Uz Tur­bo­den do učin­ko­vi­tos­ti od 98%

An­te Ivi­šić iz Expor­t­dr­va i zas­tup­nik tvrt­ke Tur­bo­den o pro­ble­ma­ti­ci ko­ge­ne­ra­cij­skih pos­tro­je­nja u Hr­vat­skoj

Poslovni Dnevnik - - ENERGY INVESTMENT -

Hr­vat­ske drv­no­in­dus­trij­ske tvrt­ke i pi­la­ne su veliki pro­izvo­đa­či bi­oma­se te su lo­ka­ci­je ko­je ima­ju kom­pa­ra­tiv­ne pred­nos­ti u iz­grad­nji ko­ge­ne­ra­cij­skih pos­tro­je­nja

Hr­vat­ska obi­lu­je drv­nom bi­oma­som ko­ja nas­ta­je u pi­lan­skim i dru­gim drv­no in­dus­trij­skim pos­tro­je­nji­ma i bi­oma­som u obli­ku ce­lu­loz­nog i ogri­jev­nog dr­va (vi­še­me­tri­ca) ko­ju ko­ris­te pro­izvo­đa­či MDFa (me­di­ja­pa­na), pa­pi­ra, plo­ča itd. i ko­ja se ko­ris­ti u ener­get­ske svr­he. U Hr­vat­skoj na ža­lost ne pos­to­ji do­volj­no pro­izvo­đa­ča ko­ji ko­ris­te ovu bi­oma­su pa se veliki dio iz­vo­zi, a naj­ve­ći dio stva­ra sli­ku o ve­li­koj ko­li­či­ni drv­ne bi­oma­se ko­ju tre­ba pre­tvo­ri­ti u ener­gent. Bu­du­ći da je drv­na biomasa ob­nov­ljiv iz­vor ener­gi­je (OIE), a elek­trič­na energija ko­ja se pro­izvo­di iz nje se po­ti­če, nas­tao je veliki in­te­res inves­ti­to­ra iz­van drv­ne stru­ke za ula­ga­nji­ma u ove pro­jek­te.

Re­la­tiv­no ni­že ci­je­ne bi­oma­se (cca 3040% ni­že ne­go u EU zem­lja­ma), po­ti­caj­ne ci­je­ne i ne­ko­ri­šte­nje ili mi­ni­mal­no ko­ris­no ko­ri­šte­nje to­pli­ne do­ve­li su do to­ga da su pre­dvi­đe­ne kvo­te is­ko­ri­šte­ne već kra­jem proš­le go­di­ne i da pre­ko 20 ma­njih pro­je­ka­ta, od ko­jih su mno­gi ener­get­ski učin­ko­vi­ti­ji ni­su do­bi­li po­treb­ne do­zvo­le za po­če­tak grad­nje”, upo­zo­ra­va An­te Ivi­šić iz Expor­t­dr­va i zas­tup­nik tvrt­ke Tur­bo­den.

Ivi­šić na­do­da­je ka­ko ve­ći­na na­ma bli­skih ze­ma­lja ne da­je ni­kak­vu pre­mi­ju pos­tro­je­nji­ma ko­ja pro­izvo­de elek­trič­nu ener­gi­ju, a ne­ma­ju do­ka­ze da je ko­ris­no utro­še­na to­plin­ska energija. Hr­vat­ska na ža­lost, ka­že, ima instaliranih pos­tro­je­na ko­ji do­bi­va­ju po­ti­ca­je za pro­izvod­nju elek­trič­ne ener­gi­je, a kod ko­jih se to­pli­na naj­ve­ćim di­je­lom upu­ću­je na hlad­njak. “Čes­to se po­zi­va­mo na Aus­tri­ju i Nje­mač­ku kod ko­jih se ne­ko­ri­šte­nje to­pli­ne ne sma­tra ko­ge­ne­ra­ci­jom i ne po­ti­če se. Bi­lo bi po­treb­no s no­vim za­ko­nom i pra­vil­ni­kom o OIE vi­še po­ti­ca­ti od­nos­no pe­na­li­zi­ra­ti pos­tro­je­nja u ovis­nos­ti o ko­ris­nom utro­šku to­plin­ske ener­gi­je. Na taj bi se na­čin mo­gla gra­di­ti ma­nja pos­tro­je­nja, doš­lo bi do ušte­de bi­oma­se, te bi se ona ko­ris­ti­la na is­tom mjes­tu gdje je i nas­ta­la, učin­ko­vi­tost pos­tro­je­nja bi bi­la ve­ća, a emi­si­ja CO2 po ko­li­či­ni ko­ris­no po­tro­še­ne ener­gi­je bi­la bi ma­nja. Je­di­no na taj na­čin prestali bi se gra­di­ti veliki ne­učin­ko­vi­ti pro­jek­ti ko­ji to­plin­sku ener­gi­ju ša­lju na hlad­njak (tj. ba­ca­ju je), a ko­ris­te re­la­tiv­no po­volj­nu ci­je­nu bi­oma­se (ugo­vor s Hr­vat­skim šu­ma­ma) za pro­izvod­nju (od gra­đa­na Hr­vat­ske) po­ti­ca­ne elek­trič­ne ener­gi­je”, ka­že Iv­šić i is­ti­če da se iš­lo lo­gi­kom ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti ne­ka ko­ge­ne­ra­cij­ska pos­tro­je­nja u Hr­vat­skoj ne bi ni­ka­da bi­la pu­šte­na u po­gon ili bi bi­la ja­ko pe­na­li­zi­ra­na. “Tak­vi pro­jek­ti ni­ske učin­ko­vi­tos­ti na ža­lost ima­ju sve po­treb­ne do­zvo­le i to na šte­tu mno­gih ma­lih pos­tro­je­nja ko­ja su pu­no učin­ko­vi­ti­ja u smis­lu ko­ris­ne po­troš­nje to­plin­ske ener­gi­je i ko- ja ima­ju veliki dio drv­nog os­tat­ka ko­ji se već ko­ris­ti za pro­izvod­nju to­plin­ske ener­gi­je u vlas­ti­tom po­go­nu. Hr­vat­ske drv­no­in­dus­trij­ske tvrt­ke i pi­la­ne su veliki pro­izvo­đa­či bi­oma­se i po­tro­ša­či to­plin­ske i elek­trič­ne ener­gi­je. To su ide­al­ne lo­ka­ci­je ko­je ima­ju kom­pa­ra­tiv­ne pred­nos­ti u iz­grad­nji ko­ge­ne­ra­cij­skih pos­tro­je­nja. Pro­sječ­ne po­tre­be tak­vih tvrt­ki su cca. 25 Mw to­plin­ske ener­gi­je i ove tvrt­ke bi zbog vi­so­ke ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti tre­ba­le ima­ti pred­nost pri do­bi­va­nju do­zvo­la za iz­grad­nju ko­ge­ne­ra­cij­skih pos­tro­je­nja”, sma­tra Ivi­šić.

Se­dam pos­tro­je­nja u Hr­vat­skoj

A je­dan od naj­i­no­va­tiv­ni­jih pro­izvo­đa­ča ORC ure­đa­ja na ba­zi iz­ga­ra­nja bi­oma­se i pro­izvod­nje elek­trič­ne i to­plin­ske ener­gi­je je Tur­bo­den. Tur­bo­den je u po­s­ljed­njih 20 go­di­na u zem­lja­ma EU ins­ta­li­rao pre­ko 300 pos­tro­je­nja pro­sječ­ne sna­ge od 1 Mwel ko­ja kao ener­gent ko­ris­te drv­nu bi­oma­su, a od to­ga sa­mo je u Nje­mač­koj ins­ta­li­ra­no 80 pos­tro­je­nja, u Aus­tri­ji 30, a u Ita­li­ji 90 pos­tro­je­nja. Hr­vat­ska ima se­dam pos­tro­je­nja na bi­oma­su i jed­no ORC pos­tro­je­nje na ge­oter­mal­nu ener­gi­ju, a oče­ki­va­nja su da će se iz­gra­di­ti još 10 ma­njih pos­tro­je­nja.

Tur­bo­den je član Mit­su­bit­shi He­avy Ener­gy Gru­pe te vo­de­ća eu­rop­ska tvrt­ka za pro­zvod­nju Tur­bo­ge­ne­ra­to­ra na bi­oma­su. “Ova opre­ma pred­stav­lja po­s­ljed­nja dos­tig­nu­ća teh­no­lo­gi­je. Pro­izvo­di to­plin­sku i elek­trič­nu ener­gi­ju na ba­zi iz­ga­ra­nja bi­oma­se, ot­pad­ne to­pli­ne, ge­oter­mal­ne ener­gi­je i so­lar­ne to­plin­ske ener­gi­je. Sna­ga ure­đa­ja je iz­me­du 200 Kwel i 15 Mw elek­trič­ne ener­gi­je.

Od ukup­nog in­pu­ta to­plin­ske ener­gi­je vre­log ulja ili dru­gog no­si­te­lja to­pli­ne (od 100%) ORC Tur­bo­den pro­izvo­di od 20 do 24% elek­trič­ne ener­gi­je i 74 – 78% to­plin­ske ener­gi­je (2 % je gu­bi­tak). Stan­dard­na pos­tro­je­nja ORC Tur­bo­den da­ju na ras­po­la­ga­nje to­pli­nu 80°90°C, pro­izvo­de iz in­pu­ta to­pli­ne 20% elek­trič­ne ener­gi­je i 78% to­plin­ske ener­gi­je. Ako su ko­ris­ni­ci to­plin­ske ener­gi­je stak­le­ni­ci, ba­ze­ni i dru­gi po­tro­ša­či sa tem­pe­ra­tu­rom do 60°C, učin­ko­vi­tost ORC Tur­bo­de­na se pe­nje i do 24% elek­trič­ne ener­gi­je i 74% to­plin­ske ener­gi­je“ka­že Ivi­šić te na­bra­ja ko­je su ope­ra­tiv­ne i teh­nič­ke pred­nos­ti ORC Tur­bo­de­na.

Ope­ra­tiv­ne pred­nos­ti su: auto­mat­ske i kon­ti­nu­ira­ne ope­ra­ci­je za ko­je je po­treb­no če­ti­ri rad­ni­ka ma­nje ne­go kod par­nih tur­bi­na, ti­hi rad, vi­so­ka po­uz­da­nost (Ad­mont – pre­ko 70,000 sa­ti ra­da, po­uz­da­nost > 98%), par­ci­jal­ni, od­nos­no rad na sna­zi do 10% no­mi­nal­ne sna­ge, vi­so­ka efi­kas­nost i kod ra­da na ni­skoj sna­zi, ni­ski ni­vo zah­tjev­nos­ti za uprav­lja­nje i odr­ža­va­nje: oko 35 sa­ti / tjed­no kao i du­gi vi­jek ra­da.

Pred­nos­ti Tur­bo­de­na

Teh­nič­ke pred­nos­ti ORC Tur­bo­de­na su vi­so­ka učin­ko­vi­tost cik­lu­sa, ni­ski broj okre­ta­ja tur­bi­ne, ne­ma po­tre­be za vo­dom ni ke­mij­skim tret­ma­ni­ma vo­de pa sto­ga ne­ma ni ero­zi­je lo­pa­ti­ca što re­zul­ti­ra ma­njim tro­ško­vi­ma odr­ža­va­nja. Ko­ge­ne­ra­cij­ska pos­tro­je­nja sa ins­ta­li­ra­nim ORC Tur­bo­de­nom ko­ris­te kao ener­gent drv­nu bi­oma­su - pi­lje­vi­nu, sječ­ku, ko­ru, tre­ti­ra­no dr­vo i os­ta­lu bi­oma­su: su­še­ni mulj, gra­nje­vi­nu, ri­ži­nu lju­sku, vin­ski trop, gra­nje­vi­nu vi­no­ve lo­ze i os­ta­li ot­pad­ni ma­te­ri­jal. To­plin­ska energija iz kon­den­za­ta ORC Tur­bo­de­na ko­ris­ti se: za gri­ja­nje na­se­lja, zgra­da i in­dus­trij­skih obje­ka­ta, su­še­nja dr­va u pi­la­na­ma, su­še­nje pi­lje­vi­ne u tvor­ni­ca­ma, kod pro­izvod­nje ive­ri­ce, za pro­izvod­nju pe­le­ta i bri­ke­ta, za pred­gri­ja­va­nja zra­ka u MDF in­dus­tri­ji, za hla­đe­nje , za stak­le­ni­ke te u in­dus­tri­ji pro­izvod­nje vi­na. Tur­bo­den je po­s­ljed­njih go­di­na zna­čaj­no pri­su­tan i ima mno­go instaliranih pos­tro­je­nja za pro­izvod­nju elek­trič­ne i to­plin­ske ener­gi­je iz ot­pad­ne to­pli­ne (že­lje­za­re, ce­men­ta­re itd), to­pli­ne nas­ta­le iz­ga­ra­njem ot­pa­da , to­plin­ske ener­gi­je iz so­lar­ne to­pli­ne i ge­oter­mal­ne ener­gi­je te ot­pad­ne to­pli­ne sa agre­ga­ta kom­pre­sor­skih i pum­p­nih pos­tro­je­nja.

ORC Tur­bo­den ko­ge­ne­ra­cij­sko pos­tro­je­nje na bi­oma­su od in­pu­ta to­plin­ske ener­gi­je pro­izvo­di mak­si­mal­no 24% elek­trič­ne ener­gi­je i 74% to­plin­ske ener­gi­je

Ivi­šić se za­la­že za po­ti­ca­nje ma­njih, učin­ko­vi­ti­jih ko­ge­ne­ra­cij­skih pos­tro­je­nja

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.