SVI­JET

E.ON I RWE US­TAV­NOM TUŽBOM PO­VUK­LI OČAJNIČKI PO­TEZ

Poslovni Dnevnik - - REGIJA - TO­MIS­LAV PILI to­mis­lav.pili@pos­lov­ni.hr

Ana­li­ti­ča­ri sma­tra­ju ka­ko je mo­tiv tuž­be da vla­da pris­ta­ne na pre­go­vo­re o po­dje­li tro­ško­va ga­še­nja nuk­le­ar­ki

Vo­de­će ener­get­ske kom­pa­ni­je u Nje­mač­koj E. ON, RWE i šved­ski Vat­ten­fall kre­nu­le su u od­lu­ču­ju­ću sud­sku bit­ku s dr­ža­vom zbog ga­še­nja nuk­le­ar­ki, a o is­ho­du tuž­be ovi­si im op­s­ta­nak. Pre­ma na­vo­di­ma Fi­nan­ci­al Ti­me­sa, kom­pa­ni­je su pod­ni­je­le tuž­bu Us­tav­nom su­du u Kar­l­sru­heu, a u njoj tvr­de ka­ko je dr­ža­va iz­vlas­ti­la kom­pa­ni­je iz nuk­le­ar­nih elek­tra­na, a da im za to ni­je da­la ni eura na­dok­na­de. Ako us­tav­ni su­ci od­lu­če u ko­rist kom­pa­ni­ja, vla­da u Ber­li­nu mo­rat će is­pla­ti­ti od­šte­tu o ne­ko­li­ko mi­li­jar­di eura.

Po­s­lje­di­ce Fu­ku­shi­me

Pri­ča o spo­ru ener­get­skih kom­pa­ni­ja ko­je gr­ca­ju u gu­bi­ci­ma i dr­ža­ve se­že u 2011. ka­da je po­tre­som uz­ro­ko­van tsu­na­mi uni­štio ja­pan­sku nuk­le­ar­ku Fu­ku­shi­ma i iz­a­zvao ka­tas­tro­fu. Po­tak­nut po­s­lje­di­ca­ma ne­sre­će, Berlin je iz­ne­na­da pos­tao osvi­je­šten o ri­zi­ku ko­ji no­si nuk­le­ar­na ener­ge­ti­ka, pa je Nje­mač­ka pos­ta­la pr­va in­dus­trij­ski ra­zvi­je­na dr­ža­va ko­ja je okre­nu­la le­đa nuk­le­ar­noj ener­ge­ti­ci, a pri­gr­li­la ob­nov­lji­ve iz­vo­re ener­gi­je. Od­lu­če­no je da se kre­ne u pos­tup­no ga­še­nje svih re­ak­to­ra, s ti­me da se od­mah uga­si­lo osam naj­sta­ri­jih re­ak­to­ra, a pre­os­ta­lih de­vet uga­sit će se do 2022. go­di­ne. Da­nas od ukup­no 17 nje­mač­kih nuk­le­ar­ki ra­di njih osam. Pre­ma odred­ba­ma za­ko­na ko­ji je pro­šao u Bun­des­ta­gu, operateri nuk­le­ar­ki tre­ba­li su na se­be pre­uze­ti sve tro­ško­ve de­ko­mi­si­oni­ra­nja pos­tro­je­nja i zbri­nja­va­nja nuk­le­ar­nog ot­pa­da. U tu su svr­hu kom­pa­ni­je do sa­da re­zer­vi­ra­le vr­to­gla­vih 38 mi­li­jar­di eura. Me­đu­tim, pre­ma pro­cje­na­ma struč­nja­ka, tro­ško­vi ga­še­nja svih nuk­le­ar­ki mo­gli bi do­seg­nu­ti ukup­no 50 mi­li­jar­di eura.

Re­kord­ni gu­bi­ci

Ina­če, ener­get­ske kom­pa­ni­je u po­s­ljed­njih su pet go­di­na pod­ni­je­le ci­je­li niz tuž­bi pro­tiv dr­ža­ve. Pr­ve tuž­be pod­nio je RWE već 2012. na su­du sa­vez­ne po­kra­ji­ne He­ssen gdje se na­la­zi­la naj­sta­ri­ja i sto­ga pr­va uga­še­na nuk­le­ar­ka, Bi­blis. No, tuž­ba je od­bi­je­na. Šved­ski Vat­ten­fall na su­du tra­ži 4,7 mi­li­jar­di eura od­šte­te. Pr­vi čo­vjek naj­ve­će nje­mač­ke ener­get­ske kom­pa­ni­je E.ON Jo­han­nes Tey­ssen ka­že ka­ko us­tav­na tuž­ba ni­je us­mje­re­na pro­tiv vla­di­ne od­lu­ke o na­pu­šta­nju nuk­le­ar­ne ener­ge­ti­ke.

“Mi eks­pli­cit­no po­štu­je­mo tu od­lu­ku. Ali jed­nos­tav­no ne mo­že­mo pri­hva­ti­ti da par­la­ment ni­je poštivao ustavne odred­be o na­dok­na­di za vlas­niš­tvo. Za na­še di­oni­ča­re to je iz­a­zva­lo zna­čaj­ne gu­bit­ke ko­ji pod tre­nut­nom zak on s k o m re gu l a t i - vom ne­će bi­ti na­dok­na­đe­ni”, is­ti­če Tey­ssen, a pre­no­si Fran­cePre­sse. A gu­bi­ci o ko­ji­ma go­vo­ri Tey­ssen ne da su veliki, već su re­kord­ni. E.ON je proš­lo­ga tjed­na obja­vio da je u 2015. os­tva­rio naj­ve­ći gu­bi­tak u svo­joj po­vi­jes­ti od se­dam mi­li­jar­di eura us­li­jed ot­pi­sa vri­jed­nos­ti elek­tra­na. Ne­to gu­bi­tak RWEa

NE MO­ŽE­MO PRI­HVA­TI­TI DA PAR­LA­MENT NI­JE POŠTIVAO USTAVNE ODRED­BE

mno­go je ma­nji od E.ON-ovog, ali još uvi­jek zna­čaj­nih 170 mi­li­ju­na eura. Zbog na­pu­šta­nja nuk­le­ar­ki te is­to­vre­me­nog zna­čaj­nog vla­di­nog fi­nan­cij­skog po­ti­ca­nja ener­gi­je do­bi­ve­ne iz ob­nov­lji­vih iz­vo­ra, obje kom­pa­ni­je od­lu­či­le su ra­di­kal­no res­truk­tu­ri­ra­ti svo­je pos­lo­va­nje raz­dva­ja­njem seg­me­na­ta fo­sil­nih elek­tra­na i ob­nov­lji­vih iz­vo­ra ener­gi­je. Me­đu­tim, zbog go­le­mih po­ti­ca­ja na ener­gi­ju iz sun­če­ve i ener­gi­je vje­tra go­to­vo je ne­mo­gu­će za­ra­di­ti na kla­sič­nim elek­tra­na­ma, pa ve­li­ke gu­bit­ke ge­ne­ri­ra­ju ko­nven­ci­onal­ne elek­tra­ne na fo­sil­na go­ri­va, po­put ug­lje­na. Sto­ga je upit­no ko­li­ko je res­truk­tu­ri­ra­nje uop­će ima­lo smis­la. Me­đu­tim, za upu­će­ne pro­ma­tra­če u Nje­mač­koj us­tav­na tuž­ba tek je skre­ta­nje paž­nje s pra­vog pro­ble­ma. A to je pi­ta­nje po­dje­le tro­ško­va ga­še­nja nuk­le­ar­ki iz­me­đu kom­pa­ni­ja i dr­ža­ve.

Ins­tru­ment pri­ti­ska na vla­du

Me­đu nje­mač­kim po­li­ti­ča­ri­ma, po­seb­no oni­ma s li­je­vog po­li­tič­kog spek­tra, ma­lo je ra­zu­mi­je­va­nja za pro­ble­me ener­get­skih kom­pa­ni­ja. “Go­di­na­ma su os­tva­ri­va­li ve­li­ke pro­fi­te od nuk­le­ar­ne ener­gi­je i za­uz­vrat tre­ba­ju pod­ni­je­ti sve tro­ško­ve de­ko­mi­si­oni­ra­nja i zbri­nja­va­nja ot­pa­da”, ka­že za Fi­nan­ci­al Ti­mes Hu­ber­tus Zde­bel, zas­tup­nik Lje­vi­ce (Die Lin­ke). Kri­ti­ča­ri do­da­ju ka­ko su ener­get­ske kom­pa­ni­je “za­bo­ra­vi­le” da su pri­ma­le zna­čaj­ne dr­žav­ne su­bven­ci­je dok su nuk­le­ar­ke bi­le u po­go­nu. U tom po­gle­du nje­mač­ki ana­li­ti­ča­ri ocje­nju­ju ka­ko je us­tav­na tuž­ba ins­tru­ment ko­jim kom­pa­ni­je že­le do­ves­ti vla­du za pre­go­va­rač­ki stol ka­ko bi se raz­go­va­ra­lo o po­dje­li tro­ško­va ga­še­nja re­ak­to­ra. No, ako je su­di­ti po sta­vu mi­nis­tri­ce za­šti­te oko­li­ša Bar­ba­re Hen­dric­ks, kom­pa­ni­je igra­ju na po­greš­nu kar­tu.

Mi­nis­tri­ca je u uto­rak iz­ja­vi­la ka­ko “vla­da ne­će pris­ta­ti na bi­lo kak­ve do­go­vo­re”. K to­me, Hen­dric­ks se os­vr­nu­la na od­lu­ku o na­pu­šta­nju nuk­le­ar­ne ener­ge­ti­ke iz­ja­viv­ši ka­ko se pos­li­je Fu­ku­shi­me ni­je mo­glo nas­ta­vi­ti s pos­to­je­ćim pris­tu­pom kao da se ni­šta ni­je do­go­di­lo.

Jo­han­nes Tey­ssen iz­vr. di­rek­tor E.ON-a

PLAN GA­ŠE­NJA NUK­LE­AR­NIH ELEK­TRA­NA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.