Ban­ke ne­ma­ju raz­lo­ga žu­ri­ti s ar­bi­tra­žom u SAD-u

Pra­vo­ri­jek ar­bi­tra­že ili os­lo­ba­đa ili na­la­že is­pla­tu kon­kret­nog iz­no­sa od­šte­te, s pri­pa­da­ju­ćim ro­ko­vi­ma i ka­ma­ta­ma

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - JA­DRAN­KA DOZAN ja­dran­ka.dozan@pos­lov­ni.hr

Je li, od­nos­no ko­ja je od inozemnih matica ov­daš­njih ba­na­ka zbor ko­nver­zi­je kre­di­ta u švi­car­skim fran­ci­ma ve po­kre­nu­la spor pro­tiv Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske ra­di nak­na­de šte­te na Me una­rod­nom cen­tru za rje­ša­va­nje inves­ti­cij­skih spo- ro­va (ICSID) u Wa­shin­g­to­nu, za­sad se ne zna to no. Na­kon što je dio me­di­ja pre­nio tvrd­nje s druš­tve­nih mre a da su to u ini­ke tri- eti­ri ino­zem­ne ma­ti­ce vo­de ih ba­na­ka u Hr­vat­skoj, iz ta­li­jan­ske In­te­se kao vlas­ni­ce PBZ-a po­t­vr eno je da ar­bi­tra na tu ba za­sad ni­je pod­ne­se­na. Me utim, pod­cr­ta­va­ju i da ne is­klju uju ni­jed­no od prav­nih sred­sta­va za za­šti­tu svo­jih in­te­re­sa ve­za­no uz ko­nver­zi­ju CHF kre­di­ta u eur­ske. Sli no je tre­nut­ni sta­tus u po­gle­du ar­bi­tra ne tu be ovih da­na opi­sao i pr­vi ovjek Za­gre­ba ke ban­ke kao la­ni­ce UniCre­dit gru­pe.

Mi­nis­tar fi­nan­ci­ja Zdrav­ko Ma­ri , pak, ju er je ka­zao ka­ko je još ra­no da se Vla­da o o itu­je o pi­ta­nju /ashin­g­ton­skih ar­bi­tra a, ali da je upoz­nat s pro­ble­mom tih tu bi. Da vlas­ni­ci vo­de ih ba­na­ka u Hr­vat­skoj ne e tek ta­ko pri­hva­ti­ti ci­je­li ceh ko­nver­zi­je CHF kre­di­ta, tj. da ne e ola­ko progutati svih (pri­bli no) se­dam-osam mi­li­jar­di ku­na tro­ška, jas­no su da­li nas­lu­ti­ti ve pri­je ne­go što je Vla­da Zo­ra­na Mi­la­no­vi a do­ni­je­la svo­je ne­se­lek­tiv­no i ne­so­ci­jal­no, iz­bo­ri­ma pri­la­go eno za­kon­sko rje­še­nje za ko­nver­zi­ju. Uz pro­pi­ti­va­nje us­tav­nos­ti za­kon­skog mo­de­la na Us­tav­nom su­du te po­kre­ta­nje pos­tup­ka ut­vr iva­nja (ne)kr­še­nja europ­skih pro­pi­sa pri Eu­rop­skoj ko­mi­si­ji, kao tre a ins­tan­ca od po et­ka se is­ti­cao upra­vo spor na ICSID-u u Wa­shin­g­to­nu. U me uvre­me­nu su oda­ši­lja­ni sig­na­li da su ne­ki po­kre­nu­li pro­ces pri­pre­me tu be, ali i da su ne­ki ini­ci­ra­li pro­ces mi­re­nja. Ka­ko bi­lo, spo­me­nu­te su ins­tan­ce odvo­je­ni pro­ce­si, pa­ra­lel­ne tra ni­ce iji su i is­ho­di raz­li iti. Ar­bi­tra ni sud za inves­ti­cij­ske spo­ro­ve fi­nan­cij­ski je naj­o­pip­lji­vi­ji. Za raz­li­ku od npr. ut­vr iva­nja je li Hr­vat­ska svo­jim za­kon­skim rje­še­njem pre­kr­ši­la eu­rop­ske re­gu­le i, u slu aju po­t­vr­de, is­prav­lja­nja za­ko­na, pra­vo­ri­jek ar­bi­tra e ili os­lo­ba a ili na­la e is­pla­tu kon­kret­nog iz­no­sa od­šte­te, s pri­pa­da­ju im ro­ko­vi­ma i ka­ma­ta­ma.

Ima­ju i u vi­du da ona po­dra­zu­imje­va i ka­ma­te, stra­na ko­ja sma­tra da ima ja­ke prav­ne ar­gu­men­te na svo­joj stra­ni - a do­bar dio prav­nih stru nja­ka tvr­di da u slu aju ba­na­ka to jest slu aj - za­pra­vo ne­ma raz­lo­ga za ur­bu. Uza sve, bi­la­te­ral­ni inves­ti­cij­ski spo­ra­zu­mi i s nji­ma po­ve­za­ne ar­bi­tra e po­dra­zu­mi­je­va­ju uobi aje­ne pred­ko­ra­ke pri­je sa­mih tu bi, is­ti u prav­ni stru nja­ci. Pr­vo se vlas­ti­ma ša­lje tzv. trigger letter kao naj­a­va po et­ka pro­ce­sa, po­tom, re­ci­mo, po­la go­di­ne pos­li­je sli­je­di tzv. reminder letter... Pre­ma nes­lu be­nim tvrd­nja­ma, Vla­da je do­sad od ne­kih inozemnih matica do­sad do­bi­la oba.

JAS­NO JE DA VLAS­NI­CI VO­DE­ĆIH BA­NA­KA U HR­VAT­SKOJ NE­ĆE TEK

TA­KO PRI­HVA­TI­TI CI­JE­LI CEH KO­NVER­ZI­JE CHF KRE­DI­TA, TJ. DA NE­ĆE OLA­KO PROGUTATI SVIH (PRI­BLIŽ­NO) SE­DAM-OSAM MI­LI­JAR­DI KU­NA TRO­ŠKA PRE­MA NES­LUŽ­BE­NIM TVRD­NJA­MA, VLA­DA JE DO­SAD OD NE­KIH INOZEMNIH MATICA DO­BI­LA I TZV. TRIGGER LETTER KAO NAJ­A­VU PO­ČET­KA PRO­CE­SA, NA­KON ČE­GA I TZV. REMINDER LETTER

Uz pret­pos­tav­ku da su ne­ke ban­ke još uvi­jek otvo­re­ne za mi­re­nje i pre­go­vo­re, na­me e se pak dru­go pi­ta­nje. Net­ko bi u Vla­di mo­rao pre­uze­ti odva nu ulo­gu i jas­no re i da po­li­ti - ka dr­skost i ju­na enje ne vri­je­de mno­go ako ne­ma­ju vr­stog prav­nog po­kri a.

Dru­gim ri­je ima, mo­rao bi re i da šanse Vla­de u spo­ru ni­su ve­li­ke i da bi sto­ga bi­lo razumno pristajanje na kompromis i osmiš­lja­va­nje mo­da­li­te­ta ko­jim bi u ko­na ni­ci dr ava pre­uze­la dio ce­ha ko­nver­zi­je.

Za to, me utim, tre­ba dos­ta hra­bros­ti jer je po­sve iz­vjes­no da e se na i onih ko­ji e to is­ko­ris­ti­ti za po­en­ti­ra­nje, na­pros­to za­to što je una­pri­jed ne­mo­gu e po­das­tri­je­ti “do­kaz” da e u su­prot­nom ceh bi­ti i znat­no ve i.

Po­li­tič­ke ra­ču­ni­ce

Biv­ša Vla­di­na vr­hu­ška pre­dvo ena nje­zi­nim pre­mi­je­rom Zo­ra­nom Mi­la­no­vi em i nje­go­vim mi­nis­trom fi­nan­ci­ja Bo­ri­som La­lov­cem svo­je­dob­no je pre­vi­še bi­la za­bav­lje­na po­li­ti kim ra uni­ca­ma da bi se oz­bilj­no ba­vi­la prav­nim upo­ri­šti­ma i ri­zi­ci­ma ko­je bi za Vla­du, od­nos­no po­rez­ne obvez­ni­ke mo­gao zna iti me una­rod­ni ar­bi­tra ni spor. Sa­da pak nas­tu­pa s po­zi­ci­ja opor­be.

Ta­ko i ne­dav­ne iz­ja­ve i pri­mje­ri ko­je je u Sa­bo­ru na­vo­dio La­lo­vac (na­god­ba Gol­d­ma­na Sac­h­sa) re­fe­ri­ra­ju i se na prijetnje go­le­mih od­štet­nih zah­tje­va zbog ko­nver­zi­je CHF kre­di­ta po­ka­zu­ju da se o toj te­mi kod nas i da­lje go­vo­ri pri­li no ola­ko i pa­ušal­no, a ne oz­bilj­no i od­go­vor­no. Sli no vri­je­di i za ju eraš­nje ko­men­ta­re ko­or­di­na­to­ra Udru­ge Fra­nak Go­ra­na Alek­si a ko­ji je pod­sje­tio ka­ko je biv­ša Vla­da mo­gla i tre­ba­la na vri­je­me sjes­ti s ban­ka­ri­ma i za­pri­je­ti­ti im uvo enjem po­re­za na ak­ti­vu. Valj­da upra­vo u vi­si­ni ce­ha ko­nver­zi­je.

Upit­na pro­cje­na

On sma­ra i da za to još ni­je kas­no. Me utim, do­sa­daš­nja eu­rop­ska sud­ska prak­sa na vi­še je slu aje­va po­ka­za­la da poz­na­je i ter­min re­gu­la­tor­nih od­maz­da i da to baš ne pro­la­zi tek ta­ko.

Us­to, Goran Alek­si je po­greš­no “pro­tu­ma io” ka­ko ban­ke od ar­bi­tra nog ti­je­la tra e da ar­bi­tra om ut­vr­di sa­mo je li Hr­vat­ska smje­la do­ni­je­ti taj za­kon.

Sve u sve­mu, naj­iz­gled­ni­jim se za­sad ini da e se ra uni­ce po­dvu i s ar­bi­tra - nim pra­vo­ri­je­ci­ma, a za­sad je da­le­ko iz­gled­ni­je da e one za po­rez­ne obvez­ni­ke bi­ti ne­po­volj­ne.

NET­KO IZ VLA­DE MO­RAO BI RE­ĆI DA JOJ ŠANSE NI­SU VE­LI­KE I

DA BI BI­LO RAZUMNO PRISTAJANJE NA KOMPROMIS I OSMIŠ­LJA­VA­NJE MO­DA­LI­TE­TA ZA PRE­UZI­MA­NJE DI­JE­LA TRO­ŠKA

SANJIN STRUKIĆ/PIXSELL

Mi­nis­tar fi­nan­ci­ja Zdrav­ko Ma­rić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.