Ti ra­di uče­nja’

Ati s prak­som u re­al­nom sek­to­ru

Poslovni Dnevnik - - HRVATSKA PAMET HRVATSKOJ -

ko­đer os­lu­šku­ju po­tre­be tr­ži­šta ra­da i nas­to­je na njih svo­jim ra­dom i dje­lo­va­njem i od­go­vo­ri­ti.

Oba­vez­na prak­sa

“Ve­le­uči­li­šte Bal­ta­zar Za­pre­šić iz­vo­di struč­ne stu­di­je, što zna­či da je na­gla­sak stav­ljen na vje­šti­ne, a što se re­ali­zi­ra kroz uklju­či­va­nje stu­de­na­ta u stvar­ne pro­jek­te, kao i u oba­vez­nu prak­su i po­ve­zi­va­nje s re­al­nim sek­to­rom. Na taj na­čin stu­den­ti stje­ču kon­kret­na zna­nja i vje­šti­ne po­treb­ne na tr­ži­štu ra­da. Stu­den­ti­ma osi­gu­ra­va­mo tu­to­re kao po­dr­šku u uče­nju, sus­tav men­to­ri­ra­nja s ko­jim upra­vo kre­će­mo, a kroz ko­ji se naj­bo­ljim stu­den­ti­ma pru­ža pri­li­ka da im men­to­ri na go­di­nu da­na bu­du vo­de­ći hr­vat­ski me­na­dže­ri”, objaš­nja­va Ana Sk­le­dar Ma­ti­je­vić.

Osim to­ga, vo­le se po­hva­li­ti i svo­jim nas­tav­ni­ci­ma ve­lik broj is­tih su dok­to­ri zna­nos­ti iz­a­bra­ni u naj­vi­ša nas­tav­na i znans­tve­no­nas­tav­na zva­nja. Stu­den­ti­ma osim stje­ca­nja zna­nja nas­to­je osi­gu­ra­ti i stje­ca­nje prak­tič­nih vje­šti­na ko­ris­nih za us­pješ­no uklju­či­va­nje u tr­ži­šte ra­da, no sma­tra­ju da bi op­će­ni­to u ku­ri­ku­lu­me bi­lo do­bro uklju­či­ti tzv. soft skil­ls, kao što su npr. vje­šti­ne po­treb­ne za tim­ski rad, ko­mu­ni­ka­cij­ske vje­šti­ne, pre­go­va­ra­nje, de­le­gi­ra­nje, ali i vje­šti­na uprav­lja­nja vre­me­nom, kao i teh­ni­ke pla­ni­ra­nja. Ne­ke od ovih vje­šti­na uklju­či­li su u svo­je stu­dij­ske pro­gra­me kroz pos­to­je­će ko­le­gi­je, ali sva­ka­ko im vri­je­di po­sve­ti­ti vi­še po­zor­nos­ti.

Iz naf­t­ne kom­pa­ni­je Ine za­klju­ču­ju ka­ko je upra­vo ele­ment prak­tič­ne nas­ta­ve de­fi­ni­tiv­no onaj ko­ji bi se tre­bao po­ja­ča­ti u no­vom ku­ri­ku­lu­mu ka­ko bi stu­den­ti po za­vr­šet­ku fa­kul­te­ta za­pra­vo ra­zu­mje­li i osje­ti­li ma­te­ri­ju ko­ju su uči­li ti­je­kom stu­di­ja, te sa­mim ti­me bi­li sprem­ni­ji za po­sao ko­ji ih če­ka. Na­vo­de ta­ko­đer ka­ko bi se taj fak­tor mo­gao os­tva­ri­ti su­rad­nja­ma fa­kul­te­ta s do­ma­ćim kom­pa­ni­ja­ma, kao i sa onim ino­zem­nim.

Mi­re­la Mra­kov­čić Mu­jić, di­rek­to­ri­ca Ure­da za uprav­lja­nje ljud­skim re­sur­si­ma iz Hr­vat­ske Po­šte, sla­že se s či­nje­ni­com da je po­treb­no uves­ti do­dat­nu prak­su u obra­zov­ni sus­tav, te ra­di­oni­ce i us­mje­ra­va­nja mla­dih. Dr­ži da bi i mla­di lju­di u hr­vat­skom obra­zov­nom sus­ta­vu tre­ba­li is­ko­ris­ti­ti sva­ku pri­li­ku za do­dat­no usa­vr­ša­va­nje vje­šti­na ko­je ih za­ni­ma­ju, jer će ti­me ste­ći odre­đe­ne pred­nos­ti kod kas­ni­jeg za­poš­lja­va­nja, ali i od­go­vor­ni­je pris­tu­pa­nje oba­ve­za­ma.

Kva­li­te­te po­ten­ci­ja­lih za­pos­le­ni­ka ko­je tvrt­ka Ina uz fa­kul­tet­sko obra­zo­va­nje ci­je­ni su ino­va­tiv­nost i kre­ativ­nost, te is­kus­tvo u jav­nim nas­tu­pa­nji­ma i pre­zen­ta­ci­ja­ma što olak­ša­va pri­la­god­bu i da­je za­pos­le­ni­ku do­dat­no sa­mo­po­uz­da­nje, a u Hr­vat­skoj Po­šti na­gla­ša­va­ju en­tu­zi­ja­zam i pro­ak­tiv­nost kao vr­lo bi­tan fak­tor kod za­poš­lja­va­nja.

Pos­lo­dav­ci­ma iz Za­gre­bač­ke ban­ke vr­lo je bi­tan fak­tor tim­skog ra­da, os­nos­no sprem­nost stav­lja­nja vlas­ti­tog in­te­re­sa u dru­gi plan ra­di do­bro­bi­ti ci­je­log ti­ma. “Mla­di lju­di tre­ba­li bi, pri­li­kom uče­nja, sav­la­da­va­ti gra­di­vo na na­čin da nas­to­je ra­zu­mje­ti svr­hu i me­đu­sob­nu po­ve­za­nost po­da­ta­ka, pri če­mu im po­ma­že i struk­tu­ri­ra­no svla­da­va­nje po­da­ta­ka. Važ­no je da se iz­ra­ža­va­ju svo­jim ri­je­či­ma, da pro­miš­lja­ju o od­lu­ka­ma i ra­zu­mi­ju ocje­nu kao oz­na­ku is­ka­za­nog zna­nja. Na­rav­no, jed­na od naj­važ­ni­jih stva­ri sva­ka­ko je pre­uzi­ma­nje od­go­vor­nos­ti za svo­ju bu­duć­nost”, na­gla­si­li su iz Za­gre­bač­ke ban­ke.

Bit­no je uklju­či­ti po­du­ze­ća

Pred­nost sva­kog struč­nog stu­di­ja za raz­li­ku od sve­uči­liš­nog, na­gla­ša­va pro­de­kan za nas­ta­vu i stu­den­te Goran Lu­bu­rić sa Vi­so­ke pos­lov­ne ško­le u Za­gre­bu ( VPŠZ), je okre­nu­tost pro­gra­ma pre­ma kon­kret­nim struč­nim pos­lo­vi­ma, dak­le uče­nje ka­ko bi se stu­den­ti kas­ni­je što lak­še snaš­li pri obav­lja­nju kon­kret­nih pos­lo­va. Na VPŠZu nu­de je­dins­tve­ni in­te­gri­ra­ni stu­dij mar­ke­tin­ga i ko­mu­ni­ka­ci­ja, i to do­živ­lja­va­ju kao pred­nost. Ima­ju i in­ter­ni prak­ti­kum, tzv. kre­ativ­ni odjel Pro­mo­ti­on 3sto7, u ko­jem am­bi­ci­oz­ni stu­den­ti na vo­lon­ter­skoj ba­zi rje­ša­va­ju kon­kret­ne za­dat­ke iz prak­se, pro­mo­vi­ra­ju­ći vi­so­ku ško­lu na naj­bo­lji na­čin. Sa­mo­ini­ci­ja­tiv­no ure­đu­ju stu­dent­ski list, or­ga­ni­zi­ra­ju do­ga­đa­nja i osmiš­lja­va­ju kam­pa­nje za raz­ne ek­s­ter­ne na­ru­či­te­lje. Ukrat­ko, spre­ma­ju se za svo­je bu­du­će pos­lo­ve vjež­ba­ju­ći prak­su, a ne sa­mo te­ori­ju.

Pro­de­kan Lu­bu­rić se os­vr­nuo i na no­vi ku­ri­ku­lum, te spo­me­nuo ka­ko je fo­kus uče­nja na sna­la­že­nju u pro­mje­nji­vim okol­nos­ti­ma ne­što što ne­dos­ta­je na­šem obra­zov­nom sus­ta­vu.

“Na­ža­lost, ko­lek­tiv unu­tar obra­zov­nog sus­ta­va još uvi­jek te­ško pri­hva­ća pro­mje­ne. Pre­vi­še se in­zis­ti­ra na for­mi, pre­ma­lo je kon­kret­ne vo­lje i fo­ku­sa na spo­sob­nos­ti”, objaš­nja­va Lu­bu­rić. Sma­tra da je pri­vat­ni sek­tor u tom smis­lu pu­no di­na­mič­ni­ji i pri­la­god­lji­vi­ji pro­mje­na­ma. Ono na če­mu sva­ka­ko tre­ba in­zis­ti­ra­ti je ‘uče­nje za ži­vot’, a ne ‘uče­nje ra­di uče­nja’. Na­vo­di da stu­dij­ske pro­gra­me tre­ba što vi­še spa­ja­ti s prak­som u re­al­nom sek­to­ru ti­je­kom pro­ce­sa stu­di­ra­nja, te da obra­zov­ni sus­tav to ne mo­že re­ali­zi­ra­ti sa­mos­tal­no bez po­dr­ške po­du­ze­ća i pos­lo­da­va­ca. Važ­no je da svi uklju­če­ni poč­nu mi­je­nja­ti na­čin po­ima­nja obra­zo­va­nja. “Ka­da u to­me us­pi­je­mo, pos­ta­ti će­mo kon­ku­rent­ni­ja zem­lja”, za­klju­ču­je Goran Lu­bu­rić.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.