Ula­ga­či u naf­t­ne kom­pa­ni­je iz­gu­bi­li 2,5 bi­li­ju­na do­la­ra

bur­ze

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - TO­MIS­LAV PILI

Iz­bri­sa­na­sa­na vri­jed­nost Po­to­nu­će­nu­će naf­te za 655 pos­to do­ni­je­lo elo enor­m­ne mne gu­bit­ke­ke

Od sre­di­ne 2014. bur­zov­na vri­jed­nost kom­pa­ni­ja pa­la je 2,3 bi­li­ju­na do­la­ra, a na obvez­ni­ca­ma iz­gub­lje­no je 150 mi­li­jar­di do­la­ra

Pad ci­je­na naf­te od sre­di­ne 2014. re­zul­ti­rao je gu­bit­kom od 150 mi­li­jar­di do­la­ra po obvez­ni­ca­ma naf­t­nih kom­pa­ni­ja, po­ka­zu­ju iz­ra­ču­ni Fi­nan­ci­al Ti­me­sa. Osim to­ga, 300 naj­ve­ćih svjet­skih naf­t­nih i plin­skih kom­pa­ni­ja za­bi­lje­ži­lo je pad tr­žiš­ne vri­jed­nos­ti svo­jih di­oni­ca za 2,3 bi­li­ju­na do­la­ra. Ovi po­da­ci mo­žda i naj­plas­tič­ni­je po­ka­zu­ju raz­mje­re fi­nan­cij­skih gu­bi­ta­ka ko­je je pad naf­te do­nio ener­get­skim kom­pa­ni­ja­ma i inves­ti­to­ri­ma u nji­ho­ve vri­jed­nos­ni­ce.

Gu­bi­tak od 150 mi­li­jar­di do­la­ra ko­ji su za­bi­lje­ži­li ula­ga­či u naf­t­ne obvez­ni­ce iz­ra­ču­nat je na te­me­lju po­da­ta­ka o ci­je­na­ma 1278 ak­tiv­no tr­go­va­nih obvez­ni­ca de­no­mi­ni­ra­nih u do­la­ru, eu­ru, fun­ti i je­nu ot­ka­ko je ba­rel Brent naf­te do­seg­nuo 114 do­la­ra u lip­nju 2014. go­di­ne. Una­toč ne­dav­nom dje­lo­mič­nom opo­rav­ku na 41 do­lar, nafta je i da­lje u mi- nu­su od 65 pos­to u od­no­su na ra­zi­nu iz lje­ta 2014. go­di­ne. S dru­ge pak stra­ne, vr­to­gla­vi gu­bi­tak po obvez­ni­ca­ma re­zul­tat je i tren­da snaž­nog za­du­ži­va­nja naf­t­nih kom­pa­ni­ja u po­s­ljed­njih de­se­tak go­di­na. Pre­ma po­da­ci­ma Ban­ke za me­đu­na­rod­na po­rav­na­nja (BIS),

uku­pan dug naf­t­nih kom­pa­ni­ja utros­tru­čio se sa 1,1 bi­li­ju­na do­la­ra iz 2006. na tri bi­li­ju­na do­la­ra u 2014. go­di­ni. Naj­br­že su se za­du­ži­va­le dvi­je vr­ste naf­ta­ša ma­le, neo­vis­ne ame­rič­ke tvrt­ke nas­ta­le na va­lu va­đe­nja naf­te iz škri­ljev­ca te ve­li­ke dr­žav­ne kom­pa­ni­je iz ras­tu­ćih dr­ža­va, po­put mek­sič­kog Pe­mexa, bra­zil­skog Pe­tro­bra­sa te ki­ne­skog CNPC-a.

O ra­zi­ni iz­lo­že­nos­ti ba­na­ka, po­naj­pri­je europ­skih, go­vo­ri po­da­tak da je 20 naj­ve­ćih europ­skih ba­na­ka pla­si­ra­lo kre­di­te ener­get­skim kom­pa­ni­ja­ma vri­jed­ne go­to­vo 200 mi­li­jar­di do­la­ra. To je ek­vi­va­lent če­t­vr­ti­ne nji­ho­va di­onič­ka ka­pi­ta­la. S dru­ge stra­ne Atlan­ti­ka ne­što je bo­lja si­tu­aci­ja jer je 20 naj­ve­ćih ame­rič­kih ba­na­ka pla­si­ra­lo kre­di­te vri­jed­ne 115 mi­li­jar­di do­la­ra što pred­stav­lja 11 pos­to nji­ho­va di­onič­kog ka­pi­ta­la. Ana­li­ti­ča­ri BISa ocje­nju­ju ka­ko je po­to­nu­će naf­te zas­luž­no za ko­leb­lji­vost bur­zi. “Ni­ske ci­je­ne naf­te po­ti­ču aver­zi­ju pre­ma ri­zi­ku, a ta­da ci­je­ne di­oni­ca pa­da­ju”, ka­že Hyun Song Shin, ana­li­ti­čar BISa.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.