih ko­ris­ni­ka, za za­klju­či­ti je da su ta dva ka­na­la me­đu­sob­no kom­ple­men­tar­na i ne is­klju­ču­ju je­dan drugoga.

U pr­vom ko­ra­ku, na po­čet­ku po­tra­ge za in­for­ma­ci­ja­ma, kli­jen­ti bi­ra­ju pos­lov­ni­cu ili onli­ne ka­nal pre­ma vlas­ti­tim pre­fe­ren­ci­ja­ma, no vi­še­ma­nje po­djed­na­ko. Po­ve­ća­njem ko­li­či­na in­for­ma­ci­ja, što pro­izvod pos­ta­je kom­plek­s­ni­ji ili se pri­bli­ža­va pot­pis ugo­vo­ra, kli­jen­ti sve vi­še od­la­ze u pos­lov­ni­cu. Jed­nom kad je pro­izvod ugo­vo­ren i ko­ris­ti se, po­nov­no se sma­nju­je ra­sko­rak u ko­ri­šte­nju ‘no­vog’ i ‘sta­rog’ ka­na­la.

Pri­mje­ri­ce, na pa­met­nom te­le­fo­nu tra­že se in­for­ma­ci­je, pro­vje­ra­va sta­nje na ra­ču­nu i obav­lja­ju bez­go­to­vin­ska pla­ća­nja. Po­tom se za go­to­vin­ske tran­sak­ci­je od­la­zi na u pos­lov­ni­cu ili u sam­pos­luž­nu zo­nu, sve do tre­nut­ka ugo­va­ra­nja kre­di­ta kad ko­ris­nik u pra­vi­lu tra­ži osob­nog ban­ka­ra.

No­vi iz­a­zov ban­ka­ma pos­ta­je pi­ta­nje ka­ko pri­bli­ži­ti dvi­je kraj­nos­ti i kre­ira­ti ra­zvoj di­gi­tal­nih ka­na­la, ima­ju­ći na umu da je te­ško oče­ki­va­ti da će u na­red­na dva de­set­lje­ća it­ko hi­po­te­kar­ni kre­dit re­ali­zi­ra­ti onli­ne. Mo­gu­ći od­go­vor na to pi­ta­nje le­ži u is­kus­tvu pru­ža­nja op­ti­mal­nog is­kus­tva glat­kim spa­ja­njem dva­ju ka­na­la ko­je će omo­gu­ću­ju­ći jed­nos­tav­nost i flek­si­bil­nost ko­ri­šte­nja ban­kov­nih us­lu­ga.

Po­tra­ga za no­vim mo­de­lom

Re­ali­za­ci­ja je, pak, dru­gi par ru­ka­va bu­du­ći da se ban­kar­sko tr­ži­šte dra­ma­tič­no mi­je­nja. Dok su ban­ke ma­nje sklo­ne ri­zi­ku pod kons­tant­nim ste­za­njem re­gu­la­tor­nog re­me­na i po­ve­ća­nih ka­pi­tal­nih zah­tje­va, kli­jen­ti su na­vik­nu­ti na di­gi­tal­ne us­lu­ge i ima­ju da­le­ko ve­ća oče­ki­va­nja od ba­na­ka ne­go u proš­los­ti. Po­se­ban pro­blem pred­stav­lja ni­ska lo­jal­nost pre­ma ban­ci ko­ju kli­jent la­ko mo­že za­mi­je­ni­ti s ne­kom dru­gom. Di­gi­ta­li­za­ci­ja sto­ga ban­ka­ri­ma ne os­tav­lja pu­no pros­to­ra; ili će se na­met­nu­ti stav­lja­njem ko­ris­ni­ka u pot­pu­ni fo­kus ili im pri­je­ti gu­bi­tak kli­je­na­ta. Sto­ga su nuž­ne sis­tem­ske ino­va­ci­je bu­du­ći da di­gi­tal­no do­ba utje­če na sve ra­zi­ne druš­tva, kao i sa­mih ba­na­ka. Rje­še­nje ni­je, sma­tra­ju upu­će­ni, u bes­po­šted­nom ru­še­nju ci­je­na već u pro­na­la­sku no­vog pos­lov­nog mo­de­la ko­ji će us­pješ­no po­mi­ri­ti jed­nos­tav­nost di­gi­tal­nog ka­na­la ujed­no kli­je­ti­ma stva­ra­ju­ći vri­jed­nost i po­seb­no is­kus­tvo.

Dok veliki igra­či po­put spo­me­nu­tog Ap­plea ili Go­oglea iz­a­zi­va­ju gla­vo­bo­lje ban­ka­ri­ma onli­ne pla­ća­nji­ma, na stra­ni ba­na­ka ipak su dva adu­ta. Pri­je sve­ga, ban­kar­stvo je biz­nis te­me­ljen na po­vje­re­nju mi­li­ju­na kli­je­na­ta na ko­ji­ma se za­čas i jef­ti­no mo­gu tes­ti­ra­ti no­va rje­še­nja. Ta­ko­đer, ve­li­ke igra­če za­ni­ma­ju tek tran­sak­cij­ska pla­ća­nja, dok im je za pri­kup­lja­nje štednje i pla­si­ra­nje kre­di­ta pre­pre­ka kom­plek­s­na i sku­pa re­gu­la­ti­va.

Ne­sum­nji­vo je da ino­va­tiv­no ban­kar­stvo ima ogro­man po­ten­ci­jal, no re­ali­za­ci­ja će zah­ti­je­va­ti ogrom­na ula­ga­nja. Ra­zvoj apli­ka­ci­ja je tek vrh san­te le­da, a is­pod po­vr­ši­ne skri­va­ju se po­tre­be za de­se­ci­ma mi­li­ju­na eura inves­ti­ci­ja u iz­grad­nju in­fras­truk­tu­re bez ko­je po­tra­ga za pra­vim mo­de­lom pro­na­la­ska ba­lan­sa di­gi­tal­nih ka­na­la i kla­sič­nih pos­lov­ni­ca na­pros­to ni­je mo­gu­ća.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.