KO­MEN­TAR

BEZ BA­NA­KA I INE, LA­NI PROFITI TVRT­KI NAJ­VI­ŠI OD 2008.

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

Iz­vje­štaj­no raz­dob­lje je iza nas, a fi­nan­cij­ski re­zul­ta­ti če­t­vr­tog kvar­ta­la po­t­vr­di­li su uz­laz­nu pu­ta­nju pro­fi­ta­bil­nos­ti hr­vat­skih kom­pa­ni­ja. Ako iz po­da­ta­ka is­klju­či­mo ban­ke ko­je su zbog švi­car­skog fran­ka ima­le jed­no­krat­ne gu­bit­ke, te Inu ko­ja je zbog iz­ra­zi­to ni­ske naf­te ima­la ja­ko lo­šu go­di­nu, zbro­jem pro­fi­ta svih os­ta­lih kom­pa­ni­ja ko­ji­ma se tr­gu­je na Za­gre­bač­koj bur­zi do­la­zi­mo do po­dat­ka da je proš­la go­di­na bi­la naj­pro­fi­ta­bil­ni­ja od kriz­ne 2008. U skla­du s oče­ki­va­nji­ma, kom­pa­ni­je iz tu­ris­tič­kog sek­to­ra su ima­le re­kord­nu fi­nan­cij­sku go­di­nu. Pro­ma­tra­no kroz 28 tu­ris­tič­kih kom­pa­ni­ja ko­ji­ma se tr­gu­je na Za­gre­bač­koj bur­zi, pro­sje­čan rast pri­ho­da kom­pa­ni­ja iz ovog sek­to­ra iz­no­sio je 12 pos­to, dok je ne­to do­bit u pro­sje­ku uve­ća­na za 7 pos­to. Rast ne­to do­bi­ti je ma­nji od ras­ta pri­ho­da pr­vens­tve­no ra­di Li­bur­ni­ja Ri­vi­je­ra Ho­te­la ko­ji su u proš­loj go­di­ni u fi­nan­cij­skim iz­vje­šta­ji­ma pri­ka­za­li 49 mi­li­ju­na ku­na ni­žu ne­to do­bit.

Gla­vi raz­log pa­da do­bi­ti ni­je sla­bi­je pos­lo­va­nje ne­go sna­žan rast amor­ti­za­ci­je. Ako is­klju­či­mo Li­bur­ni­ju, pri­ho­di tu­ris­tič­kog sek­to­ra u pro­sje­ku su ve­ći 13 pos­to, a do­bit je u pro­sje­ku po­ve­ća­na za čak 15 pos­to. Ka­da kroz ope­ra­tiv­nu do­bit (do­bit pri­je ka­ma­ta i po­re­za) pro­ma­tra­mo ovih 28 tu­ris­tič­kih kom­pa­ni­ja, ta­da mo­že­mo vi­dje­ti da je re­zul­tat sek­to­ra od 2009. go­di­ne po­ve­ćan čak 10 pu­ta. Od­nos­no, ope­ra­tiv­na do­bit je u šest go­di­na po­ve­ća­na s iz­no­sa od 100 mi­li­ju­na ku­na na go­to­vo mi­li­jar­du ku­na os­tva­re­nih u 2015. go­di­ni. S dru­ge stra­ne, naj­ve­ći gu­bit­ni­ci su bro­da­ri pos­lu­ju u sek­to­ru pri­je­vo­za ra­su­tih te­re­ta. Na­še če­ti­ri kom­pa­ni­je iz ovog sek­to­ra su kom­bi­na­ci­jom ot­pi­sa te gu­bi­ta­ka pro­izaš­lih iz re­dov­nog pos­lo­va­nja us­pje­le iz­gu­bi­ti go­to­vo mi­li­jar­du ku­na. Me­đu­tim, osim što ove kom­pa­ni­je ima­ju sje­di­šte u Hr­vat­skoj, one pos­lu­ju go­to­vo is­klju­či­vo na stra­nim tr­ži­šti­ma. Zbog to­ga nji­ho­vo ne­ga­tiv­no pos­lo­va­nje ni­je po­ve­za­no sa sta­njem u do­ma­ćoj eko­no­mi­ji ne­go je re­zul­tat du­bo­ke kri­ze na svjet­skom tr­ži­štu pri­je­vo­za. Ka­da bi zbog ne­po­ve­za­nos­ti sa sta­njem u Hr­vat­skoj iz­ba­ci­li nji­ho­ve gu­bi­tak iz su­me pro­fi­ta, do­la­zi­mo do po­dat­ka da su sve os­ta­le kom­pa­ni­je uvr­šte­ne na Za­gre­bač­koj bur­zi (osim ba­na­ka i Ine) u proš­loj go­di­ni za­ra­di­le oko 3,4 mi­li­jar­de ku­na.

Kri­za gra­đe­vi­nar­stva

U pret­hod­nih se­dam go­di­na naj­bo­lja je bi­la 2011. go­di­na u ko­joj su is­te ove kom­pa­ni­je za­ra­di­le 2,4 mi­li­jar­de ku­na. Pre­ma to­me, proš­la go­di­na je da­le­ko naj­bo­lja od iz­bi­ja­nja kri­ze 2008. go­di­ne. Ta­ko­đer, ras­la je i su­ma pri­ho­da, ko­ja je za sve kom­pa­ni­je na Za­gre­bač­koj bur­zi (iz­u­zev Ine i ba­na­ka) u proš­loj go­di­ne u pro­sje­ku ve­ća za 6 pos­to.

Po­je­di­ni sektori po­put gra­đe­vin­skog ili bro­dar­skog i da­lje su u kri­zi, ali ge­ne­ral­no su profiti bur­zov­nih kom­pa­ni­ja u uz­laz­nom trendu, a sektori po­put prehrambenog i pro­izvod­nje pi­ća, te tu­ris­tič­kog već niz go­di­na kon­ti­nu­ira­no pos­lu­ju sve bo­lje. Po­s­ljed­njih tje­da­na čes­te su po­zi­tiv­ne vi­jes­ti o po­ras­tu za­ni­ma­nja i re­zer­va­ci­ja za Hr­vat­sku te uvo­đe­nju sve ve­ćeg bro­ja no­vih le­to­va. Ovo ni­ma­lo ne ču­di s ob­zi­rom na po­li­tič­ku si­tu­aci­ju kod na­ših kon­ku­re­na­ta, od­nos­no Tur­ske, Egip­ta i Tu­ni­sa, ko­ji bi­lje­že zna­tan pad re­zer­va­ci­ja. Ova si­tu­aci­ja ide zna­čaj­no u ko­rist do­ma­ćim tu­ris­tič­kim kom­pa­ni­ja­ma ko­je bi tre­ba­le ima­ti još jed­nu re­kord­nu go­di­nu u bro­ju os­tva­re­nih no­će­nja i za­ra­đe­nog pro­fi­ta.

Pad ka­ma­ta na oro­če­nje

Osim tu­riz­ma tu su i os­ta­le ma­kro­eko­nom­ske va­ri­ja­ble ko­je idu u pri­log di­oni­ca­ma do­ma­ćih kom­pa­ni­ja. U ovoj go­di­ni oče­ku­je se dalj­nji rast iz­vo­za te rast in­dus­trij­ske pro­izvod­nje ko­ja je u si­ječ­nju na go­diš­njoj ra­zi­ni po­ras­ta čak 9,30 pos­to, što je naj­vi­ši za­bi­lje­že­ni rast od po­čet­ka 2007. go­di­ne. Ta­ko­đer, po­uz­da­nje po­tro­ša­ča nas­tav­lja ras­ti, pa je ta­ko ma­lo­pro­da­ja u si­ječ­nju po­ras­la 18. mje­sec za­re­dom, što ni­je za­bi­lje­že­no od kad DZS vo­di ove po­dat­ke.

Ka­da pro­ma­tra­mo al­ter­na­ti­ve di­oni­ca­ma, one kon­ti­nu­ira­no da­ju sve ni­že po­vra­te. Pre­ma po­da­ci­ma HNBa, pro­sječ­na ka­ma­ta sto­pa za no­va oro­če­nja na rok od 6 do 12 mje­se­ci u euri­ma za si­je­čanj je iz­no­si­la re­kord­no ni­skih 1,27 pos­to. Ka­ma­te na oro­če­nja će i u na­red­nim mje­se­ci­ma ima­ti si­laz­nu ten­den­ci­ju jer su od po­čet­ka go­di­ne pri­no­si na hr­vat­ske obvez­ni­ce snaž­no pa­li. Re­kord­no ni­ske ka­ma­te po de­po­zi­ti­ma u hr­vat­skim ban­ka­ma su ti­je­kom proš­le go­di­ne do­ve­le do snaž­nog pre­li­je­va­nja sred­sta­va iz de­po­zi­ta u obvez­nič­ke fon­do­ve. Na­ime, obvez­nič­ki fon­do­vi su proš­lu go­di­nu za­po­če­li s imo­vi­nom od 900 mi­li­ju­na ku­na, a ti­je­kom go­di­ne no­ve upla­te su iz­no­si­le čak 400 mi­li­ju­na, što sa­mo po upla­ta­ma iz­no­si rast imo­vi­ne od vi­so­kih 45 pos­to. Me­đu­tim, mnoš­tvo lju­di ko­ji su sred­stva upla­ti­ti u obvez­nič­ke fon­do­ve ni­je svjes­no da su za­pra­vo sred­stva upla­ti­ti na po­vi­jes­nom vr­hu obvez­nič­kog tr­ži­šta te da će s ob­zi­rom na pri­no­se obvez­ni­ca po­vra­ti ovih fon­do­va u na­red­nim go­di­na­ma bi­ti mi­ni­mal­ni. Pri­je dva tjed­na su tre­zor­ski za­pi­si mi­nis­tar­stva fi­nan­ci­ja na rok od go­di­nu da­ko­ji na pr­vi put u hr­vat­skoj po­vi­jes­ti pro­da­ni uz re­kord­no ni­zak pri­nos od 0,99 pos­to. Si­tu­aci­ja s pri­no­si­ma van Hr­vat­ske je da­le­ko go­ra. Pri­mje­ri­ce, ci­je­la euro­zo­na na ro­ko­ve do go­di­nu da­na da­je ne­ga­ti­van pri­nos, a nje­mač­kim du­gom se na dos­pi­je­ća za slje­de­ćih de­vet go­di­na tr­gu­je uz mi­nus. S ob­zi­rom na ova­kav ba­lon na tr­ži­štu obvez­ni­ca, mnoš­tvo obvez­nič­kih fon­do­va imat će pro­ble­ma da s pri­no­som po­kri­ju vlas­ti­te nak­na­de za uprav­lja­nje.

Pre­li­je­va­nje iz de­po­zi­ta

Ra­di ras­tu­ćih pro­fi­ta do­ma­ćih po­du­ze­ća te po­zi­tiv­nih ma­kro­eko­nom­skih tren­do­va, a u okru­že­nju mi­ni­mal­nih pri­no­sa na al­ter­na­ti­ve di­oni­ca­ma, mo­gu­će je da će­mo u ovoj i slje­de­ćoj go­di­ni gle­da­ti pre­li­je­va­nje iz de­po­zi­ta i obvez­ni­ca u di­onič­ke fon­do­ve i tr­ži­šte di­oni­ca. Ovim pre­li­je­va­njem doš­lo bi do po­ras­ta ni­ske lik­vid­nos­ti na do­ma­ćem tr­ži­štu di­oni­ca, a suk­lad­no to­me vje­ro­jat­no i do sma­nje­nja di­skon­ta na va­lu­aci­je do­ma­ćih kom­pa­ni­ja u od­no­su na us­po­re­di­ve stra­ne kom­pa­ni­je.

SEKTORI PO­PUT PREHRAMBENOG I PRO­IZVOD­NJE PI­ĆA, TE TU­RIS­TIČ­KOG GO­DI­NA­MA STAL­NO POS­LU­JU SVE BO­LJE

MA­RIO GLO­GO­VIĆ

vi­ši sa­vjet­nik za uprav­lja­nje por­t­fe­lji­ma, Hypo Al­pe-Adria Bank

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.