Pra­vi je tre­nu­tak za uvo­đe­nje varijabilnog po­re­za na ugljik

Po­gled sa stra­ne Ni­ske ci­je­ne naf­te Po­rez bi se pos­tup­no sma­nji­vao dok bi ci­je­ne naf­te ras­le, a opet bi se po­ve­ćao kad bi se sni­zi­le. Po­li­ti­ka nje­go­vim uvo­đe­njem mo­že is­ko­ris­ti­ti tr­ži­šte da po­mog­ne u una­pre­đe­nju vlas­ti­tih gos­po­dar­sta­va u smje­ru neo­vis­nost

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI & ANALIZE -

Upo­s­ljed­njih ne­ko­li­ko de­set­lje­ća ci­je­ne naf­te znat­no su fluk­tu­ira­le, kre­ta­le su se u ras­po­nu od 10 do­la­ra do 140 do­la­ra po barelu, što je pred­stav­lja­lo jed­nak iz­a­zov za pro­izvo­đa­če i za po­tro­ša­če. No, kre­ato­ri­ma po­li­ti­ka te su fluk­tu­aci­je bi­la pri­li­ka za pri­bli­ža­va­nje naj­važ­ni­jim glo­bal­nim ci­lje­vi­ma (što se odra­zi­lo u Ci­lje­vi­ma odr­ži­vog ra­zvo­ja, usvo­je­ni­ma proš­log ruj­na, i kli­mat­skim spo­ra­zu­mom pos­tig­nu­tim u Pa­ri­zu u pro­sin­cu) ve­za­no uz ubla­ža­va­nje kli­mat­skih pro­mje­na i us­pos­tav­lja­nje odr­ži­vi­jeg gos­po­dar­stva.

Ne­dav­ne fluk­tu­aci­je ci­je­na naf­te na­li­ku­ju na kla­sič­ni mo­del pa­uko­ve mre­že iz mi­kro­eko­nom­ske te­ori­je. Vi­so­ke ci­je­ne po­ti­ču po­ve­ća­nja ula­ga­nja u naf­tu. No, zbog du­go­traj­nih vre­men­skih po­ma­ka iz­me- đu is­tra­ži­va­nja i eks­plo­ata­ci­je, dok no­vi ka­pa­ci­tet out­pu­ta za­is­ta do­đe u op­ti­caj, za­mje­na se već do­go­di i po­traž­nja vi­še ne oprav­da­va ras­po­lo­ži­vu po­nu­du. U tom tre­nut­ku ci­je­ne po­či­nju pa­da­ti, a is­tra­ži­va­nje i ula­ga­nja ta­ko­đer su u pa­du, uklju­ču­ju­ći naf­t­ne sup­s­ti­tu­te. Kad do­đe do no­vih nes­ta­ši­ca, ci­je­ne poč­nu po­nov­no ras­ti i cik­lus se po­nav­lja.

Cik­lus će se nas­ta­vi­ti iako os­ta­li čim­be­ni­ci, po­put tro­ško­va ob­nov­lji­ve ener­gi­je i pri­je­la­za na ma­nje in­ten­ziv­ne pro­izvod­ne pos­tup­ke ko­ji su u pos­to­ja­nom pa­du, im­pli­ci­ra­ju da će se on vje­ro­jat­no odvi­ja­ti unu­tar ni­žeg ras­po­na. U sva­kom slu­ča­ju, rast ci­je­na je ne­iz­bje­žan.

Kli­mat­ske pro­mje­ne

U tak­vom kon­tek­s­tu, da­naš­nje vr­lo ni­ske ci­je­ne – kat­kad is­pod 35 do­la­ra po barelu od po­čet­ka ove go­di­ne – pred­stav­lja­ju zlat­nu pri­li­ku (ko­ju je­dan od ovih auto­ra pre­po­ru­ča već vi­še od go­di­ne da­na) za pro­ved­bu varijabilnog po­re­za na ugljik. Ide­ja je jed­nos­tav­na: po­rez bi se pos­tup­no sma­nji­vao dok bi ci­je­ne naf­te ras­le, a ta­da bi se opet po­ve­ćao kad bi se na­po­s­ljet­ku ci­je­ne sni­zi­le.

Ako do­đe do asi­me­trič­nih pri­la­god­bi – ve­ćih po­ve­ća­nja po­re­za zbog pa­da ci­je­na ili ma­njih sma­nje­nja pri­li­kom po­ras­ta ci­je­na – ta­kav sus­tav pos­tup­no bi po­dig­nuo uku­pan po­rez na ugljik, čak i dok on pra­ti pro­tu­cik­lič­ki mo­del. Upra­vo ta­kav in­kre­men­tal­ni po­rast na­la­žu mo­de­li za kon­tro­li­ra­nje kli­mat­skih pro­mje­na.

Raz­mo­tri­te slje­de­ći sce­na­rij: za­mis­li­te da su u pro­sin­cu 2014. kre­ato­ri po­li­ti­ka uve­li po­rez od 100 do­la­ra po me­trič­koj to­ni ug­lji­ka (što je jed­na­ko po­re­zu od 27 do­la­ra na CO2). Za ame­rič­ke po­tro­ša­če ne­po­sred­ne po­s­lje­di­ce tog no­vog po­re­za, pod pret­pos­tav­kom da nje­go­vi tro­ško­vi u pot­pu­nos­ti pri­je­đu na po­tro­ša­če, re­zul­ti- ra­le bi po­ve­ća­njem od 0,24 do­la­ra u pro­sječ­noj ci­je­ni ga­lo­na ben­zi­na na na­ci­onal­noj ra­zi­ni, s 2,23 do­la­ra na 2,47 do­la­ra, što bi još uvi­jek bi­lo znat­no is­pod vi­so­kih ci­je­na 2007. i 2008. go­di­ne.

Ako na­kon to­ga sva­ki po­rast ci­je­na naf­te od pet do­la­ra do­ve­de do sma­nje­nja po­re­za na ugljik od 30 do­la­ra po to­ni, te sva­ki pad od pet do­la-

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.