Ra­dost u Sr­bi­ji jer Moskva že­li ob­no­vi­ti Juž­ni tok

Pli­no­vod Za­us­tav­lje­ni pro­jekt ko­ji je Eu­ro­pi tre­bao osi­gu­ra­ti plin mo­žda opet oži­vi

Poslovni Dnevnik - - REGIJA -

Naj­ve­ću ko­rist od grad­nje Juž­nog to­ka, uz Ru­si­ju, ima­le bi Bu­gar­ska i Sr­bi­ja zbog na­pla­te tran­zi­ta pli­na

Pos­to­je iz­gle­di za ob­nav­lja­nje pro­jek­ta Juž­ni tok, a Ru­si­ja je sprem­na ops­krb­lji­va­ti ener­gen­ti­ma eu­rop­ske po­tro­ša­če u onim ko­li­či­na­ma ko­je su sprem­ni ku­pi­ti, iz­ja­vio je kra­jem proš­log tjed­na Vla­di­mir Či­žov, ru­ski ve­le­pos­la­nik pri Eu­rop­skoj uni­ji.

“Sma­tram da pos­to­je šanse za ob­nav­lja­nje Juž­nog to­ka zbog re­al­ne eu­rop­ske po­traž­nje za ru­skim pli­nom. Vi­djet će­mo ko­li­ko će dr­ža­ve ko­je su­dje­lu­ju u tom pro­jek­tu i Eu­rop­ska ko­mi­si­ja bi­ti za­in­te­re­si­ra­ni, iz­ja­vio je ru­ski ve­le­pos­la­nik, pre­no­si ru­ska agen­ci­ja Tass. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, u EU su pri­sut­ne raz­li­či­te stru­je. Jed­ni is­kre­no ža­le za tim pro­jek­tom, dok su dru­gi za­okup­lje­ni ve­li­kim ci­ljem, sma­nje­njem ovis­nost o ru­skim ener­get­skim is­po­ru­ka­ma.

Či­žov je, ipak, is­tak­nuo ka­ko ne že­li pre­dvi­đa­ti sud­bi­nu Juž­nog to­ka i dru­gih in­fras­truk­tur­nih pro­je­ka­ta u Eu­ro­pi.

Ne­ma ni Tur­skog to­ka

Pli­no­vod Juž­ni tok, od ko­jeg su Ru­si ne­dav­no i služ­be­no odus­ta­li, tre­bao je iz No­vo­ru­sij­ska is­pod Cr­nog mo­ra do­vo­di­ti plin do Eu­ro­pe i ze­ma­lja biv­še Ju­gos­la­vi­je. Tim

je pli­no­vo­dom go­diš­nje tre­ba­lo bi­ti is­po­ru­če­no 63 mi­li­jar­de pros­tor­nih me­ta­ra pli­na, s tim što bi naj­ve­ću ko­rist od grad­nje, uz Ru­si­ju, zbog na­pla­te tran­zi­ta pli­na, ima­le Bu­gar­ska i Sr­bi­ja, pi­še Po­li­ti­ka. Pro­jekt je, me­đu­tim, pro­pao ka­da je Bu­gar­ska po­pus­ti­la pod pri­ti­skom Wa­shin­g­to­na i Bruxel­le­sa i odus­ta­la od grad­nje.

Pri­je to­ga, sti­glo je objaš­nje­nje iz EU da Juž­ni tok kr­ši eu­rop­ske pro­pi­se o kon­ku­ren­ci­ji, pri­je sve­ga Tre­ći ener­get­ski pa­ket, što bi zna­či­lo da Ga­z­prom mo­že sa­mo tran­s­por­ti­ra­ti svoj plin, ali ne i bi­ti vlas­nik plin­skih ci­je­vi, što Ru­si­ja ni­je že­lje­la pri­hva­ti­ti.

Moskva se na­kon to­ga okre­nu­la pro­jek­tu grad­nje pli­no­vo­da pre­ko Tur­ske, na­zva­nom Tur­ski tok, ali je i on je ne­dav­no do­ve­den u pi­ta­nje na­kon tur­skog ru­še­nje ru­skog voj­nog zra­ko­plo­va na tur­sko-si­rij­skoj gra­ni­ci. Ka­da je ri­ječ o Sr­bi­ji, ona bi mo­gu­ćim oživ­lja­va­njem Juž­nog to­ka du­go­roč­no ri­je­ši­la pi­ta­nje ops­kr­be pli­nom.

Naj­jef­ti­ni­je za Sr­bi­ju

Jer uz do­volj­ne ko­li­či­na pli­na za Sr­bi­ju od 2,1 do 2,5 mi­li­jar­di pros­tor­nih me­ta­ra, ko­li­ko go­diš­nje ta zem­lja po­tro­ši, ima­la bi još je­dan pra­vac ops­kr­be ko­ji ne ide pre­ko Ukra­ji­ne. Us­to, is­ti­če Po­li­ti­ka, Juž­ni tok bi omo­gu­ćio neo­me­ta­no pu­nje­nje sr­p­skog pod­zem­nog skla­di­šta Ba­nat­ski Dvor, ali i onog u Sr­p­skom Ite­be­ju, ko­ji se pla­ni­ra iz­gra­di­ti.

Is­to­dob­no, bio bi to i naj­jef­ti­ni­ji na­čin do­pre­ma­nja pli­na u Sr­bi­ju, jer bi bi­lo ko­ji dru­gi pra­vac za ops­kr­bu pli­nom sa­mo po­ve­ćao tro­ško­ve tran­s­por­ta, što bi pla­ti­li kraj­nji kup­ci.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.