Usko­ro na­tje­čaj za čel­ni­ka HBOR-a, u igri pet-šest ime­na

Nas­ta­vak ka­dro­vi­ra­nja Ovaj tje­dan sjed­ni­ca dje­lo­mič­no ‘pro­vje­tre­nog’ NO-a dr­žav­ne ra­zvoj­ne ban­ke

Poslovni Dnevnik - - FRONT PA­GE - JA­DRAN­KA DO­ZAN

Tre­nut­no za kan­di­da­te slo­ve To­mis­lav Ćo­rić, Bra­ne Go­lu­bić, Ta­di­ja Vr­do­ljak, An­te Ba­bić i Hr­vo­je Pu­ljiz

Hr­vat­ska ban­ka za ob­no­vu i ra­zvoj (HBOR) jed­na je od dr­žav­nih ins­ti­tu­ci­ja ko­je su po­li­ti­ci u pra­vi­lu ja­ko važ­ne, ali ko­ji­ma se vla­da­ju­ći sa­vez Do­mo­ljub­ne ko­ali­ci­je i Mos­ta još ni­je sti­gao oz­bilj­ni­je po­za­ba­vi­ti. Na­kon što je sas­tav Nad­zor­nog od­bo­ra HBOR-a iz­mi­je­njen sa- mo u di­je­lu ko­ji se s pro­mje­nom vlas­ti mi­je­nja po mi­nis­tar­skom klju­ču, za proš­li če­t­vr­tak bi­la je naj­av­lje­na sjed­ni­ca NO-a, ali je u me­đu­vre­me­nu ipak pre­ba­če­na za ovaj če­t­vr­tak. Osim ras­pra­ve o pos­lo­va­nju HBOR-a, oče­ku­je se da će se na­po­kon ini­ci­ra­ti i na­tje­čaj­ni pos­tu­pak za iz­bor no­vog vod­sta te ban­ke. U Vla­di vje­ru­ju da će taj pro­ces tra­ja­ti ipak ne­što kra­će od uobi­ča­je­nih po­la go­di­ne (i vi­še). Kan­di­da­ta u sva­kom slu­ča­ju ne manj­ka. Što­vi­še, s ob­zi­rom na ša­re­nu kons­te­la­ci­ju u vla­da­ju­ćem sa­ve­zu, za čel­no mjes­to u HBOR-u vla­da po­pri­lič­na “gu­žva u šes­na­es­ter­cu”. Me­đu ime­ni­ma ko­ja tre­nut­no slo­ve za fa­vo­ri­te je, pri­mje­ri­ce, To­mis­lav Ćo­rić sa za­gre­bač­kog Eko­nom­skog fa­kul­te­ta ko­ji je svo­je­dob­no bio i u kom­bi­na­ci­ja­ma za mi­nis­tar­ske funk­ci­je. U igri je, na­vod­no, i ne­ko­li­ko ime­na iz ban­kar­skog sek­to­ra, po­put Bra­ne Go­lu­bi­ća i Ta­di­je Vr­do­lja­ka, dvo­ji­ce ne­ka­daš­njih čla­no­va Upra­ve Hypo Al­pe-Adria ban­ke, te An­te Ba­bi­ća ko­ji je bio u Upra­vi Šted­ban­ke. Uz to, za po­ten­ci­jal­nog kan­di­da­ta slo­vi i Hr­vo­je Pu­ljiz, fi­nan­ci­jaš ko­ji kao me­na­džer u dr­žav­no-pri­vat­nom fon­du za gos­po­dar­sku su­rad­nju, FGS-u Ho­nes­tas, po­s­ljed­njih go­di­na su­ra­đu­je s HBOR-om. Ko­me će do­pas­ti re­po­zi­ci­oni­ra­nje HBOR-a, što no­va Vla­da, kao i nje­zi­ne pret­hod­ni­ce, naj­av­lju­je kao plan, oči­to je još pre­ra­no go­vo­ri­ti. No, po­li­ti­ča­ri obič­no vo­le is­ti­ca­ti da HBOR tre­ba pos­ta­ti “pra­va ra­zvoj­na ban­ka”, “s pro­fe­si­onal­nom upra­vom” i, na­rav­no, “de­po­li­ti­zi­ra­na”. Ko­li­ko je to do­sad bi­la, o tom po­tom, ali u tom smis­lu, a ima­ju­ći u vi­du da pre­ma EU stan­dar­di­ma i ESA2010 me­to­do­lo­gij dug HBOR-a ula­zi u iz­ra­čun dr­žav­nog du­ga, zna­ko­vi­to je da Eu­rop­ska ko­mi­si­ja u svo­jim po­s­ljed­njim iz­vješ­ći­ma o Hr­vat­skoj is­ti­če po­tre­bu neo­vis­ne re­vi­zi­je kva­li­te­te imo­vi­ne HBOR-a.

Ne­dav­na iz­ja­va mi­nis­tra po­du­zet­niš­tva i obr­ta Dar­ka Hor­va­ta is­pa­la je, pak, zbu­nju­ju­ća i u po­gle­du smje­ra re­po­zi­ci­oni­ra­nja. On je, na­ime, naj­a­vio da bi se HBOR usko­ro tre­bao “re­kons­tru­ira­ti” u dr­žav­nu ban­ku ko­ja će po­du­zet­ni­ci­ma iz­rav­no da­va­ti kre­di­te i ti­me za­pra­vo pos­ta­ti kon­ku­ren­ci­ja ko­mer­ci­jal­nim ban­ka­ma. “On vi­še ne­će bi­ti agen­ci­ja u ko­ju tek sti­žu pa­pi­ri ko­ji se on­da no­se u ko­mer­ci­jal­ne ban­ke na pro­cje­nu kva­li­fi­ci­ra­nos­ti kli­jen­ta”, re­kao je do­da­ju­ći ka­ko je za dvi­je ili tri go­di­ne mo­gu­će i spa­ja­nje s Hr­vat­skom po­štan­skom ban­kom. I u re­do­vi­ma Do­mo­ljub­ne ko­ali­ci­je nje­go­ve ri­je­či pri­pi­su­ju tek nes­pret­nom iz­ri­ča­ju. HBOR, ka­žu, os­ta­je ra­zvoj­na ban­ka ko­ja pos­lu­je pre­ma po­seb­nim pro­pi­si­ma i pro­gra­mi­ma kre­di­ti­ra­nja ko­ji uklju­ču­ju (i) su­bven­ci­oni­ra­ne ka­mat­ne sto­pe. Sve to, do­da­ju, ne is­klju­ču­je in­ten­ci­ju da se vi­še ne­go do­ne­dav­no HBOR ba­vi ak­tiv­nos­ti­ma iz­rav­nog kre­di­ti­ra­nja. Slič­no vri­je­di i za tež­nju da se iz­vo­ri fi­nan­ci­ra­nja po­du­zet­nič­kih pro­je­ka­ta op­će­ni­to vi­še di­ver­zi­fi­ci­ra­ju, a s tim u ve­zi sva­ka­ko je važ­no is­tak­nu­ti važ­nu ulo­gu HBOR-a u ak­ti­vi­ra­nju no­vih fi­nan­cij­skih ins­tru­me­na­ta ko­ji se fi­nan­ci­ra­ju sred­stvi­ma iz europ­skih struk­tur­nih i inves­ti­cij­skih fon­do­va. HBOR-u je, uz to, po­vje­re­na i ulo­ga važ­nog part­ne­ra u ok­vi­ru tzv. Jun­c­ke­ro­va pla­na ula­ga­nja. “Kao i dru­ge ra­zvoj­ne ban­ke s jav­nim ov­lav­la­da­va­nja sti­ma, eko­nom­ska je lo­gi­ka HBOR-a prev­la­da­ti tr­žiš­ne ne­dos­tat­ke zbog ko­jih bi mo­glo do­ći do ma­njeg obuj­ma ula­ga­nja ne­go što je gos­po­dar­ski učin­ko­vi­to”, is­ti­ču ana­li­ti­ča­ri Ko­mi­si­je i u zad­njem iz­vješ­ću pod­cr­ta­va­ju­ći kkao je za­da­ća HBOR-a po­du­pi­ra­ti iz­voz, fi­nan­ci­ra­ti in­fras­truk­tu­ru i da­va­ti kre­di­te ma­lim i sred­njim po­du­ze­ći­ma (MSP).

Upra­vo ve­za­no uz kre­dit­nu po­dr­šku seg­men­tu ma­lih i sred­nji po­du­ze­ća i na­či­nu pre- ne­dos­tat­ka ka­pi­ta­la i ko­la­te­ra­la ko­ji ih ogra­ni­ča­va­ju u po­gle­du dos­tup­nos­ti i uvje­ta fi­nan­ci­ra­nja ra­zvo­ja, do iz­ra­ža­ja do­la­ze kon­cep­cij­ska lu­ta­nja. Sre­diš­nja ban­ka na če­lu s gu­ver­ne­rom Bo­ri­som Vuj­či­ćem već du­go za­go­va­ra for­mi­ra­nje tzv. ga­ran­cij­ske she­me ko­ja bi bi­la nas­lo­nje­na na HBOR, a uklju­či­va­la bi i us­pos­ta­vu ga­ran­cij­skog fon­da ko­ji bi se pak fi­nan­ci­rao sred­stvi­ma struk­tur­nih fon­do­va EU-a te Eu­rop­ske inves­ti­cij­ske ban­ke i nje­zi­na Eu­rop­skog inves­ti­cij­skog fon­da. Ide­ja tog mo­de­la je da se jam­s­tvi­ma di­je­lom po­kri­ju ri­zi­ci ko­je no­se pla­sma­ni MSP-ovi­ma s ne­do­volj­no ka­pi­ta­la i ko­la­te­ra­la. Me­đu­tim, taj je mo­del us­put za­peo. U Vla­di su, či­ni se, sklo­ni­ji te pre­pre­ke rje­ša­va­ti kroz HBOR i HA­MAG. Ka­ko bi­lo, i oko mo­de­la po­dr­ške po­du­zet­niš­tvu pu­tem vlas­nič­kih ula­ga­nja FGSo­va za ko­ja po­lo­vi­cu sred­sta­va osi­gu­ra­va dr­ža­va upra­vo pu­tem HBOR-a, miš­lje­nja se pri­lič­no ra­zi­la­ze. Mno­gi sma­tra­ju da oni ni­su naj­sret­ni­je is­pu­ni­li svo­ju za­da­ću i da su tre­ba­li bi­ti ak­tiv­ni­ji i an­ga­ži­ra­ni­ji u po­dr­š­ci u pr­vom re­du in­dus­tri­ji i nje­zi­nim rad­nim mjes­ti­ma. Ipak, i u ovo­go­diš­njem pro­ra­ču­nu za FGS-ove je pre­dvi­đe­no 300 mi­li­ju­na ku­na. Me­đu­tim, kad je po­sri­je­di HBOR, ve­ći­na struč­nja­ka sma­tra da je ključ­no da nje­go­vo re­po­zi­ci­oni­ra­nje bu­de po­naj­pri­je u smje­ru fi­nan­ci­ra­nja ja­ča­nja nje­go­ve iz­voz­ne di­men­zi­je. “Do­sad je pre­vi­še nov­ca otiš­lo u pro­jek­te i po­du­ze­ća ko­ja su po­di­gla se­be i sru­ši­la dru­ge”, ka­že je­dan eko­no­mist iz re­do­va Do­mo­ljub­ne ko­ali­ci­je.

‘DO­SAD JE PRE­VI­ŠE NOV­CA OTIŠ­LO U PRO­JEK­TE I PO­DU­ZE­ĆA KO­JA SU PO­DI­GLA SE­BE I SRU­ŠI­LA DRU­GE’, KA­ŽE JE­DAN EKO­NO­MIST IZ RE­DO­VA DO­MO­LJUB­NE KO­ALI­CI­JE

ŽELJ­KO LU­KU­NIĆ/PIXSELL

Če­ka se oda­bir no­vog čel­ni­ka HBOR-a

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.