Re­vi­ta­li­za­ci­ja pos­to­je­ćih ne­kret­ni­na naj­bo­lja je pri­li­ka za bu­đe­nje tr­ži­šta

Moj­ca Kuf­ner, vo­di­te­lji­ca Odje­la ana­li­ze tr­ži­šta, ra­zvo­ja pro­izvo­da i mar­ke­tin­ga Zagreb ne­kret­ni­na, go­vo­ri o ma­na­ma i po­ten­ci­ja­li­ma do­ma­ćeg tr­ži­šta te vla­da­ju­će sa­vje­tu­je ka­ko po­mo­ći opo­rav­ku POS­TO­JE­ĆI FOND IZGRAĐENIH NE­KRET­NI­NA SA­SVIM JE DO­VO­LJAN ZA HRVA

Poslovni Dnevnik - - NEKRETNINE - MA­RI­NA BILUŠ

Po­ten­ci­jal za una­pre­đe­nje vi­dim i u do­no­še­nju dalj­njih pro­pi­sa ko­ji će ure­đi­va­ti tr­ži­šte, pri­je sve­ga u di­je­lu re­gu­li­ra­nja naj­ma stam­be­nog pros­to­ra, ko­ji se još zna­čaj­ni­je odvi­ja u si­voj zo­ni

Glav­ne pre­pre­ke osjet­nom opo­rav­ku hr­vat­skog tr­ži­šta ne­kret­ni­na vje­ro­jat­no su i da­lje ne­po­volj­ni eko­nom­ski tren­do­vi ne­za­pos­le­nost je još vi­so­ka, gos­po­dar­ski po­ka­za­te­lji uglav­nom su ne­ga­tiv­ni, a u po­s­ljed­nje vri­je­me pri­su­tan je i jak emi­gra­cij­ski trend, po­se­bi­ce me­đu mla­đom rad­no spo­sob­nom po­pu­la­ci­jom, ko­ja bi po pri­ro­di stva­ri tre­ba­la bi­ti zna­ča­jan ak­ce­le­ra­tor i na tr­ži­štu ne­kret­ni­na.

Ka­že to Moj­ca Kuf­ner, Vo­di­te­lji­ca Odje­la ana­li­ze tr­ži­šta, ra­zvo­ja pro­izvo­da i mar­ke­tin­ga Zagreb nek­ter­ni­na ko­ja, una­toč ovim ne­ga­tiv­nim tren­do­vi­ma iz­no­si op­ti­mis­tič­ni­ja oče­ki­va­nja za raz­dob­lje pred na­ma.

Ka­ko bis­te oci­je­ni­li tre­nut­no sta­nje na hr­vat­skom tr­ži­štu ne­kret­ni­na?

Na­kon ne­ko­li­ko go­di­na iz­ra­zi­to ne­ga­tiv­nih tren­do­va na tr­ži­štu ne­kret­ni­na ko­ji su pra­ti­li op­će­ni­te gos­po­dar­ske tren­do­ve, u po­s­ljed­njem raz­dob­lju po­jav­lju­ju se i pr­vi po­ka­za­te­lji bla­gog opo­rav­ka tr­ži­šta: u po­ras­tu su ci­je­ne po­je­di­nih pro­da­nih no­vih sta­no­va, sto­pe ne­po­pu­nje­nos­ti pos­lov­nih ne­kret­ni­na stag­ni­ra­ju ili pa­da­ju, a u pri­pre­mi su i no­vi stam­be­ni pro­jek­ti.

Prem­da broj tran­sak­ci­ja na tr­ži­štu pre­ma tre­nut­no dos­tup­nim po­da­ci­ma stag­ni­ra, po ko­nač­nos­ti obra­ču­na mo­gao bi se ipak po­ka­za­ti bla­gi rast u bro­ju tran­sak­ci­ja. Ta­ko­đer, po­nov­no je po­kre­nu­ta re­ali­za­ci­ja ne­kih pro­je­ka­ta ko­ji su pret­hod­nih go­di­na bi­li sto­pi­ra­ni zbog ne­po­volj­nih eko­nom­skih kre­ta­nja. U pro­tek­lom raz­dob­lju do­ne­se­na su i dva za­ko­na ko­ji su zna­čaj­no utje­ca­li na tr­ži­šte, da li po­zi­tiv­no ili ne­ga­tiv­no, tek će­mo vi­dje­ti.

Ri­ječ je o Za­ko­nu o PDVu, od­nos­no nje­go­vim odred­ba­ma ko­je su stu­pi­le na sna­gu 1 .si­ječ­nja 2015., a pre­ma ko­ji­ma i gra­đe­vin­ska zem­lji­šta pos­ta­ju pred­met opo­re­zi­va­nja PDVom, te Za­kon o pro­cje­ni vri­jed­nos­ti ne­kret­ni­na, ko­ji će osim ure­đi­va­nja pro­cje­ni­telj­skih us­lu­ga utje­ca­ti i na dos­tup­nost bit­nih po­da­ta­ka o tr­ži­štu, a ko­ji su do­sa­da bi­li ne­dos­tup­ni.

Na­ime, na te­me­lju spo­me­nu­tog za­ko­na nad­lež­no Mi­nis­tar­stvo us­pos­tav­lja ge­oin­for­ma­tič­ku ba­zu eNe­kret­ni­ne ko­ja će sa­dr­ža­va­ti po­dat­ke o bro­ju tran­sak­ci­ja za po­je­di­no po­dru­čje, vr­stu ne­kret­ni­na i po­dat­ke o ne­kret­ni­ni ko­ja je bi­la pred­met tran­sak­ci­je, pos­tig­nu­te ci­je­ne i sl.

Ko­je su, pre­ma va­šem miš­lje­nju, naj­ve­će pre­pre­ke osjet­nom opo­rav­ku tr­ži­šta i što bi tre­ba­lo uči­ni­ti da se one ne­utra­li­zi­ra­ju?

Uz glav­ne već na­ve­de­ne na sa­mom po­čet­ku, dru­gi pro­blem je op­će­ni­to pe­si­mis­tič­na at­mo­sfe­ra u druš­tvu, ko­ja ne utje­če po­volj­no na do­no­še­nje od­lu­ka o kup­nji ne­kret­ni­na – ni stam­be­nih, ni pos­lov­nih.

Što se gos­po­dar­skih kre­ta­nja ti­če, ipak vje­ru­jem da do­la­zi bo­lje vri­je­me, te da će se po­zi­tiv­ni po­ma­ci iz pro­tek­log raz­dob­lja nas­ta­vi­ti i da­lje, što bi po­s­lje­dič­no tre­ba­lo do­ni­je­ti op­ti­mi­zam i ne tr­ži­štu ne­kret­ni­na. No, či­nje­ni­ca je da je pos­to­je­ći fond izgrađenih ne­kret­ni­na sa­svim do­vo­ljan za hr­vat­ske po­tre­be, pa će su­di­oni­ci na tr­ži­štu ne­kret­ni­na vje­ro­jat­no mo­ra­ti pro­na­ći no­ve na­či­ne za po­kre­ta­nje tr­ži­šta, ko­ji ne­će bi­ti di­rek­t­no ve­za­ni sa­mo na iz­grad­nju no­vih kva­dra­ta.

Mo­že li i u ko­joj mje­ri sa­ma Vla­da utje­ca­ti na oživ­lja­va­nje tr­ži­šta, što bis­te joj sa­vje­to­va­li?

Već du­že vri­je­me vid­ljiv je in­di­rek­tan utje­caj na tr­ži­šte ne­kret­ni­na pri­su­tan kroz us­kla­đe­nje za­kon­ske re­gu­la­ti­ve s re­gu­la­ti­vom EU u pro­tek­lom raz­dob­lju iz­a­šao je ci­je­li niz za­ko­na ko­ji re­gu­li­ra po­dru­čje pros­tor­nog ure­đe­nja, grad­nje, ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti i pro­cje­na vri­jed­nos­ti ne­kret­ni­na. Svi tak­vi pro­pi­si uvo­de red na tr­ži­štu, te jas­ni­je de­fi­ni­ra­ju ulo­gu po­je­di­nih su­di­oni­ka, što je sa­svim si­gur­no do­bro za tr­ži­šte u cje­li­ni.

U tom smje­ru vi­dim dalj­nji po­ten­ci­jal za una­pre­đe­nje, do­no­še­njem dalj­njih pro­pi­sa ko­ji će ure­đi­va­ti tr­ži­šte, pri­je sve­ga u di­je­lu re­gu­li­ra­nja tr­ži­šta naj­ma stam­be­nog pros­to­ra, ko­je se još uvi­jek zna­čaj­ni­je odvi­ja u si­voj zo­ni, ali i kroz osmiš­lja­va­nje i pro­ved­bu cje­lo­vi­te po­rez­ne re­for­me ve­za­no za po­re­ze na tr­ži­štu ne­kret­ni­na, dak­le, ne kroz uvo­đe­nje sa­mo no­vih po­re­za, već kroz re­vi­di­ra­nje ukup­nog na­či­na opo­re­zi­va­nja ne­kret­ni­na i tran­sak­ci­ja ne­kret­ni­na­ma.

Svi tak­vi pro­pi­si tre­ba­li bi se do­no­si­ti uva­ža­va­ju­ći spe­ci­fič­nos­ti hr­vat­skog tr­ži­šta, pri­je sve­ga či­nje­ni­ce da je go­to­vo ci­je­li fond ne­kret­ni­na u vlas­niš­tvu pri­vat­nih, naj­češ­će fi­zič­kih oso­ba, što je re­zul­tat kul­tu­ro­lo­ških, po­vi­jes­nih i tra­di­cij­skih odred­ni­ca na ovim pros­to­ri­ma, pa sa­mo pre­uzi­ma­nje pro­pi­sa s ne­kih dru­gih tr­ži­šta, na ko­ji­ma mo­žda vri­je­de ne­ka dru­ga pra­vi­la, ni­je uvi­jek naj­bo­lje rje­še­nje.

U ko­jim seg­men­ti­ma tr­ži­šta vi­di­te naj­ve­ći po­ten­ci­jal za rast, a ko­ji su, pak, naj­pro­ble­ma­tič­ni­ji?

Ve­li­ka sam pris­ta­li­ca ob­no­ve pos­to­je­ćih ne­kret­ni­na, u od­no­su na iz­grad­nju no­vih, te upra­vo u tom di­je­lu vi­dim naj­ve­će pri­li­ke na tr­ži­štu. U tom prav­cu us­mje­ra­va­ju nas i smjer­ni­ce ko­je do­la­ze iz EU te op­će­ni­to iz­vr­s­na prak­sa iz europ­skih ze­ma­lja.

U Hr­vat­skoj još ima ja­ko ma­lo do­brih pri­mje­ra re­vi­ta­li­za­ci­je pos­to­je­ćih ne­kret­ni­na, u pret­hod­nom raz­dob­lju svje­do­či­li smo ne­ko­li­ci­ni pro­je­ka­ta tog ti­pa u seg­men­tu tu­ris­tič­kih ne­kret­ni­na, i u tom seg­men­tu oče­ku­ju se u sko­ri­je vri­je­me i dru­gi pro­jek­ti, no u di­je­lu ured­skih zgra­da, a po­se­bi­ce u di­je­lu sta­no­va­nja, tak­vih pro­je­ka­ta do sa­da ni­je bi­lo. Pre­ma mo­jem miš­lje­nju, ula­ga­nja u ob­no­vu pos­to­je­ćeg stam­be­nog fon­da, te pre­na­mje­na stam­be­nog pros­to­ra u luk­suz­ni ured­ski pros­tor u cen­tru ve­li­kih gra­do­va je­dan je od pro­pul­ziv­ni­jih seg­me­na­ta na tr­ži­štu.

S dru­ge stra­ne, ula­ga­nja u iz­grad­nju re­zi­den­ci­jal­nog pros­to­ra za ma­sov­no tr­ži­šte vi­dim kao naj­ma­nje per­s­pek­ti­van seg­ment za pri­vat­ne inves­ti­to­re, te sma­tram da će u tom di­je­lu svo­ju ulo­gu mo­ra­ti da­lje ra­zvi­ja­ti dr­ža­va u su­rad­nji s je­di­ni­ca­ma lo­kal­ne upra­ve i sa­mo­upra­ve.

PD

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.