KAK­VI ĆE TO BI­TI PRE­GO­VO­RI, S JED­NE STRA­NE ‘VJEČ­NI’ RI­BIĆ, A S DRU­GE ‘NEISKUSNI’ PE­TROV

Po­li­ti­ka i re­al­nost Ula­zak Bo­že Petrova u pre­go­vo­re sa sin­di­ka­ti­ma uka­zu­je na čis­tu po­li­tič­ku igru - i sin­di­ka­te odvo­je­ne od re­al­ne sli­ke sta­nja u hr­vat­skom gos­po­dar­stvu, ko­ji bi su­oče­ni s re­al­noš­ću bes­pa­ri­ce u dr­žav­noj bla­gaj­ni mo­ra­li po­pus­ti­ti, a raz­gov

Poslovni Dnevnik - - REGIJA - VLA­DI­MIR NIŠEVIĆ vla­di­mir.ni­se­vic@pos­lov­ni.hr

Bli­ži se is­tin­ske test zre­los­ti no­ve Vla­de. Iza pri­ča i bav­lje­nja svje­to­na­zor­skim i ka­drov­skim pi­ta­nji­ma, si­gur­nim ko­ra­kom pri­bli­ža­va­ju se pre­go­vo­ri sa sin­di­ka­ti­ma jav­nih služ­be­ni­ka i dr­žav­nih na­mje­šte­ni­ka oko po­ve­ća­nja pla­će za 180.000 za­pos­le­nih. Na­rav­no, oče­ki­va­nja obje stra­ne so­ci­jal­ne kri­vu­lje su op­ti­mis­tič­na. S jed­ne stra­ne sin­di­kal­ni čel­ni­ci, ko­ji po tko zna ko­ji put u pr­vi plan stav­lja­ju Vi­li­ma Ri­bi­ća, kao da se po­taj­no na­da­ju ka­ko će Vla­da mo­ra­ti po­pus­ti­ti i po­šti­va­ti za­kon, a Vla­da či­ji je pre­go­va­rač pot­pred­sjed­nik Bo­žo Pe­trov, kao da oče­ku­je bes­po­go­vor­no ra­zu­mi­je­va­nje za te­šku stu­aci­ju u ko­joj se dr­ža­va na­la­zi. I jed­ni i dru­gi su u kri­vu. Sin­di­ka­ti za­to što nji­ho­vi čel­ni­ci već pre­du­go ži­ve iz­van re­al­nos­ti uljulj­ka­ni u do­bra nad­pro­sječ­na pri­ma­nja i sje­da- la avi­on­ske bu­si­ness kla­se, po­ru­ču­ju ka­ko smo “du­go­roč­no i ona­ko svi mr­tvi”, bez da nu­de kons­truk­tiv­na rje­še­nja. Vla­da, s dru­ge stra­ne, jer na važ­ne pre­go­vo­ra ša­lje u tak­vim raz­go­vo­ri­ma “ne­iskus­nog” Bo­žu Petrova, či­ji bi naj­ve­ći gri­jeh mo­gla bi­ti či­nje­ni­ca ka­ko ni­je do­kra­ja svjes­tan s či­me će se su­sres­ti. Ovaj vru­ći krum­pir bit će u us­po­red­bi s pos­tiz­bor­ni pre­go­vo­ri is­tin­ska te­ška ka­te­go­ri­ja.

U tom svje­tlu za­nim­lji­vo je ka­ko se u naj­a­va­ma pre­go­vo­ra nig­dje ne spo­mi­nje ak­tu­al­ni pre­mi­jer Ti­ho­mir Ore­ško­vić, iako se pri­je sve­ga dva mje­se­ca i sam hva­lio vi­še ne­go ko­rek­t­nim od­no­si­ma sa sin­di­ka­ti­ma u Pli­vi. Mo­že se za­klju­či­ti ka­ko po­tez ne­upli­ta­nja pre­mi­je­ra uka­zu­je da pre­go­vo­ri sa sin­di­ka­tim ni­su eko­nom­sko ne­go po­li­tič­ko pi­ta­nje. Na­ime, eko­nom­ski pre­go­vo­ri, u tre­nut­noj gos­po­dar­skoj si­tu­aci­ji ka­da se dr­ža­va za­du­žu­je da bi re­fi­na­ci­ra­la te­ku­će obve­ze, uz Europ­sku ko­mi­si­ju i pre­ko­mjer­ni de­fi­cit za vra­tom, sva­ka­ko bi bi­li br­zo go­to­vi. Sin­di­ka­ti i nji­ho­vi čel­ni­ci su­oči­li bi se sa bes­pa­ri­com u ko­joj dr­ža­va jest i lo­šim sta­njem u re­al­noj eko­no­mi­ji te od­go­di­li oče­ki­va­ne po­vi­ši­ce za bo­lja vre­me­na. U tak­vim pre­go­vo­ri­ma bi oso­ba po­put pre­mi­je­ra Ore­ško­vi­ća dje­lo­va­la oz­bilj­no i os­ta­vi­la do­bra do­jam na tak­ve sin­di­ka­te jer za­jed­no bi raz­go­va­ra­li o bo­ljit­ku bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja, bez ob­zi­ra ho­će li one ra­di­ti za dr­ža­vu ili poslodavce u re­al­nom sek­to­ru.

Me­đu­tim, ula­zak Bo­že Petrova u pre­go­vo­re uka­zu­je na čis­tu po­li­tič­ku igru i sin­di­ka­te jav­nih služ­be­ni­ka po tko zna ko­ji put odvo­je­ne od hr­vat­ske re­al­nos­ti. Ra­zum­lji­vo je ka­ko bi na tak­ve pre­go­vo­re svat­ko pri­je pos­lao po­li­ti­ča­ra i psi­hi­ja­tra ne­go gos­po­dar­stve­ni­ka.

Nit vo­di­lja raz­go­vo­ra me­đu so­ci­jal­nim part­ne­ri­ma pri­je sve­ga bi tre­ba­la bi­ti bu­duć­nost, a ni­ka­ko krat­ko­roč­no zadovoljenje po­tre­ba. I ko­li­ko god to zvu­ča­lo gru­bo mo­žda pro­blem ni­je u oni­ma ko­je zas­tu­pa­ju ne­go u oni­ma ko­ji pre­go­va­ra­ju. Na po­li­tič­koj po­zor­ni­ci dio gla­sa­ča je oda­brao “tre­ći put” i po­ru­čio po­li­tič­kim eli­ta­ma da oče­ku­je pro­mje­ne. Taj is­ti dio bi­ra­ča već sa­da je po­ma­lo ne­za­do­vo­ljan ra­zvo­jem si­tu­aci­je u ko­jem su re­for­me pos­ta­le flo­sku­la, a ne za­cr­ta­ni put. U na­do­la­ze­ćim pre­go­vo­ri­ma Pe­trov zas­tu­pa te bi­ra­če, pa ima i le­gi­mi­tet od­bi­ti zah­tje­ve sin­di­ka­ta te upra­vo na tom po­lju po­ka­za­ti oz­bilj­nost svog pro­gra­ma.

Sin­di­kal­ni čel­ni­ci, oni is­ti ko­ji­ma je ovo tko zna ko­ja Vla­da s ko­jom pre­go­va­ra­ju, si­gur­no ne zas­tu­pa­ju bi­ra­če Mos­ta ili bi vo­lje­li da je to ta­ko. Jer ako zas­tu­pa­ju is­te one ko­ji su le­gi­ti­mi­tet da­li Bo­ži Pe­tro­vu on­da bi tre­ba­li i pri­hva­ti­ti što im se nu­di. Me­đu­tim sin­di­kal­ni čel­ni­ci, ba­rem ka­da je jav­na služ­ba u pi­ta­nju vi­še ni sa­mi ne zna­ju ko­ga pred­stav­lja­ju. Da zna­ju on­da bi nu­di­li kons­truk­tiv­ne pri­jed­lo­ge rje­še­nja si­tu­aci­je, a ne otuž­ne fra­ze “ka­ko smo du­go­roč­no iona­ko svi mr­tvi”. Mo­žda bi po­sra­mi­li vla­da­ju­će eko­nom­skom re­to­ri­kom, a ne svo­je člans­tvo mor­bid­nim ku­ka­njem. A on­da bi mo­žda s nji­ma pre­go­va­rao gos­po­dar­stve­nik, a ne psi­hi­ja­tar.

ZA­NIM­LJI­VO JE KA­KO SE U NAJ­A­VA­MA PRE­GO­VO­RA SA SIN­DI­KA­TI­MA JAV­NIH SLUŽ­BE­NI­KA NIG­DJE NE SPO­MI­NJE AK­TU­AL­NI PRE­MI­JER ORE­ŠKO­VIĆ

NIT VO­DI­LJA RAZ­GO­VO­RA ME­ĐU SO­CI­JAL­NIM PART­NE­RI­MA TRE­BA­LA BI BI­TI BU­DUĆ­NOST, A NE KRAT­KO­ROČ­NO ZADOVOLJENJE PO­TRE­BA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.