Mudra porezna po­li­ti­ka i poticaji oži­vje­li bi po­traž­nju, ali ni­šta bez ras­ta gos­po­dar­stva

Ka­ko po­kre­nu­ti stva­ri Su­di­oni­ci do­ma­ćeg ne­kret­nin­skog tr­ži­šta iz­no­se kon­kret­ne sa­vje­te za snaž­ni­ji opo­ra­vak

Poslovni Dnevnik - - NEKRETNINE - SU­ZA­NA VAROŠANEC

Ka­ko po­kre­nu­ti hr­vat­sko ne­kret­nin­sko tr­ži­šte, pi­ta­nje ko­je smo pos­ta­vi­li raz­nim stru­ka­ma, po­se­bi­ce pred­stav­ni­ci­ma gra­đe­vin­ske in­dus­tri­je i agen­ci­ja za po­sre­do­va­nje u pro­me­tu ne­kret­ni­na, zr­ca­lo je za sve struk­tur­ne pro­ble­me s ko­ji­ma se da­nas su­oča­va do­ma­će gos­po­dar­stvo. Za oživ­lja­va­nje tr­ži­šta klju­čan je gos­po­dar­ski rast i ra­zvoj, na tom va­lu do­la­ze ni­že ka­ma­te, ali ključ­ni su i lju­di kao glav­ni eko­nom­ski re­surs. To u ži­žu stav­lja ak­tiv­nos­ti i po­li­ti­ke Vla­de, u pr­vom re­du po­rez­nu, in­te­res ba­na­ka da u po­nu­di kre­ira­ju no­ve pro­izvo­de te odje­ke u re­do­vi­ma inves­ti­to­ra. S pred­sto­je­ćim kre­ta­nji­ma na ne­kret­nin­skom tr­ži­štu usko je po­ve­za­no pi­ta­nje ka­ko se mo­že po­bolj­ša­ti nje­go­va lik­vid­nost. To je u fo­ku­su Vla­de, a i pred­met je nje­zi­ne za­jed­nič­ke ana­li­ze s Hr­vat­skom na­rod­nom ban­kom.

Porezna po­li­ti­ka tre­ba­la bi bi­ti po­ti­caj­ni­ja, na­ro­či­to u smis­lu sp­rje­ča­va­nja cr­ne i si­ve eko­no­mi­je, is­ti­če Mir­ko Ha­bi­ja­nec, pred­sjed­nik HUP Udru­ge na opo­re­zi­va­nja no­vo­grad­nji, či­ja je ci­je­na po no­vim odred­ba­ma u ci­je­los­ti opo­re­zi­va­na s 25% PDVa ži­vo je za­in­te­re­si­ra­na ci­je­la gra­đe­vin­ska i ne­kret­nin­ska in­dus­tri­ja. Ne­kret­nin­sko tr­ži­šte sto­ji, ili la­ga­no se kre­će na­pri­jed, a ukup­na ci­je­na no­vih stam­be­nih ne­kret­ni­na po­ras­la je 10ak pos­to zbog to­ga što se PDV pla­ća na ukup­nu ci­je­nu”, na­vo­di Ha­bi­ja­nec. Za raz­li­ku od to­ga, ra­ni­je je iz os­nov­ne ci­je­ne bio iz­u­zet iz­nos ko­mu­nal­nog do­pri­no­sa i ci­je­ne zem­lji­šta, pa je PDV na ukup­nu ci­je­nu iz­no­sio ot­pri­li­ke do 17 pos­to.

“Da­nas je te­že na­ći kup­ce i za­to što je no­vi stan za 8 do 10 pos­to skup­lji. Kad bi dr­ža­va to re­gu­li­ra­la, olak­ša­la bi tran­sak­ci­je”, ka­že do­da­ju­ći da je po­s­lje­di­ca pos­to­je­ćeg sta­nja još ma­nja do­bit inves­ti­to­ra ko­ji će ubu­du­će mo­ra­ti bo­lje pro­mis­li­ti pri­je ne­go kre­nu u no­ve pro­jek­te.

Kob­ne ko­mu­nal­ne us­lu­ge

U gra­đe­vin­skim kru­go­vi­ma mno­gi vi­de pro­blem i u dr­žav­noj Agen­ci­ji za prav­ni pro­met i po­sre­do­va­nje (APN), pa i Ha­bi­ja­nec objaš­nja­va za­što je iz­gu­bi­la smi­sao. Ne mo­že se, ka­že, stan gra­di­ti sa naj­ni­žom ci­je­nom pro­jek­ti­ra­nja, ma­te­ri­ja­la i grad­nje, jer se ta­ko ru­ši kva­li­te­ta, dok taj pris­tup stva­ra ne­lo­jal­nu kon­ku­ren­ci­ju za pri­vat­ne tvrt­ke. Pro­ble­mi su ve­za­ni i uz pre­vi­so­ke ci­je­ne ko­mu­nal­nih us­lu­ga, zbog če­ga se, ukrat­ko, gra­đe­vin­skim tvrt­ka­ma pi­je­va­ju pro­da­ti pao bi rizik od pro­pas­ti tvrt­ki jer se os­lo­ba­đa­ju du­go­va i mo­gu ula­zi­ti u no­vu grad­nju. Iz po­zi­ci­je ba­na­ka ri­ječ je o do­brim po­te­zi­ma: kre­di­ti ko­ji su te­ret i ra­de gu­bi­tak jer na te­ret pos­lo­va­nja mo­ra­ju re­zer­vi­ra­ti odre­đe­ne iz­no­se, uma­nju­ju do­bit, a ma­nja porezna os­no­va­ca zna­či i ma­nji po­rez­ni pri­hod dr­ža­vi.

Po­bolj­ša­nje lik­vid­nos­ti na tr­ži­štu o ko­jem se sad go­vo­ri “is­pod ra­da­ra”, otva­ra pros­tor i za ban­ke da svo­je re­zer­va­ci­je os­lo­ba­đa­ju te os­tva­ru­ju no­ve pri­ho­de od no­vih pla­sma­na. Lo­ši re­gre­sa (čis­ti hi­po­te­kar­ni kre­di­ti) ko­ji smanjuju rizik ko­ris­ni­ka kre­di­ta: kre­dit je ta­da ve­zan uz ne­kret­ni­nu, a ne uz oso­bu.

Na taj na­čin obi­telj svo­ju od­go­vor­nost u slu­ča­ju da ni­je u sta­nju nas­ta­vi­ti s ot­pla­tom ogra­ni­ča­va na iz­nos ko­ji je do­tad pla­ćen. Ta­ko mo­že iz­bje­ći do­ži­vot­no op­te­re­će­nje du­gom, tro­ško­ve pos­tup­ka i, u kraj­njoj li­ni­ji, osob­ni ste­čaj. Rizik ne­utr­ži­vos­ti ne­kret­ni­ne pre­uzi­ma ban­ka.

Pos­to­je i pro­izvo­di za po­dje­lu ka­mat­nih ri­zi­ka, ko­ji bi ogra­ni­či­li ri­zi­ke pro­mje­ne ka­mat­nih sto­pa, do­pu­šta­ju­ći odre­đe­no tr­žiš­no uvje­to­va­no ko­le­ba­nje. Ti­me bi ban­ka kli­jen­ta, a u kraj­njem slu­ča­ju i se­be, za­šti­ti­la od ek­s­ces­nih os­ci­la­ci­ja. Ti­pi­čan ta­kav pro­izvod je “cap” (ka­pa) ko­ja se ugra­đu­je u ugo­vor o kre­di­tu: do­pu­šta slo­bo­dan pad ka­ma­te, ali ogra­ni­ča­va ra­zi­nu mo­gu­ćeg po­ras­ta ka­ma­te. Uvo­đe­njem ve­ćeg bro­ja ins­tru­me­na­ta po­dje­le ri­zi­ka po­ve­ća­la bi se sprem­nost kli­je­na­ta da uz­mu kre­di­te: sma­nji­la bi se ne­iz­vjes­nost re­al­nog tro­ška ot­pla­te kre­di­ta, kao i rizik od po­s­lje­di­ca u slu­ča­ju ne­mo­guć­nos­ti ser­vi­si­ra­nja du­ga. To bi mo­glo po­bolj­ša­ti pro­da­ju kre­di­ta te sma­nji­ti po­ten­ci­jal­ne tro­ško­ve loših.

U HNBu još is­ti­ču da za sve na­ve­de­ne ele­men­te pos­to­ji od­go­va­ra­ju­ća za­kon­ska pod­lo­ga i oni se već sa­da mo­gu ugo­va­ra­ti bez ogra­ni­če­nja. Dak­le, nji­ho­va pri­mje­na u prak­si ovi­si pr­za

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.