Juž­ni plin­ski koridor, uz LNG na Kr­ku, sma­nju­je ovis­nost EU o ru­skom pli­nu

Ma­rin Zov­ko, pred­sjed­nik Upra­ve Pli­na­croa, go­vo­ri o sprem­nos­ti re­ali­za­ci­je LNG ter­mi­na­la na Kr­ku, važ­nos­ti Jon­sko-ja­dran­skog pli­no­vo­da i pro­jek­ti­ma uvr­šte­nim na PCI lis­tu Eu­rop­ske uni­je

Poslovni Dnevnik - - ENERGY INVESTMENT - BO­RI­VO­JE DOKLER

Odus­ta­ja­nje vo­de­ćeg do­bav­lja­ča pli­na Ga­z­pro­ma od pro­jek­ta Juž­ni tok, a po­tom i pro­jek­ta Tur­ski tok, te naj­a­va obus­ta­ve tran­zi­ta pli­na pre­ko Ukra­ji­ne na­kon 2019, da­ju LNG-u na Kr­ku ve­li­ke šanse

Upo­s­ljed­nje tri go­di­ne, od kad joj je na če­lu Ma­rin Zov­ko, tvrt­ka Pli­na­cro os­tva­ri­la je vr­lo do­bre fi­nan­cij­ske re­zul­ta­te i udvos­tru­či­la do­bit. Nje­zi­ne glav­ne stra­te­ške pro­jek­te EU je uvr­stio na lis­tu od po­seb­nog za­jed­nič­kog in­te­re­sa, što je otvo­ri­lo pris­tup bes­po­vrat­nim sred­stvi­ma za nji­ho­vu pri­pre­mu i iz­grad­nju. Ni­kad bli­že ni­je bi­la ni­ti re­ali­za­ci­ja LNG ter­mi­na­la na Kr­ku, a Pli­na­cro bi tre­bao gra­di­ti sus­tav ot­prem­nih pli­no­vo­da. O sve­mu na­ve­de­nom, kao i zna­ča­ju Juž­nog eu­rop­skog plin­skog ko­ri­do­ra, raz­go­va­ra­li smo s pred­sjed­ni­kom Upra­ve Pli­na­cra, Ma­ri­nom Zov­kom.

Iako se o grad­nji ter­mi­na­la za ukap­lje­ni pri­rod­ni plin (LNG) na Kr­ku go­vo­ri već vi­še od 30 go­di­na, svi do­sa­daš­nji po­ku­ša­ji nje­go­ve re­ali­za­ci­je su pro­pa­li. Ipak, mno­gi is­ti­ču da Hr­vat­ska ni­kad ni­je bi­la bli­že re­ali­za­ci­ji LNG ter­mi­na­la na Kr­ku. Sla­že­te li se s nji­ma i ko­ji je zna­čaj pro­jek­ta LNG ter­mi­na­la za Hr­vat­sku i ši­re?

Da, neo­s­por­no je da se u re­ali­za­ci­ji pro­jek­ta LNG ter­mi­na­la na Kr­ku ni­kad ni­je doš­lo ova­ko da­le­ko. Miš­lje­nja sam ka­ko su to­me pr­vens­tve­no pri­do­ni­je­li ge­opo­li­tič­ki od­no­si na jed­noj ši­roj ra­zi­ni, od­nos­no nas­to­ja­nja Eu­rop­ske uni­je i part­ne­ra da se sma­nji ovis­nost Eu­ro­pe o ru­skom pli­nu, od­nos­no di­ver­zi­fi­ci­ra­ju iz­vo­ri do­ba­ve. Odus­ta­ja­nje vo­de­ćeg do­bav­lja­ča pli­na Ga­z­pro­ma od pro­jek­ta Juž­ni tok, a po­tom i pro­jek­ta Tur­ski tok, te naj­a­va obus­ta­ve tran­zi­ta pli­na pre­ko Ukra­ji­ne na­kon 2019. go­di­ne do­bar su po­ka­za­telj osjet­lji­vos­ti te po­zi­ci­je. Po­red to­ga, LNG se po­ka­zao kao do­bar no­vi iz­vor za ops­kr­bu eu­rop­skog tr­ži­šta, jer su nje­go­vi iz­vo­ri, prav­ci i sam na­čin do­ba­ve naj­ma­nje op­te­re­će­ni ge­opo­li­tič­kim utje­ca­ji­ma.

Sve to pri­do­ni­je­lo je ja­ča­nju stra­te­škog zna­ča­ja LNG ter­mi­na­la, ko­ji, u pr­vom re­du, po­či­va na osi­gu­ra­nju po­uz­da­ne i kon­ku­rent­ne ops­kr­be pli­nom Hr­vat­ske i ze­ma­lja u okru­že­nju. Na­rav­no, ni­ka­ko ne tre­ba uma­nji­ti i važ­nost svih ak­tiv­nos­ti ko­je su u po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na pro­ve­de­ne od stra­ne LNG Hr­vat­ske i nji­ho­vih vlas­ni­ka, a ko­je su u ko­nač­ni­ci pri­do­ni­je­le da u ovom tre­nut­ku ima­mo pro- jekt prak­tič­ki spre­man za po­če­tak sa­me re­ali­za­ci­je.

Ko­ji su još, po­red LNG ter­mi­na­la, zna­čaj­ni pro­jek­ti ko­ji mo­gu pri­do­ni­je­ti si­gur­nos­ti ops­kr­be Hr­vat­ske i re­gi­je?

Pr­vi me­đu nji­ma je Jon­sko­ja­dran­ski pli­no­vod (IAP), ko­ji bi Hr­vat­sku uklju­čio u pro­jekt Juž­nog eu­rop­skog plin­skog ko­ri­do­ra i osi­gu­rao no­vi pra­vac do­ba­ve pli­na iz Kas­pij­ske re­gi­je i Sred­njeg Is­to­ka.

Po­red to­ga, veliki zna­čaj ima­ju svi pro­jek­ti in­ter­ko­nek­ci­ja sa su­sjed­nim ze­ma­lja­ma, a po­seb­no pro­jekt no­ve in­ter­ko­nek­ci­je sa Slo­ve­ni­jom na prav­cu Luč­koZa­bokRo­ga­tec i tri­ju kom­pre­sor­skih sta­ni­ca ko­je pla­ni­ra­mo iz­gra­di­ti na tran­s­port­nom sus­ta­vu. Po­red to­ga, vlas­ti­ta pro­izvod­nja pli­na i da­nas za­do­vo­lja­va zna­ča­jan dio do­ma­ćih po­tre­ba, a po­ten­ci­jal­ne no­ve is­traž­ne ak­tiv­nos­ti otva­ra­ju mo­guć­nost nje­zi­na po­ve­ća­nja u bu­duć­nos­ti, što bi, ta­ko­đer, pred­stav­lja­lo vri­je­dan do­pri­nos ener­get­skoj neo­vis­nos­ti.

Ko­ji je zna­čaj Juž­nog eu­rop­skog plin­skog ko­ri­do­ra, u ko­ji bi se Hr­vat­ska uk­lo­pi­la iz­grad­njom Jon­sko­ja­dran­skog pli­no­vo­da?

Po­tre­be Eu­rop­ske uni­je za uvo­zom pli­na sve su ve­će, a, kao što sam ra­ni­je spo­me­nuo, ve­li­ka ovis­nost o ru­skom pli­nu, ko­ji u tom uvo­zu do­mi­ni­ra, kon­ti­nu­ira­no po­ka­zu­je svo­je gos­po­dar­ske i po­li­tič­ke ne­dos­tat­ke. Sto­ga se Eu­ro­pa, ra­zum­lji­vo, us­mje­ri­la ka tra­že­nju no­vih pra­va­ca do­ba­ve pri­rod­nog pli­na. Kao do­bar od­go­vor na tu po­ve­ća­nu po­tre­bu za di­ver­zi­fi­ka­ci­jom na­me­će se upra­vo Juž­ni europ­ski plin­ski koridor, od­nos­no iz­grad­nja pli­no­vo­da TAP, TANAP i SCP, bu­du­ći da osi­gu­ra­va plin iz pot­pu­no no­vog iz­vo­ra, po­dru­čja Kas­pij­ske re­gi­je i Sred­njeg Is­to­ka, ina­če po­dru­čja s naj­ve­ćim re­zer­va­ma pli­na na svi­je­tu.

Čak tri pro­jek­ta Pli­na­cra, či­ja vri­jed­nost pre­ma­šu­je po­la mi­li­jar­de eura, naš­lo se na lis­ti pro­je­ka­ta od za­jed­nič­kog in­te­re­sa Eu­rop­ske uni­je. Što to kon­kret­no zna­či za re­ali­za­ci­ju tih pro­je­ka­ta i u ko­joj fa­zi se oni na­la­ze?

Svi su ti pro­jek­ti u vi­so­koj fa­zi pri­pre­me, a uvr­šta­va­nje i na no­vu PCI lis­tu po­t­vr­da je ka­ko je nji­hov zna­čaj da­le­ko ši­ri od po­tre­ba hr­vat­skog tr­ži­šta. Pri­mje­ri­ce, glav­ni ot­prem­ni pli­no­vod za LNG je pro­jekt vri­je­dan 370 mi­li­ju­na eura, tre­bao bi bi­ti di­je­lom plin­skog ko­ri­do­ra Bal­tikJa­dran, ko­jim bi se po­ve­za­li polj­ski i hr­vat­ski LNG ter­mi­na­li, a bez nje­go­ve iz­grad­nje ne bi bio mo­guć tran­zit pli­na u Ma­đar­sku, Slo­vač­ku, Ukra­ji­nu, Ru­munj­sku Bu­gar­sku... Ukrat­ko, či­nje­ni­ca da se ti pro­jek­ti na­la­ze na PCI lis­ti otvo­ri­la je vra­ta bes­po­vrat­nim sred­stvi­ma EU. Pli­na­cro je to za pri­prem­nu fa­zu spo­me­nu­tih pro­je­ka­ta već is­ko­ris­tio, te sa­mo u po­s­ljed­njih šest mje­se­ci osi­gu­rao 7,1 mi­li­ju­na eura iz CEF fon­da, a za oče­ki­va­ti je da će u odre­đe­noj mje­ri pro­jek­ti bi­ti su­fi­nan­ci­ra­ni i u fa­zi iz­grad­nje.

Bis­te li mo­gli iz­dvo­ji­ti ne­ko­li­ko naj­ve­ćih dos­tig­nu­ća Pli­na­cra u po­s­ljed­nje tri go­di­ne, ot­ka­ko ste na če­lu tvrt­ke?

Pro­tek­le tri go­di­ne obi­lje­žio je niz po­zi­tiv­nih do­ga­đa­ja, a, uko­li­ko bi mo­rao iz­dvo­ji­ti ne­ko­li­ko ključ­nih, sva­ka­ko bih za po­če­tak na­gla­sio od­li­čan fi­nan­cij­ski re­zul­tat te udvos­tru­če­nu do­bit u od­no­su na pret­hod­no raz­dob­lje. To­me je u zna­čaj­noj mje­ri pri­do­nio do­ne­se­ni i strik­t­no pro­vo­đe­ni plan ra­ci­ona­li­za­ci­je u svim seg­me­na­ti­ma pos­lo­va­nja. Re­kao bih ka­ko je ta­kav pris­tup u zna­čaj­noj mje­ri pri­do­nio i to­me da Pli­na­cro ne­dav­no, kao je­di­no tr­go­vač­ko druš­tvo u dr­žav­nom vlas­niš­tvu, do­bi­je naj­vi­šu ocje­nu Dr­žav­ne re­vi­zi­je za učin­ko­vi­tost jav­ne na­ba­ve. Po­red to­ga, osi­gu­ra­na je pri­pre­ma tvrt­ke za ula­zak Hr­vat­ske u Europ­sku uni­ju i pri­la­god­ba pos­lo­va­nja suk­lad­no EU di­rek­ti­va­ma. Kad je ri­ječ o ra­zvoj­nim ak­tiv­nos­ti­ma i pro­jek­ti­ma, pri­prem­ljen je sve­obu­hva­tan plan unu­tar ko­jeg su pri­prem­lje­ni i ra­zvi­je­ni stra­te­ški pro­jek­ti ko­ji će omo­gu­ći­ti uk­la­pa­nje na­šeg plin­skog tran­s­port­nog sus­ta­va u eu­rop­ske to­ko­ve i tr­ži­šte pli­na. Uvr­šta­va­nje na­ših stra­te­ških pro­je­ka­ta na eu­rop­ske lis­te od po­seb­nog za­jed­nič­kog in­te­re­sa (PCI, PECI i CESEC), kao i ra­ni­je spo­me­nu­ta do­dje­la bes­po­vrat­nih sred­sta­va za nji­ho­vu pri­pre­mu, po­t­vr­da su da smo na do­brom pu­tu.

IGOR KRALJ/PIXSELL

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.