No­vac ni­je glav­ni pro­blem učin­ko­vi­tos­ti na­šeg obra­zo­va­nja, uprav­lja­nje je spor­no

Mis­lav Bal­ko­vić, de­kan Vi­so­kog uči­li­šta Al­ge­bra i pred­sjed­nik HUP Udru­ge pos­lo­da­va­ca u obra­zo­va­nju, o re­for­mi obra­zov­no­ga sus­ta­va, nje­go­vim bolj­ka­ma, oče­ki­va­nji­ma re­al­nog sek­to­ra i su­rad­nji U OD­NO­SU NA BO­GAT­STVO DRUŠ­TVA, PRE­MA IZ­VJE­ŠTA­JU EK, UKUP­NIM JAV­NI

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - VLA­DI­MIR NIŠEVIĆ

učin­ka i re­zul­ta­ta kao os­no­va za iz­ra­čun pla­će. Iako ova­kav pris­tup osi­gu­ra­va us­pjeh i kon­ku­rent­nost u re­al­nom sek­to­ru, bo­jim se da je že­lja za za­dr­ža­va­njem pos­to­je­ćeg sta­nja ja­ča od svi­jes­ti o po­tre­bi pro­mje­ne. Na kra­ju, obra­zo­va­nje je ipak sek­tor u ko­jem i us­pje­si i ne­us­pje­si do­la­ze na na­pla­tu sa vi­še­go­diš­njim od­ma­kom.

Ka­ko gle­da­te na pro­ra­čun­ske re­zo­ve ka­da je obra­zo­va­nje u pi­ta­nju?

Mis­lim da je pred Hr­vat­skom pro­mje­na mo­de­la tro­še­nja u jav­nom sek­to­ru i u tak­vim okol­nos­ti­ma je po­šte­no sva­ki re­sor objek­tiv­no ana­li­zi­ra­ti i tra­ži­ti mjes­ta za ra­ci­ona­li­za­ci­ju. Baš za­to što du­bo­ko vje­ru­jem ka­ko je du­go­roč­no naj­važ­ni­ji za ra­zvoj druš­tva i gos­po­dar­stva, sek­tor obra­zo­va­nja ne tre­ba is­klju­či­ti iz tak­ve ana­li­ze i even­tu­al­ne pro­mje­ne mo­de­la. Na­pro­tiv, vje­ru­jem da on mo­že još bo­lje i učin­ko­vi­ti­je. Či­nje­ni­ca ka­ko smo u po­s­ljed­njih 10ak go­di­na npr. po­ve­ća­li broj za­pos­le­nih u os­nov­nim ško­la­ma za 5,5%, dok je is­to­dob­no broj uče­ni­ka u is­tim ško­la­ma pao čak 13%, go­vo­ri u tom smis­lu po­ne­što.

I u vi­so­kom obra­zo­va­nju mo­že se pos­ta­vi­ti pi­ta­nje efi­kas­nos­ti, jer je pre­ma agen­ci­ji Eu­rop­ske ko­mi­si­je Eurydi­ce, Hr­vat­ska 2008. bi­la jed­na od europ­skih dr­ža­va ko­ja je u od­no­su na svoj BDP ula­ga­la pro­por­ci­onal­no naj­vi­še no­va­ca u po stu­den­tu u vi­so­kom obra­zo­va­nju (vi­še su ta­da ula­ga­le sa­mo Mal­ta i Šved­ska), da bi se u 2011. to se sma­nji­lo, ali je Hr­vat­ska i da­lje u gor­njoj tre­ći­ni dr­ža­va ko­je naj­vi­še ula­žu. To­me u pri­log go­vo­ri i či­nje­ni­ca da smo u od­no­su na bo­gat­stvo druš­tva, pre­ma iz­vje­šta­ju EK, Edu­ca­ti­on and Tra­ining Mo­ni­tor 2015, ukup­nim jav­nim iz­dva­ja­njem za obra­zo­va­nje u od­no­su na BDP čak i ma­lo pre­ma­ši­li EU pro­sjek. Dak­le, no­vac ni­je ključ­ni pro­blem učin­ko­vi­tos­ti na­šeg obra­zo­va­nja. Druk­či­jim mo­de­lom uprav­lja­nja i fi­nan­ci­ra­nja, ko­ji uklju­ču­je do­brim di­je­lom i po­ti­ca­nje kom­pe­ti­tiv­nos­ti us­ta­no­va, mo­glo bi se sa nov­cem ko­ji sa­da tro­ši­mo pos­ti­ći pu­no vi­še.

Su­ra­đu­ju li pri­vat­ni pru­ža­te­lji obra­zov­nih us­lu­ga i dr­ža­va u do­volj­noj mje­ri?

Pi­ta­nje je na kak­vu vr­stu su­rad­nje mis­li­te. Ako pod ti­me mis­li­te na zadovoljenje pos­tav­lje­nih za­kon­skih uvje­ta iz dje­lat­nos­ti, on­da je do­go­vor, da. Ako pak mis­li­te na pu­nu su­rad­nju u smis­lu fi­nan­ci­ra­nja uče­ni­ka ili stu­de­na­ta u pri­vat­nom sek­to­ru, on­da je od­go­vor – ap­so­lut­no ne. Iako na svim obra­zov­nim ra­zi­na­ma pos­to­ji za­kon­ska mo­guć­nost fi­nan­ci­ra­nja uče­ni­ka i stu­de­na­ta u pri­vat­nim obra­zov­nim us­ta­no­va­ma, Mi­nis­tar­stvo tu mo­guć­nost još ni­je pri­mje­nji­va­lo, čes­to to prav­da­ju­ći manj­kom kri­te­ri­ja, što je pri­mjer iz vi­so­kog obra­zo­va­nja, ili pak iz raz­lo­ga što su od­lu­či­li da tu pri­li­ku stu­den­ti­ma ne bi pru­ži­li. Osim što tak­vo sta­nje sma­nju­je kon­ku­rent­nost sus­ta­va obra­zo­va­nja ono is­to­dob­no za­ki­da gra­đa­ne u iz­bo­ru ši­reg spek­tra mo­guć­nos­ti za svo­ju dje­cu. Pa­ra­dok­sal­no je da ti is­ti gra­đa­ni kroz po­rez financiraju sus­tav obra­zo­va­nja, a ako že­le ko­ris­ti­ti us­lu­gu ko­ji su pla­ti­li u pri­vat­nom sek­to­ru umjes­to u dr­žav­nom, mo­ra­ju pla­ti­ti po­no­vo.

Čes­to se go­vo­ri o de­fi­ci­tu pro­gra­me­ra, de­ve­lo­pe­ra... u IT sek­to­ru. Pre­ma va­šim spoz­na­ja­ma, ne­dos­ta­je li obra­zo­va­nih rad­ni­ka i u dru­gim in­dus­trij­skim sek­to­ri­ma?

IT sek­tor mi je osob­no naj­bo­lje poz­nat ta­ko da za nje­ga mo­gu po­t­vr­di­ti ka­ko da­nas pa­ti od zna­čaj­nog manj­ka struč­nja­ka, ne sa­mo u Hr­vat­skoj ne­go i u EU. Sek­tor je u Hr­vat­skoj os­tva­rio rast iz­vo­za od go­to­vo 50% u po­s­ljed­nje dvi­je go­di­ne, ima vi­še­go­diš­nji po­rast bro­ja za­pos­le­nih, a broj ogla­sa za rad­na mjes­ta je pre­ma­šio onaj iz pred kriz­ne 2008. Po­red za­ni­ma­nja u di­gi­tal­nim in­dus­tri­ja­ma, gdje broj rad­nih mjes­ta kon­ti­nu­ira­no ras­te, lo­kal­ni ma­njak kva­li­fi­ci­ra­nih rad­ni­ka, npr., u tu­riz­mu ili ne­kim stro­jar­skim za­ni­ma­nji­ma, ta­ko­đer pos­to­ji već vi­še go­di­na. Ma­njak ili vi­šak za­pos­le­ni­ka po­s­lje­di­ca je naj­češ­će ne­adek­vat­ne upis­ne po­li­ti­ke u sred­njo­škol­skom stru­kov­nom obra­zo­va­nju. Do­dat­ni fak­tor je i sla­ba mo­bil­nost rad­ni­ka uvje­to­va­na raz­mjer­no vi­so­kim tro­ško­vi­ma ži­vo­ta iz­van ma­tič­nog pre­bi­va­li­šta i ne­do­volj­no atrak­tiv­nim pla­ća­ma ko­je bi po­tak­le mo­bil­nost. Iseljavanje vi­so­ko­obra­zo­va­nih struč­nja­ka u EU i pre­ko­mor­ske zem­lje mo­glo bi pro­blem manj­ka struč­ne rad­ne sna­ge otvo­ri­ti u još ne­kim in­dus­tri­ja­ma, što bi pak mo­glo uma­nji­ti na­šu iona­ko raz­mjer­no sla­bu kon­ku­rent­nost.

Ko­li­ko obra­zo­va­nje nas­tav­ni­ka utje­če na re­zul­ta­te uče­ni­ka i stu­de­na­ta?

Nas­tav­nik je ključ­na oso­ba u obra­zov­nom pro­ce­su, važ­ni­ja od ku­ri­ku­lu­ma, udž­be­ni­ka ili in­fras­truk­tu­re. Upra­vo zbog to­ga je važ­no u nas­tav­nič­ku pro­fe­si­ju pri­vu­ći mo­ti­vi­ra­ne i kva­li­tet­ne lju­de ko­ji će kod uče­ni­ka za­pa­li­ti is­kru in­te­re­sa za po­dru­čje ko­je pre­da­ju. Uos­ta­lom, OECDo­vo PI­SA is­tra­ži­va­nje zna­nja mla­dih po­ka­za­lo je ka­ko pla­će nas­tav­ni­ka, a ne broj uče­ni­ka u raz­re­du, u bit­no­me odre­đu­ju obra­zov­ne re­zul­ta­te na­ci­je.

GORAN STANZL/PIXSELL

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.