HZZO sma­njio dug, bol­ni­ce ga i da­lje go­mi­la­ju

EK upo­zo­rio na zdrav­s­tve­ni sus­tav kao iz­vor ne­rav­no­te­že

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - JA­DRAN­KA DOZAN ja­dran­ka.dozan@pos­lov­ni.hr

Go­mi­la­nje du­go­va op­će­ni­to uka­zu­je na ne­rav­no­te­žu iz­me­đu ra­sho­da i dos­tup­nih sred­sta­va te sla­bos­ti u pro­ra­čun­skom pla­ni­ra­nju i kon­tro­li ra­sho­da

Du­go­ve u zdrav­s­tve­nom sek­to­ru, ko­ji su po­čet­kom proš­le go­di­ne pro­ci­je­nje­ni na oko 2,8 mi­li­jar­di ku­na, biv­ša se Vla­da u Na­ci­onal­nom pro­gra­mu re­for­mi obve­za­la sma­nji­ti ti­je­kom 2015. za 25 pos­to ili oko 700 mi­li­ju­na. Me­đu­tim, ka­ko se is­ti­če u naj­no­vi­jem iz­vješ­ću Eu­rop­ske ko­mi­si­je za Hr­vat­sku, “za­li­ha du­go­va u ruj­nu 2015. i da­lje je op­će­ni­to bi­la

ne­pro­mi­je­nje­na”. S jed­ne stra­ne, ka­žu, du­go­vi Hr­vat­skog za­vo­da za zdrav­s­tve­no osi­gu­ra­nje (HZZO) ko­ji je od la­ni iz­dvo­jen iz Dr­žav­ne riz­ni­ce su sma­nje­ni, ali je is­to­dob­no nas­tav­lje­no go­mi- la­nje du­go­va bol­ni­ca. Hr­vat­ska stra­na objas­ni­la je to uglav­nom pri­ho­dov­nom stra­nom u zdrav­s­tve­nom sus­ta­vu, a Ko­mi­si­ji je rek­la i ka­ko je uvje­re­na da je cilj za kraj 2015. is­pu­njen. U EKu s tim u ve­zi ni­su iz­ni­je­li ko­nač­nu ocje­nu, ali pod­cr­ta­va­ju da go­mi­la­nje du­go­va op­će­ni­to uka­zu­je na ne­rav­no­te­žu iz­me­đu ra­sho­da i dos­tup­nih sred­sta­va te sla­bos­ti u pro­ra­čun­skom pla­ni­ra­nju i/li kon­tro­li ra­sho­da. Ukrat­ko, sus­tav zdrav­s­tva i da­lje je je­dan od važ­nih iz­vo­ra fi­skal­nih ri­zi­ka i s raz­lo­gom je jed­no od pri­ori­tet­ni­jih po­dru­čja re­for­mi u ko­jem je, kao i u ve­ći­ni os­ta­lih pre­po­ru­ka EK, os­tva­ren tek ve­oma ogra­ni­čen na­pre­dak. Do­du­še, slič­ne je ocje­ne po glav­nim po­dru­čji­ma pre­po­ru­ka Ko­mi­si­ja iz­ni­je­la i pri­je go­di­nu da­na, a u iz­bor­noj go­di­ni pre­ba­ci­va­nje u ve­ću br­zi­nu u star­tu se baš ni­je či­ni­lo ja­ko iz­gled­nim.

Ho­će li u sklo­pu pra­će­nja ma­kro­eko­nom­skih ne­rav­no­te­ža Hr­vat­ska sa­da zbog pres­po­rih po­ma­ka una­trag ne­ko­li­ko go­di­na bi­ti i pr­va čla­ni­ca EU u ko­joj će se ak­ti­vi­ra­ti i ko­rek­tiv­ni me­ha­ni­zam, od­lu­čit će se za ne­ko­li­ko tje­da­na. Mo­gu­će je da će na to utje­ca­ti i (ne)uvjer­lji­vost re­fom­skih pla­no­va no­ve Vla­de. Ma­kro­eko­nom­ski po­ka­za­te­lji, do­du­še, da­nas iz­gle­da­ju ma­lo bo­lje ne­go pri­je go­di­nu da­na, ali rast je i da­lje pri­lič­no kr­hak. To je di­je­lom po­s­lje­di­ca pro­du­lje­ne re­ce­si­je i fi­skal­ne po­li­ti­ke ko­ja je pro­tek­lih go­di­na iz­os­ta­nak struk­tur­nih po­bolj­ša­nja rje­ša­va­la uglav­nom žr­tvo­va­njem ra­sho­da za inves­ti­ci­je (uz ne­što ušte­da na pla­ća­ma i su­bven­ci­ja­ma). To je, me­đu­tim, uz is­pod­pro­sječ­ne po­ma­ke pro­duk­tiv­nos­ti gos­po­dar­stva, sma­nji­lo i sred­njo­roč­ni po­ten­ci­jal ras­ta na­še eko­no­mi­je. Pre­ma ocje­na­ma Ko­mi­si­je, on da­nas iz­no­si ma­nje od je­dan pos­to.

Opo­ra­vak do­ma­će po­traž­nje tre­nu­tač­no pri­do­no­si ras­tu BDPa iz­nad ra­zi­ne po­ten­ci­jal­nog ras­ta pro­izvod­nje, a ta­ko će bi­ti i idu­će dvi­je go­di­ne”, objaš­nja­va­ju u Ko­mi­si­ji. Ni­zak po­ten­ci­jal­ni rast dje­lo­mič­no odra­ža­va pad ula­ga­nja pro­tek­lih go­di­na. Ti­je­kom kri­ze, na­ime, ukup­na su ula­ga­nja u nas pa­la 35 pos­to. “Iako su se ti­me dje­lo­mič­no is­pra­vi­la neo­dr­ži­va kre­ta­nja u raz­dob­lju pri­je kri­ze, snaž­no sma­nje­nje jav­nih ula­ga­nja bi­lo je ve­lik uda­rac gos­po­dar­stvu či­ji se rast uve­li­ke te­me­ljio na ula­ga­nji­ma”, is­ti­ču u EK. Uoči lanj­skog bla­gog opo­rav­ka, jav­na su ula­ga­nja u Hr­vat­skoj 2014. do­seg­nu­la sa­mo 3,7 pos­to BDPa (pri­je kri­ze iz­nad 6%), što je je­dan od naj­ni­žih udje­la jav­nih inves­ti­ci­ja u kru­gu us­po­re­di­vih ze­ma­lja. Is­to­dob­no, pri­vat­na ula­ga­nja ti­je­kom kri­ze su pa­la za 33 pos­to, na ta­ko­đer 3,7 pos­to BDPa. Uz vi­so­ku za­du­že­nost iz pred­kriz­ne fa­ze, to­me je pri­do­ni­je­la sla­ba pro­fi­ta­bil­nost kor­po­ra­tiv­nog sek­to­ra te tro­ško­vi za­du­ži­va­nja. To će u krat­kom ro­ku i da­lje bi­ti uteg opo­rav­ku nji­ho­vih ula­ga­nja, na­po­mi­nju ana­li­ti­ča­ri EK. Za­du­že­nost kor­po­ra­tiv­nog sek­to­ra i da­lje je vi­so­kih 80 pos­to BDPa, dok jav­ni i pri­vat­ni dug u Hr­vat­skoj za­jed­no pre­ma­šu­ju 200 pos­to BDPa.

Kad je po­sri­je­di uprav­lja­nje jav­nim du­gom i pre­po­ru­ke EK s tim u ve­zi, me­đu­tim, Hr­vat­ska u po­s­ljed­njih go­di­nu da­na ni­je os­tva­ri­la čak ni “ogra­ni­čen na­pre­dak” iako vi­si­na i pu­ja ta­nja du­ga zah­ti­je­va­ju ak­tiv­ne po­li­ti­ke uprav­lja­nja. Sred­njo­roč­na i du­go­roč­na stra­te­gi­ja uprav­lja­nja du­gom, ko­ja bi se tre­ba­la ra­di­ti sva­ke go­di­ne, u Hr­vat­skoj je zad­nji put objav­lje­na još za raz­dob­lje 2011.2013. go­di­ne, pod­sje­ća­ju u Ko­mi­si­ji.

Hr­vat­ske su vlas­ti upo­zo­ri­li i da još ni­su osi­gu­ra­le po­li­tič­ku i funk­ci­onal­nu neo­vis­nost Po­vje­rens­tva za fi­skal­nu po­li­ti­ku. S tim su ci­ljem bi­le pre­dvi­đe­ne no­ve pro­mje­ne Za­ko­na o fi­skal­noj od­go­vor­nos­ti (na­kon onih kra­jem 2013.), ali nji­ho­vo je do­no­še­nje stav­lje­no na če­ka­nje. Una­toč pre­po­ru­ka­ma, i na­la­zi re­vi­zi­je ra­sho­da ko­jom je bi­la obu­hva­će­na pri­bliž­no po­lo­vi­ca ra­sho­da op­će dr­ža­ve (s mje­ra­ma za 10pos­tot­no sma­nje­nje) do da­nas ni­su ni objav­lje­ni, ni­ti su dos­tav­lje­ni Sa­bo­ru. A u ve­zi s pro­ved­bom pa­ke­ta pred­lo­že­nih mje­ra Vla­da ni­je odre­di­la ni op­seg ni ro­ko­ve pro­ved­be, što je u ko­nač­ni­ci ra­zvod­ni­lo i mo­gu­će efek­te te ini­ci­ja­ti­ve.

U od­no­su na pre­po­ru­ke ne­do­volj­no se uči­ni­lo i u po­dru­čju mi­ro­vin­skog sus­ta­va. Ogra­ni­čen na­pre­dak u pr­vom re­du se od­no­si na naz­na­ke pr­vih po­zi­tiv­nih re­zul­ta­ta us­kla­đi­va­nja pro­cje­ne inva­lid­nos­ti. No, i tu u Ko­mi­si­ji is­ti­ču ka­ko je udio inva­lid­skih imo­vi­na dje­lo­mič­no sma­njen zbog ko­nver­zi­je oko 87.000 inva­lid­skih mi­ro­vi­na u sta­ros­ne, bez utje­ca­ja na ukup­ne ra­sho­de za mi­ro­vi­ne.

U is­to vri­je­me, Vla­da je obus­ta­vi­la do­no­še­nje za­ko­na ko­jim se tre­ba­lo ra­ci­ona­li­zi­ra­ti po­pis te­ških i opas­nih za­ni­ma­nja (s be­ne­fi­ci­ra­nim sta­žem), a odus­ta­lo se, pri­mje­ri­ce, i od do­no­še­nja pro­pi­sa ko­ji­ma se voj­ne oso­be i po­li­cij­ske služ­be­ni­ke tre­ba­lo po­tak­nu­ti da os­ta­nu ra­di­ti i na­kon što os­tva­re mi­ro­vin­ska pra­va. No­va Vla­da s no­vim je iz­vješ­ćem Ko­mi­si­je ba­rem do­bi­la ažu­ri­ran po­pis iz­a­zo­va.

JAV­NA SU ULA­GA­NJA 2014. DO­SEG­NU­LA TEK 3,7% BDP-A (PRI­JE KRI­ZE IZ­NAD 6%), ŠTO JE NI­ŽE NE­GO U VE­ĆI­NI US­PO­RE­DI­VIH ZE­MA­LJA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.