Jed­no mi­nis­tar­stvo, dvi­je ško­le

Ne­po­mir­lji­vi Je li u re­so­ru fi­nan­ci­ja na po­mo­lu su­kob eko­nom­skih svje­to­na­zo­ra?

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - nas­ta­vak sa str. 1

Drez­gić je do­cent s Eko­nom­skog fa­kul­te­ta u Ri­je­ci ko­ji je za proš­le Vla­de u kvo­ti SDPa ime­no­van, uz još jed­nu ri­ječ­ku uz­da­ni­cu, u Po­vje­rens­tvo za fi­skal­nu po­li­ti­ku.

Me­đu­tim, nje­go­va no­mi­na­ci­ja za za­mje­ni­ka mi­nis­tra fi­nan­ci­ja Ma­ri­ća za­nim­lji­vi­ja je zbog či­nje­ni­ce da je u svo­jim jav­nim is­tu­pi­ma do­sad iz­no­sio po­gle­de na eko­nom­sku po­li­ti­ku, fi­skal­nu kon­so­li­da­ci­ju i jav­ni dug ko­ji su mno­go bli­ski­ji Lo­vri­no­vi­će­vim ne­go Ma­ri­će­vim.

Plu­ra­li­zam miš­lje­nja sam po se­bi sva­ka­ko ni­je pro­blem, ali u Vla­di ko­ja je iona­ko sla­bo ope­ra­tiv­na i ko­or­di­ni­ra­na ne či­ni se baš sret­nom kom­bi­na­ci­jom da se vo­de­ća pos­ta­va unu­tar jed­nog mi­nis­tar­stva su­da­ra oko eko­nom­skog svje­to­na­zo­ra i smje­ra fi­skal­ne po­li­ti­ke i mje­ra.

Ka­ko god bi­lo, na­kon sve­ga ne ču­di što je Lo­vri­no­vić na po­čet­ku sa­bor­ske ras­pra­ve o pro­ra­ču­nu bio, u cje­li­ni gle­da­no, po­mir­ljiv i po­zi­tiv­ni­jeg ras­po­lo­že­nja ne­go proš­li tje­dan.

Iako sam ni­je dao po­dr­šku Vla­di Do­mo­ljub­ne ko­ali­ci­je i ‘nje­go­va’ Mos­ta ne­za­vis­nih lis­ta, u uto­rak je svo­ju ras­pra­vu iz­nio upra­vo u ime Klu­ba Mos­ta. To je, do­du­še, do­nek­le ra­zum­lji­vo jer me­đu zas­tup­ni­ci­ma Mos­ta jed­nos­tav­no ne­ma kva­li­fi­ci ra­ni­jih za ras­prav­lja­nje o pro­ra­ču­nu. S dru­ge stra­ne, či­ni se da se Lo­vri­no­vić ni­je pre­vi­še udub­lji­vao u pro­ra- čun­ske pa­pi­re. Pri­je sa­mo ne­ko­li­ko da­na re­kao je ka­ko ni­je vi­dio Smjer­ni­ce već je o nji­ma či­tao u no­vi­na­ma. A či­ni se da ih ni u me­đu­vre­me­nu ni­je pre­vi­še iš­či­ta­vao, jer mu u su­prot­nom ne bi bi­lo čud­no za­što se za su­bven­ci­je za bro­do­grad­nju pla­ni­ra čak 890 mi­li­ju­na ku­na.

Iz Mi­nis­tar­stva fi­nan­ci­ja pre­ciz­no objas­ni­li da se u to­me 312,6 mi­li­ju­na ku­na od­no­si na do­dat­ke Ugo­vo­ra o prodaji i pri­je­no­su di­oni­ca bro­do­gra­di­li­šta, a os­ta­tak su obve­ze po ugo­vo­ri­ma biv­še vla­de o fak­to­rin­gu iz 2014. i 2015. te ne­is­pu­nje­nih obve­za iz 2013. i 2015.

Jed­na­ko ta­ko, oci­je­nio je op­ti­mis­tič­nim pla­ni­ra­ni rast po­rez­nih pri­ho­da, ali je pre­vi­dio da je lanj­ska ba­za bi­la ne­ko­li­ko mi­li­jar­di ve­ća, pa ni pla­ni­ra­ni rast ni­je 3,5 mi­li­jar­de ne­go 900 mi­li­ju­na. Ipak, u ko­nač­ni­ci će Most podržati pro­ra­čun, za­klju­čio je njegov eko­nom­ski pr­vak. Iz­gla­sa­va­nje pro­ra­ču­na za 2016. s pro­jek­ci­ja­ma za 2017. i2018. u ro­ku ko­ji će omo­gu­ći­ti nje­go­vu pri­mje­nu od 1. trav­nja, dak­le, ne bi tre­ba­lo do­ći u pi­ta­nje, što je u os­vr­tu na pri­jed­log pro­ra­ču­na, kao i či­nje­ni­cu ne­dav­nog sma­nje­nja rej­tin­ga, važ­nim ju­čer pod­cr­ta­la i rav­na­te­lji­ca Ins­ti­tu­ta za jav­ne financije.

Pro­blem, ko­nač­no, sa­mo po se­bi ne bi tre­ba­lo bi­ti ni to da dr­žav­na re­vi­zi­ja pro­češ­lja ope­ra­tiv­no pos­lo­va­nje HNBa, što će se vje­ro­jat­no omo­gu­ći­ti kroz pro­mje­ne Za­ko­na o dr­žav­noj re­vi­zi­ji, a ne Za­ko­na o HNBu. Me­đu­tim, pro­blem je ako iza te ini­ci­ja­ti­ve sto­ji po­ku­šaj da se na ma­la vra­ta po­ku­ša utje­ca­ti na neo­vis­nost mo­ne­tar­ne vlas­ti.

Upra­vo zbog raz­li­ka u po­li­tič­koj i de­mo­krat­koj (ne)zre­los­ti po­je­di­nih dru­šta­va i mo­guć­nos­ti da se spo­red­nim pu­te­vi­ma omo­gu­će po­li­tič­ki obra­ču­ni na te­re­nu sre­diš­njih ba­na­ka u zem­lja­ma EU da­nas i pos­to­je raz­li­či­te prak­se i stup­nje­vi nad­zo­ra cen­tral­nih ba­na­ka. Na tom su tra­gu i ko­men­ta­ri do­ma­ćih struč­nja­ka. Ta­ko ni Lu­ka Br­kić sa za­gre­bač­kog Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih zna­nos­ti ne vi­di ni­šta spor­no u to­me da dr­žav­ni re­vi­zo­ri kon­tro­li­ra­ju ope­ra­tiv­no pos­lo­va­nje HNBa. Ali po­put još ne­kih do­da­je i ka­ko sma­tra da se iza zah­tje­va Mos­ta kri­ju ne­ke dru­ge stva­ri.

“Svu­da mo­že bi­ti kri­mi­na­la, pa ta­ko i u sre­diš­njoj ban­ci. Ali ovo do­živ­lja­vam kao jef­tin po­li­tič­ki trik. Vo­de se ne­ke dru­ge po­li­tič­ke bit­ke”, ka­že. v

D. PUKLAVEC/PIXSELL

Kop­lja će se lo­mi­ti oko stup­nja neo­vis­nos­ti mo­ne­tar­ne vlas­ti

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.