GO­DI­NA LO­ŠA PO PI­TA­NJU RI­ZIČ­NE IMO­VI­NE, UZ ANEMIČAN RAST

Ri­zi­ci Ni­smo se vra­ti­li u 2008. go­di­nu, ali vje­ro­jat­no je da će ne­dav­na epi­zo­da pre­vi­ra­nja na glo­bal­nom fi­nan­cij­skom tr­ži­štu bi­ti oz­bilj­ni­ja od bi­lo ko­jeg raz­dob­lja vo­la­til­nos­ti i skri­va­nja od ri­zi­ka na­kon 2009. go­di­ne

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

Pi­ta­nje ko­je mi tre­nut­no naj­češ­će pos­tav­lja­ju gla­si: je­smo li se vra­ti­li u 2008. i u još jed­nu glo­bal­nu fi­nan­cij­sku kri­zu i re­ce­si­ju?

Moj je od­go­vor jed­nos­tav­no ni­je­čan, ali ka­žem da je vje­ro­jat­no da će ne­dav­na epi­zo­da pre­vi­ra­nja na glo­bal­nom fi­nan­cij­skom tr­ži­štu bi­ti oz­bilj­ni­ja od bi­lo ko­jeg raz­dob­lja vo­la­til­nos­ti i skri­va­nja od ri­zi­ka na­kon 2009. To je sto­ga što tre­nut­no pos­to­ji ba­rem se­dam iz­vo­ra ri­zi­ka sta­tis­tič­kog re­pa na glo­bal­noj ra­zi­ni, po­vrh po­je­di­nač­nih čim­be­ni­ka – kri­ze u euro­zo­ni, iz­lje­va bi­je­sa ame­rič­ke sre­diš­nje ban­ke Fe­de­ral­nih re­zer­vi, mo­gu­ćeg grč­kog iz­la­ska iz eurozone i ve­li­kog us­po­ra­va­nja ki­ne­skog gos­po­dar­skog ras­ta – ko­ji su po­tak­nu­li vo­la­til­nost ti­je­kom po­s­ljed­njih go­di­na.

Po­naj­pri­je, bo­jaz­ni ve­za­ne uz ve­li­ko us­po­ra­va­nje gos­po­dar­skog ras­ta u Ki­ni i njegov vje­ro­ja­tan utje­caj na tr­ži­šte di­oni­ca, kao i na vri­jed­nost ju­ana, vra­ti­le su se s osve­tom. Dok je vje­ro­jat­ni­je da će Ki­na do­ži­vje­ti gru­bo sli­je­ta­nje, a ne br­zo pri­zem­lje­nje, za bri­ge ula­ga­ča se tek tre­ba po­bri­nu­ti, us­li­jed tre­nut­nog us­po­ra­va­nja ras­ta i kon­ti­nu­ira­nog bi­je­ga ka­pi­ta­la.

Na­da­lje, tr­ži­šta u nas­ta­ja­nju su­oče­na su s oz­bilj­nim pro­ble­mi­ma. Ona su na glo­bal­noj ra­zi­ni su­oče­na s vje­trom uz li­ce (us­po­ra­va­nje ki- ne­skog gos­po­dar­skog ras­ta, za­vr­še­tak su­per cik­lu­sa ro­be ši­ro­ke po­troš­nje, Fe­do­vo na­pu­šta­nje po­li­ti­ke nul­tih ka­mat­nih sto­pa). Broj­ni su su­oče­ni s ma­kro­eko­nom­skim ne­rav­no­te­ža­ma, po­put dvos­tru­kog de­fi­ci­ta na te­ku­ćem ra­ču­nu plat­ne bi­lan­ce i fi­skal­nog te se su­prot­stav­lja­ju ras­tu­ćoj in­fla­ci­ji i us­po­re­nom ras­tu. Broj­ni dru­gi ni­su pro­ve­li struk­tur­ne re­for­me u ci­lju po­ti­ca­nja us­po­re­nog po­ten­ci­jal­nog ras­ta, dok sla­bost va­lu­ta po­ve­ća­va re­al­nu vri­jed­nost tri­li­ju­na do­la­ra du­ga ko­ji se aku­mu­li­rao ti­je­kom po­s­ljed­njeg de­set­lje­ća.

Spu­ta­va­ju­ći pro­pi­si

Tre­će, ame­rič­ka središnja ban­ka Fed vje­ro­jat­no je po­gri­je­ši­la u pro­sin­cu kad je na­pus­ti­la po­li­ti­ku nul­tih ka­mat­nih sto­pa. Sla­bi­ji rast, ni­ža in­fla­ci­ja te stro­gi fi­nan­cij­ski uvje­ti tre­nut­no pri­je­te ame­rič­kom ras­tu i oče­ki­va­nji­ma ve­za­nim uz in­fla­ci­ju.

Če­t­vr­to, broj­ni se ti­nja­ju­ći ge­opo­li­tič­ki ri­zi­ci raz­buk­ta­va­ju. Mo­žda najizravniji iz­vor ne­iz­vjes­nos­ti pred­stav­lja­ju iz­gle­di za dugoročni hlad­ni rat – is­pre­ki­dan ne­iz­rav­nim sukobima – iz­me­đu re­gi­onal­nih si­la na Bli­skom is­to­ku, oso­bi­to su­nit­ske Sa­udij­ske Ara­bi­je i ši­it­skog Ira­na. Pe­to, pad ci­je­na naf­te po­ti­če dalj­nje pa­do­ve vri­jed­nos­ti di­oni­ca u SADu i na glo­bal­noj ra­zi­ni i po­ve­ća­get­skim nje kre­dit­nog ras­po­na. To bi tre­nut­no mo­glo uka­za­ti na sla­bu glo­bal­nu po­traž­nju – a ne po­ve­ća­nje po­nu­de – us­li­jed us­po­ra­va­nja ras­ta u Ki­ni, na tr­ži­šti­ma u nas­ta­ja­nju i u SADu.

Ni­ske ci­je­ne naf­te ta­ko­đer šte­te ame­rič­kim pro­izvo­đa­či­ma ener­gi­je ko­ji ima­ju veliki udio na ame­rič­kom tr­ži­štu di­oni­ca i iz­a­zi­va­ju kre­dit­ne gu­bit­ke i po­ten­ci­jal­ne de­fa­ul­to­ve u gos­po­dar­stvi­ma ne­to iz­voz­ni­ci­ma ener­gi­je, nji­ho­vim naj­važ­ni­jim tvrt­ka­ma u dr­žav­nom vlas­niš­tvu i ener- tvrt­ka­ma. Dok pro­pi­si spu­ta­va­ju stva­ra­te­lje tr­ži­šta u omo­gu­ća­va­nju lik­vid­nos­ti i ap­sorp­ci­ji tr­žiš­ne vo­la­til­nos­ti, čak i os­nov­ni­ji šok na tr­ži­štu pos­ta­je oz­bilj­ni­ji po pi­ta­nju ko­rek­ci­ja ci­je­na ri­zič­ne imo­vi­ne.

Opas­no su­sjed­stvo

Šes­to, glo­bal­ne ban­ke su­oče­ne su s iz­a­zo­vom ni­žih po­vra­ta, us­li­jed no­ve re­gu­la­ti­ve uve­de­ne na­kon 2008. te s us­po­nom fi­nan­cij­ske teh­no­lo­gi­je ko­ji pri­je­ti re­me­će­njem nji­ho­vih pos­lov­nih mo­de­la ko­ji su iona­ko već do­ve­de­ni u pi­ta­nje, kao i ras­tu­ćom pri­mje­nom po­li­ti­ke ne­ga­tiv­nih ka­mat­nih sto­pa, po­ve­ća­nim kre­dit­nim gu­bi­ci­ma od lo­še ak­ti­ve i “ba­il in” – unu­tar­njim spa­ša­va­njem vje­rov­ni­ka ba­na­ka u Eu­ro­pi, što zna­či da će tro­ško­ve u pr­vom re­du sno­si­ti vjerovnici i di­oni­ča­ri ban­ke, za raz­li­ku od nji­ho­vog vanj­skog spa­ša­va­nja (“ba­il out”) pu­tem tre­nut­no ogra­ni­če­nih dr­žav­nih pot­po­ra.

Na­po­s­ljet­ku, Eu­rop­ska uni­ja i euro­zo­na mo­gle bi bi­ti nulta toč­ka glo­bal­nih fi­nan­cij­skih pre­vi­ra­nja ove go­di­ne. Eu­rop­ske ban­ke su­oče­ne su s broj­nim iz­a­zo­vi­ma. Mi­gra­cij­ska kri­za mo­gla bi do­ves­ti do kra­ja Sc­hen­gen­skog spo­ra­zu­ma i do kra­ja vla­de nje­mač­ke kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel.

Osim to­ga, bri­tan­ski iz­la­zak iz Eu­rop­ske uni­je pos­ta­je sve iz­gled­ni­ji. Grč­ka vla­da i nje­ni vjerovnici po­nov­no su se naš­li na pu­tu pre­ma su­ko­bu te bi se opet mo­gao po­ja­vi­ti rizik od grč­kog iz­la­ska iz EU. Sna­ga des­nih i li­je­vih po­pu­lis­tič­kih stra­na­ka ras­te di­ljem Eu­ro­pe. Sto­ga, pos­to­ji sve ve­ći rizik od de­zin­te­gra­ci­je Eu­ro­pe. Po­vrh sve­ga to­ga, nje­no je su­sjed­stvo opas­no s ra­to­vi­ma ko­ji bi­jes­ne ne sa­mo na Bli­skom is­to­ku, već ta­ko­đer – una­toč ope­to­va­nim po­ku­ša­ji­ma EU da is­pos­lu­je mir – u Ukra­ji­ni, dok Ru­si­ja pos­ta­je agre­siv­ni­ja na europ­skim gra­ni­ca­ma, od Bal­ti­ka do Bal­ka­na.

U proš­los­ti su ri­zi­ci sta­tis­tič­kog re­pa bi­li rje­đa po­ja­va, bo­jaz­ni o pres­tan­ku ras­ta ni­su se os­tva­ri­va­le, dok su po­li­tič­ke re­ak­ci­je bi­le snaž­ne i učin­ko­vi­te te su sto­ga do­pri­no­si­le da raz­dob­lja skri­va­nja od ri­zi­ka bu­du krat­ko­traj­na i da se ci­je­ne imo­vi­ne po­vra­te na nji­ho­ve pret­hod­ne vi­so­ke vri­jed­nos­ti. U da­naš­nje vri­je­me pos­to­ji se­dam iz­vo­ra po­ten­ci­jal­nog ri­zi­ka sta­tis­tič­kog re­pa na glo­bal­noj ra­zi­ni, dok se glo­bal­no gos­po­dar­stvo kre­će od ane­mič­ne eks­pan­zi­je pre­ma us­po­ra­va­nju, što će do­ves­ti do dalj­njeg sma­nje­nja ci­je­na ri­zič­ne imo­vi­ne (di­oni­ca, ro­be ši­ro­ke po­troš­nje, kre­di­ta) di­ljem svi­je­ta. Is­to­vre­me­no, po­li­ti­ke ko­je su za­us­ta­vi­le i pro­mi­je­ni­le za­ča­ra­ni krug iz­me­đu re­al­ne eko­no­mi­je i ri­zič­ne imo­vi­ne sve vi­še gu­be za­mah. Po­li­tič­ki miks je su­bop­ti­ma­lan, us­li­jed pre­ko­mjer­nog os­la­nja­nja na mo­ne­tar­nu ra­di­je ne­go na fi­skal­nu po­li­ti­ku. Do­is­ta, mo­ne­tar­na po­li­ti­ka pos­ta­je sve ne­ko­nven­ci­onal­ni­ja, što se odra­ža­va u po­te­zu ne­ko­li­ci­ne sre­diš­njih ba­na­ka za pri­hva­ća­njem po­li­ti­ke ne­ga­tiv­nih ka­mat­nih sto­pa. Pos­to­ji rizik da tak­ve ne­ko­nven­ci­onal­ne po­li­ti­ke na­pra­ve vi­še šte­te ne­go do­bra, na­ru­ša­va­njem pro­fi­ta­bil­nos­ti ba­na­ka i os­ta­lih fi­nan­cij­skih tvrt­ki.

Dva tmur­na mje­se­ca

Dva tmur­na mje­se­ca na fi­nan­cij­skim tr­ži­šti­ma mo­gla bi uz­mak­nu­ti u svib­nju pred na­glim opo­rav­kom ve­za­nim uz imo­vi­nu po­put glo­bal­nih di­oni­ca, dok ne­ke sre­diš­nje ban­ke (Narodna ban­ka Ki­ne, Eu­rop­ska središnja ban­ka i Bank of Ja­pan) po­pus­te vi­še, dok će os­ta­le (ame­rič­ki Fed i Bank of En­gland) os­ta­ti na če­ka­nju ti­je­kom du­ljeg vre­men­skog raz­dob­lja. Me­đu­tim, us­li­jed ope­to­va­nih erup­ci­ja ne­kih od se­dam iz­vo­ra ri­zi­ka sta­tis­tič­kog re­pa na glo­bal­noj ra­zi­ni, os­ta­tak ove go­di­ne – za raz­li­ku od pret­hod­nih se­dam – bit će loš po pi­ta­nju ri­zič­ne imo­vi­ne i anemičan ve­za­no uz rast.

MO­ŽDA NAJIZRAVNIJI IZ­VOR NE­IZ­VJES­NOS­TI PRED­STAV­LJA­JU IZ­GLE­DI ZA DUGOROČNI HLAD­NI RAT

NOURIEL ROUBINI pred­sjed­nik tvrt­ke Roubini Glo­bal Eco­no­mics i pro­fe­sor eko­no­mi­je na Pos­lov­noj Ško­li Stern na sve­uči­li­štu NYU EU­ROP­SKA UNI­JA I EURO­ZO­NA MO­GLE BI BI­TI NULTA TOČ­KA GLO­BAL­NIH FI­NAN­CIJ­SKIH PRE­VI­RA­NJA OVE GO­DI­NE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.