KA­DA JE RI­JEČ O KON­KRET­NIM PO­TE­ZI­MA, NJIH MO­ŽE PO­VU­ĆI SA­MO PRI­VAT­NI SEK­TOR, A HNB ĆE SAGLEDATI KA­KO IH REGULATORNO PODRŽATI, PO­RU­KA JE SRE­DIŠ­NJE BAN­KE

VLA­DA I HNB U OK­VI­RU SVO­JIH NAD­LEŽ­NOS­TI MO­GU PO­DU­ZE­TI ODRE­ĐE­NE RE­GU­LA­TOR­NE MJE­RE, NO DOSEG JE OGRA­NI­ČEN.

Poslovni Dnevnik - - NEKRETNINE -

gra­di­telj­stvo te pred­sjed­nik Upra­ve tvrt­ke Rad­nik. U sta­no­grad­nji, tvr­di, ima­mo cr­nu i si­vu eko­no­mi­ju ko­ju dr­ža­va ni­je bi­la spo­sob­na re­gu­li­ra­ti, a za to mo­gu po­mo­ći po­ti­caj­ni mo­del. Kao mo­guć­nos­ti sti­mu­la­ci­je pred­la­že dje­lo­mič­ni ot­pis PDVa i priz­na­va­nje amor­ti­za­ci­je.

“Pi­ta­nje je za­što stan ko­ji za pri­vat­ne po­tre­be ku­pi jed­na obi­telj u svo­joj po­rez­noj pri­ja­vi ne mo­že sta­vi­ti i tro­šak amor­ti­za­ci­je, u iz­no­su iz­me­đu dva i če­ti­ri pos­to go­diš­nje u vri­jed­nos­ti sta­na, kao što to či­ni prav­na oso­ba”, pi­ta on.

Mo­gu­ći su, ve­li, i dru­gi po­rez­ni mo­de­li. Gra­di­te li pri­vat­nu stam­be­nu ne­kret­ni­nu, da­nas ne­ma­te ni­kak­vu olak­ši­cu ako tra­ži­te ra­čun od iz­vo­đa­ča ra­do­va. Umjes­to to­ga, Porezna bi tre­ba­la tra­ži­ti ra­čun za grad­nju sta­na ili ku­će, i na to bi tre­ba­la da­ti olak­ši­ce, pri­mje­ri­ce, kroz dje­lo­mič­ni ot­pis PDVa. Ako imaš sve ra­ču­ne za grad­nju, dr­ža­va to mo­že sti­mu­li­ra­ti ta­ko da ne na­pla­ti 25 pos­to PDVa, ne­go pri­mje­ri­ce 15 pos­to. “Za pro­mje­nu na­či­da­nas ne is­pla­te pro­jek­ti ko­je ra­de za tr­ži­šte. Naj­ve­ću ko­rist u grad­nji sta­no­va, tvr­di, ima dr­ža­va i lo­kal­na upra­va, svi os­ta­li gu­be, a naj­vi­še kup­ci i po­ne­kad inves­ti­to­ri ko­ji za­vr­še u ste­ča­ju. Tu je i vi­šak sta­no­va ko­ji ni­je rav­no­mjer­no ras­po­re­đen u Hr­vat­skoj, pa iz gra­đe­vin­ske bran­še sti­žu pro­cje­ne da još ima­mo 15ak ti­su­ća ne­pro­da­nih sta­no­va u por­t­fe­lju ban­ka, od­nos­no u bi­lan­ca­ma, ali ni­su u upo­tre­bi.

Kon­kret­ni po­te­zi fi­nan­cij­skog sek­to­ra za po­bolj­ša­nje lik­vid­nos­ti ite­ka­ko za­ni­ma­ju pre­mi­je­ra Ti­ho­mi­ra Ore­ško­vi­ća, a te­ma je no­va i zna­čaj­na zbog naj­av­lje­ne ak­ti­va­ci­je mr­tvih ka­pi­ta­la dr­ža­ve u iz­no­su od 500 mi­li­ju­na eura, što zna­či po­ti­ca­nja ve­ćeg in­te­re­sa za kup­nju ne­kret­ni­na. Toč­ni­je, iz per­s­pek­ti­ve in­te­re­se­na­ta, onih ko­ji ras­po­la­žu ne­kret­ni­na­ma i ba­na­ka, ta­ko se mo­že stvo­ri­ti nov po­ten­ci­jal, a i gra­đe­vin­ska in­dus­tri­ja mo­že pro­da­ti “ro­bu”. Ta­ko­đer, mr­tvi ka­pi­ta­li do­bio bi per­s­pek­ti­vu da se unov­či, a ban­ke da odo­bra­va­ju no­ve kre­di­te za kup­nju, dok, s du­ge stra­ne, gra­đe­vi­na­ri­ma ko­ji ne us­pla­sma­ni, ko­ji su osi­gu­ra­ni, ula­ze u per­s­pek­tiv­ni­ju po­zi­ci­ju jer ras­te in­te­res za kup­nju ne­kret­ni­na ko­je op­te­re­ću­ju bi­lan­ce ban­ka i one ta­ko po­bolj­ša­va­ju svo­je pos­lo­va­nje, na­če­lan je je­dan ban­kar.

An­ga­žman sre­diš­nje ban­ke

Pri­jed­lo­zi u ci­lju po­ve­ća­nja lik­vid­nos­ti na tr­ži­štu ne­kret­ni­na, u smis­lu prak­tič­ne utr­ži­vos­ti ne­kret­ni­ne, idu u smje­ru ohra­bri­va­nja i ubr­za­nja tr­go­vi­ne ne­kret­ni­na­ma, s ob­zi­rom na kraj­nje ni­zak obu­jam u Hr­vat­skoj, po­ru­ču­ju iz Hr­vat­ske na­rod­ne ban­ke. Na tom po­dru­čju Vla­da i HNB u ok­vi­ru svo­jih nad­lež­nos­ti mo­gu po­du­ze­ti odre­đe­ne re­gu­la­tor­ne mje­re, no doseg je ogra­ni­čen. Glav­ni do­pri­nos mo­gu­će je da­ti tek kroz raz­go­vor s pri­vat­nim sek­to­rom te uvjer­lji­vu i sta­bil­nu fi­skal­nu, mo­ne­tar­nu i ra­zvoj­nu po­li­ti­ku.

Ka­da je ri­ječ o kon­kret­nim po­te­zi­ma, njih mo­že po­du­ze­ti sa­mo pri­vat­ni sek­tor, a HNB će sagledati ka­ko ih regulatorno podržati. To bi, na­vo­de, mo­gli bi­ti stam­be­ni kre­di­ti bez pra­va vens­tve­no o pri­vat­nom sek­to­ru i nje­go­vom in­te­re­su.

“Na­ve­de­ni pri­jed­lo­zi odraz su nas­to­ja­nja da se iz­na­đe naj­bo­lji na­čin za po­kre­ta­nje tr­go­va­nja u seg­men­tu, gdje je ono za­mr­lo. Us­pos­ta­va lik­vid­nog tr­ži­šta po­ve­ća­la bi sprem­nost ba­na­ka za pre­uzi­ma­nje ri­zi­ka odo­bra­va­njem kre­di­ta bez pra­va re­gre­sa. Os­ta­li pro­izvo­di su i da­nas dos­tup­ni, no ne­ma ih u po­nu­di ba­na­ka jer po­ve­ća­va­ju is­ka­za­nu ci­je­nu kre­di­ta i ti­me smanjuju kon­ku­rent­nost po­nu­de. Za­to tre­ba ra­di­ti i na edu­ka­ci­ji kli­je­na­ta upra­vo oni svo­jim zah­tje­vi­ma mo­gu na­ves­ti fi­nan­cij­ske ins­ti­tu­ci­je da pro­ši­re tak­vu po­nu­du i ti­me po­bolj­ša­ju kon­ku­rent­nost, ali i sma­nje svo­je bu­du­će ri­zi­ke”, ka­žu iz HNBa.

“Tr­ži­šte bi­lje­ži us­po­ren pad ci­je­na ne­kret­ni­na, ko­ji je la­ni iz­no­sio 2%, u od­no­su na go­di­nu ra­ni­je, ka­da je bio 9% i, pret­pos­tav­lja­mo, da je la­ni bi­la zad­nja go­di­na s ma­njim bro­jem tran­sak­ci­ja od pret­hod­ne”, ka­že Bo­ro Vu­jo­vić iz Ope­re­te. “Jed­na od mje­ra ko­je pred­la­že­mo je uki­da­nje po­re-

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.