Pos­lov­ni uz­let Ši­be­nik

Jav­na upra­va tre­ba se vra­ti­ti pod sku­te žu­pa­ni­je, na to smo od­mah sprem­ni

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - SUZANA VAROŠANEC

Žu­pa­ni­je po­ti­ču gos­po­dar­stvo i dje­lu­ju na ra­zvo­ju, ali ni­smo za­do­volj­ni s po­lo­ža­jem žu­pa­ni­ja, efi­kas­noš­ću i mo­guć­nos­ti­ma ko­je su pu­no ve­će, po­ru­či­la su tro­ji­ca žu­pa­na

Bu­du­ći pro­ce­si de­cen­tra­li­za­ci­je kao pre­du­vje­ta gos­po­dar­skog oporavka, ulo­ga je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­upra­ve i pi­ta­nje kako po­bolj­ša­ti ek­fi­kas­nost uprav­lja­nja na lo­kal­noj ra­zi­ni, sre­diš­nja te­ma pa­nel di­sku­si­je u sklo­pu Pos­lov­nog uz­le­ta Gra­da Ši­be­ni­ka, po­t­vr­di­la je da žu­pa­ni­je is­pu­nja­va­ju svo­ju svr­hu. Što­vi­še, u dalj­njem pro­ce­su re­gi­onal­nog ra­zvo­ja žu­pa­ni oče­ku­ju ve­ću ulo­gu, i to kroz ja­ča­nje de­cen­tra­li­za­ci­je i pre­no­še­nje po­jed­nih funk­ci­ja dr­žav­ne upra­ve, uz ko­rek­ci­je po­rez­ne re­for­me. U pri­log tome go­vo­re do­sa­daš­nji re­zul­ta­ti, slo­ži­li su se pa­ne­lis­ti Go­ran Pa­uk, žu­pan Ši­ben­sko- knin­ske žu­pa­ni­je, Ivan Vu­čić, žu­pan Kar­lo­vač­ke žu­pa­ni­je i Sti­pe Zri­lić, žu­pan Za­dar­ske žu­pa­ni­je.

“Ima­mo 23 go­di­ne prak­se ovak­ve re­gi­onal­ne i lo­kal­ne sa­mo­upra­ve, a sma­tram da su žu­pa­ni­je naj­o­prav­da­ni­ja struk­tu­ra ci­je­log dr­žav­nog sek­to­ra: bez afe­ra, a s ma­lo fi­nan­cij­skih sred­sta­va na­pra­vi­li smo pu­no do­brih stva­ri. No, tre­ba­mo bo­lju su­rad­nju s dr­žav­nim i erop­skim vlas­ti­ma oko vi­zi­ja ra­zvo­ja. Te­ri­to­ri­jal­ni us­troj je ma­nje bi­tan, a pu­no je bit­ni­ja re­for­ma jav­ne upra­ve, to je naš stav”, re­zo­lu­tan je Pa­uk. Pre­ma po­da­ci­ma s terena, po­sri­je­di je mo­del ko­ji je os­tva­rio ra­zvoj mno­gih po­dru­ičja, što se ne bi do­go­di­lo da ne­ma ovak­vog us­tro­ja.

“Pros­tor nam je, uz lju­de, naj­ve­ća vri­jed­nost, a još mo­ra­mo riješiti vlas­niš­tvo, što zna­či sre­di­ti kas­tar i zem­ljiš­ne knji­ge te do­ni­je­ti pros­tor­ne pla­no­ve. Ako dr­ža­va is­pu­ni svo­ju ulo­gu i ra­zvi­je do­bru su­rad­nju s JLSi­ma, bit će nam pu­no bo­lje. Tre­ba nam vi­še su­rad­nje, ak­tiv­nog pris­tu­pa i op­ti­miz­ma, a tko ne­ma vi­zi­ju ra­zvo­ja ne može po­nu­di­ti rje­še­nje”, is­ti­če Zri­lić.

Za sta­nje su ilus­tra­tiv­ni po­da­ci ko­je je iz­nio Pa­uk: od 1995. do 2014. padao je broj za­pos­le­nih u agra­ru i in­dus­tri­ji, a ras­tao u tr­go­vi­ni i dr­žav­noj upra­vi, gdje se kon­kret­no s 50.000 ljudi po­peo na njih 138.000.

“Mi smo u po­vo­ju, a sve JLS tek se s 10% na­mi­ru­ju iz dr­žav­nog pro­ra­ču­na. Pro­sjek u EU kre­će se iz­me­đu 25 i 30 %. Žu­pa­nij­ska ad­mi­nis­tra­ci­ja ima 1950 ljudi, a is­pos­ta­ve Dr­žav­ne upra­ve po žu­pa­ni­ja­ma 2500. Tre­ba­lo bi na nas pre­ni­je­ti nji­ho­ve funk­ci­je u sklo­pu funk­cij­ske de­cen­tra­li­za­cu­ije kako bi se po­bolj­ša­la us­lu­ga gra­đa­ni­ma”, uvje­ra­va Pa­uk.

Raz­go­vor s mi­nis­tri­com

Zri­lić je to na­do­pu­nio pri­mje­rom pre­us­tro­ja Grč­ke po dan­skom mo­de­lu JLS-a, no da­nas Gr­ci tra­že po­moć EU. Sma­tra da gu­bi­mo vri­je­me na do­ka­zi­va­nje da tre­ba­mo žu­pa­ni­je i pre­us­troj pos­lo­va, od­nos­no re­for­mu s ja­ča­njem lo­kal­ne i re­gi­onal­ne sa­mo­upra­ve.

Jav­na upra­va je ‘uk­li­nje­na’ u sva­ku žu­pa­ni­ju, što je ne­po­treb­no, i tre­ba­la bi se vra­ti­ti pod sku­te žu­pa­ni­je, što smo mi sprem­ni od­mah pri­hva­ti­ti, ka­že Pa­uk. A kako je naj­a­vio, to će biti te­ma raz­go­vo­ra ovih da­na s mi­nis­tri­com upra­ve Du­brav­kom Jur­li­nom Ali­be­go­vić. U sklo­pu re­for­me de­ce­tra­li­za­ci­je pos­lo­va trebat će raz­mo­tri­ti i po­lo­žaj ka­tas­tra, ko­ji je dio dr­žav­ne upra­ve te grun­tov­ni­ce u nad­lež­nos­ti Mi­nis­tar­stva pra­vo­su­đa. “Za­što žu­pa­ni­je ne bi obje­di­ni­le obje ins­ti­tu­ci­je? Kao re­gi­onal­ni no­si­te­lji ra­zvo­ja mo­že­mo kva­li­tet­no obav­lja­ti taj po­sao, a on je bit­ni ele­ment u ras­tu inves­ti­ci­ja i po­du­zet­niš­tva. Kad je ri­ječ o inves­ti­cij­skoj kli­mi, sre­đi­va­nje tog sta­nja je pri­ori­tet­no”, is­ti­če Pa­uk.

Da žu­pa­ni­je mo­gu utje­ca­ti na po­bolj­ša­nje inves­ti­cij­ske kli­me i priv­la­če­nje inves­ti­to­ra po­ka­zu­je i is­kus­tvo Kar­lo­vač­ke žu­pa­ni­je, u či­jem je vlas­niš­tvu Po­du­zet­nič­ka zo­na na po­dru­čju kom­plek­sa biv­ših vo­jar­ni, na­vo­di kar­lo­vač­ki žu­pan Vu­čić.

“Ri­ječ je o imo­vi­ni pre­uze­toj od dr­ža­ve, a re­vi­ta­li­zi­ra­na je kao zo­na na 45 hek­ta­ra. U ci­je­los­ti je ko­mu­nal­no oprem­lje­na sred­stvi­ma žu­pa­ni­je, a da­nas ta­mo pos­lu­je 17 po­du­zet­ni­ka. Za­poš­lja­va­ju go­to­vo 500 rad­ni­ka te se gra­de no­vi po­go­ni”, ka­že do­da­ju­ći da se kva­drat­ni me­tar do­bi­je po 5 eura, ali ako po­du­zet­nik za­pos­li vi­še od 40 ljudi i os­ta­ne vi­še od dvi­je go­di­ne, žu­pa­ni­ja vra­ća če­ti­ri eura, pa priv­la­če oz­bilj­ne inves­ti­to­re. Ipak, pre­ma Vu­či­ću bi re­gi­onal­ne vlas­ti tre­ba­le ima­ti ve­će ov­las­ti nad pos­lov­nim zo­na­ma.

“Bo­ljim pla­ni­ra­njem iz­bje­glo bi se tro­še­nje u ko­mu­nal­no opre­ma­nje zo­na­ma, a ve­lik je broj onih ko­je ni­su pre­poz­na­li inves­ti­to­ri, pa sto­je ne­isko­ri­šte­ne, što se u Hr­vat­skoj zbi­va već 10-ak go­di­na. Sma­tra­mo da se i ne­ki dru­gi voj­ni i in­dus­trij­ski objek­ti u vlas­niš­tvu dr­ža­ve is­to mo­gu re­ak­ti­vi­ra­ti i pri­ves­ti svr­si”, ka­že Vu­čić. Kar­lo­vač­ka žu­pa­ni­ja ti­je­kom 20 go­di­na su­dje­lu­je u pro­gra­mi­ma kre­di­ti­ra­nja ma­log i sred­njeg po­du­zet­niš­tva kroz su­rad­nju s re­sor­nim mi­nis­tar­stvi­ma, a to je da­lo do­bre re­zul­ta­te kroz inves­ti­ci­je po­du­zet­ni­ka i za­poš­lja­va­nje. “Po­nos­ni smo na HS Pro­dukt, u ko­jem ra­di 1200 ljudi, kao i što 90% iz­ve­ze u SAD. Al­s­tom je, pak, u pos­tup­ku pre­uzu­ma­nja i res­truk­tu­ri­ra­nja, ali na to ne­ma­mo utje­ca­ja. Ri­ječ je o ot­pu­šta­nju 250 in­že­nje­ra elek­tro­teh­ni­ke, što ni­je ma­lo ni za Hr­vat­sku, a po­seb­no ne za na­šu žu­pa­ni­ju”, ocje­nju­je Vu­čić, a još je iz­dvo­jio PPK u vlas­niš­tvu Piv­ca, KIM u vlas­niš­tvu Lac­ta­li­sa ko­ji ima ve­li­ka ula­ga­nja i Plin­ske tur­bi­ne.

Vlast na re­gi­onal­noj ra­zi­ni ne može bit­no utje­ca­ti na kre-

ta­nja u se­men­tu ve­li­kih po­du­ze­ća. Žu­pa­ni­je ima­ju zna­čaj­nu ulo­gu, ali ne i stra­te­šku u kre­ira­nju uvje­ta za ra­zvoj gos­po­dar­stva, s ti­me da su va­žan alat pros­tor­ni pla­no­vi jer su pre­du­vjet sva­kog ra­zvo­ja, po­t­vr­dio je za­dar­ski žu­pan. Zri­lić sma­tra da pros­tor tre­ba sta­vi­ti u funk­ci­ju odr­ži­vog ra­zvo­ja te pri kre­ira­nju pla­no­va vo­di­ti ra­ču­na o že­lja­ma po­du­zet­ni­ka.

“Mi­je­nja­li smo na­še pla­no­ve pre­ma zah­tje­vi­ma inves­ti­to­ra u vje­tro­elek­tra­ne. Tri go­di­ne smo ra­di­li Atlas vje­tra, ko­ji inves­ti­to­ri­ma da­je toč­ne po­dat­ke kako i gdje ula­ga­ti. Te­me­ljem to­ga je ulo­že­no 150 mi­li­ju­na eura u ener­gi­ju vje­tra. Vi­še od 50% os­tva­re­nog pri­ho­da po­du­zet­ni­ka na­še žu­pa­ni­je ot­pa­da na Grad Za­dar, a sa 60% oni su­dje­lu­ju u za­poš­lja­va­nju. Ta je struk­tu­ra re­zul­tat i ra­zvi­ja­nja po­du­zet­nič­kih zo­na, a i dalj­njim ak­tiv­nos­ti­ma osi­gu­ja rat će­mo rav­no­mje­ran ra­zvoj žu­pa­ni­je”, naj­av­lju­je Zri­lić. Tu­ri­zam u toj žu­pa­ni­ji zna­čaj­no ras­te – la­ni je os­tva­re­no 1,5 mi­li­ju­na do­la­za­ka, dok se broj put­ni­ka u Zrač­noj lu­ci Za­dar po­peo na po­la mi­li­ju­na. Pro­jekt s Ra­in Ai­rom ide da­lje, a sve to go­vo­ri u pri­log pro­du­žet­ka se­zo­ne. Ras­te BDP i broj za­pos­le­nih, pa je žu­pa­ni­ja proš­la sve kri­ze i sta­bi­li­zi­ra­la se. Iako zbog pro­ble­ma ri­zič­nos­ti ma­log po­du­zet­ni­ka i jas­nih kri­te­ri- ba­na­ka JLS ne mo­gu po­mo­ći kad zap­ne na kre­dit­nim od­bo­ri­ma ba­na­ka, ra­zvoj­ne agen­ci­je žu­pa­ni­ja oprav­da­le su svo­ju ulo­gu u pov­la­če­nju EU sred­sta­va, ali i u edu­ka­tiv­nom smis­lu.

“Kad je ri­ječ o pro­jek­tu od 5 mi­lju­na eura ili 500.000 eura pris­tup je is­ti – sva­ki tra­ži jed­nog čo­vje­ka, no ni­je uvi­jek for­mu­la sa­mo se ja­vi­ti agen­ci­ji. Ona ni­je sve­mo­gu­ća, ali po­dr­šku će re­do­vi­to da­ti. Radimo na obra­zov­noj, pro­met­noj i po­du­zet­nič­koj in­fras­truk­tu­ri, a u pro­ra­ču­ni­ma ima­mo sred­stva ko­ja di­rek­t­no da­je­mo po­du­zet­ni­ci­ma te­me­ljem jav­nog po­zi­va za na­tje­ča­je­za njih te­ško iz­da­va­ju sred­stva”, ka­že Pa­uk.

Ak­tiv­no su­dje­lo­va­nje

Sve žu­pa­ni­je ak­tiv­no su se uklju­či­le u priv­la­če­nje EU sred­stva još u vri­je­me pret­pris­tup­nih pre­go­va­ra. Zri­lić na­vo­di kako ima­ju tri ra­zvoj­ne agen­ci­je, a sve su ak­tiv­ni su­di­oni­ci pri­pre­ma­nja pro­je­ka­ta za jav­ne us­ta­no­ve te da­ju po­čet­ne in­fo­ram­ci­je ma­lim po­du­zet­ni­ci­ma kako ko­ris­ti­ti EU no­vac:

“Do da­nas smo po­vuk­li 100 mi­li­ju­na eura, od če­ga su žu­pa­nij­ska ti­je­la su­dje­lo­va­la u pro­jek­ti­ma u vri­jed­nos­ti 62 mil. eura, a sad su na re­du projekti ko­ji iz­no­se vi­še od 30 mi­li­ju­na eura. Oče­ku­je­mo bit­no ubr­za­nje na­tje­ča­ja. S ob­zi­rom na fi­nan­cij­sku pod­ka­pa­ci­ti­ra­nost, mo­ra­mo is­ko­ris­ti­ti EU sred­stva jer ina­če ne­će­mo mo­ći biti us­pješ­ni”.

U Ši­ben­sko-knin­skoj žu­pa­ni­ji osje­ća­ju se po­zi­tiv­ni po­ma­ci u gos­p­dar­stvu, zav­la­da­la je eufo­ri­ja zbog TLM-a, ko­ji ima ve­li­ki zna­čaj. Sa­ču­va­na je ši­ben­ska tra­di­ci­ja u me­ta­lo­pre­đi­vač­koj in­dus­tri­ji, ina­če uz tu­ri­zam os­nov­noj gra­ni. Ve­li­ke mo­guć­nos­ti pru­ža­ju se i u OPG-ovi­ma i obr­ti­ma, a u žu­pa­ni­ji ra­di 3100 obrt­ni­ka, od če­ga vi­še od po­la u Gra­du Ši­be­ni­ku. “Ima­mo plu­sić u gos­po­dar­skom ra­zvo­ju, ali kon­kret­nim ak­ci­ja­ma mo­ra­mo ga pre­tvo­ri­ti u ve­lik plus. U tome će nam po­mo­ći fon­do­vi EU. U na­šoj Ra­zvoj­noj agen­ci­ji radimo na pro­jek­tu ra­zvoj­no-ino­va­cij­skog cen­tra za pri­mje­nu me­ta­la. Usko­ro kre­će dru­ga fa­za kad će­mo apli­ci­ra­ti za EU sred­stva, a cen­tar će ih do­di­je­lji­va­ti po­du­zet­ni­ca­ma za ra­zvoj me­ta­la”, objaš­nja­va Pa­uk.

Zo­ne su uglav­nom u vlas­niš­tvu gra­do­va - kar­lo­vač­ki pri­mjer je usam­ljen, pa žu­pa­ni­je tre­ba­ju kva­li­tet­no pla­ni­ra­ti i po­ti­ca­ti po­du­zet­ni­ke, a pri­mjer je in­dus­trij­ska zo­na Po­di.

“Žu­pa­ni­je po­ti­ču gos­po­dar­stvo i dje­lu­ju na ra­zvo­ju, ali ni­smo za­do­volj­ni s po­lo­ža­jem žu­pa­ni­ja, efi­kas­noš­ću i mo­guć­nos­ti­ma ko­je su pu­no ve­će. Kao no­si­te­lji re­gi­onal­nog ra­zvo­ja ne bi­smo tre­ba­li do­ći u pi­ta­nje kod Vla­de na­kon što je Most pos­ta­vio zah­tje­ve za te­ri­to­ri­ja­nim pre­us­to­jem u kon­tek­s­tu re­for­me jav­ne upra­ve. To ni­su is­te stva­ri, a tak­va vr­sta de­cen­ta­ra­li­za­ci­je ne bi bi­la do­bra ni ko­ris­na za gra­đa­ne i po­du­zet­ni­ke”, za­ključ­na je Pa­uko­va po­ru­ka.

ŽU­PA­NI­JE SU NAJ­O­PRAV­DA­NI­JA STRUK­TU­RA DR­ŽAV­NOG SEK­TO­RA: BEZ AFE­RA, A S MA­LO FI­NAN­CIJ­SKIH SRED­STA­VA NA­PRA­VI­LI SMO PU­NO DO­BRO­GA. NO, TRE­BA­MO BO­LJU SU­RAD­NJU S DR­ŽAV­NIM I EROP­SKIM VLAS­TI­MA OKO VI­ZI­JA RA­ZVO­JA Go­ran Pa­uk, žu­pan Ši­ben­sko-knin­ske žu­pa­ni­je

DO DA­NAS SMO PO­VUK­LI 100 MI­LI­JU­NA EURA, OD ČE­GA SU ŽU­PA­NIJ­SKA TI­JE­LA SU­DJE­LO­VA­LA U PRO­JEK­TI­MA U VRI­JED­NOS­TI 62 MI­LI­JU­NA EURA, A SAD SU NA RE­DU PROJEKTI KO­JI IZ­NO­SE VI­ŠE OD 30 MI­LI­JU­NA EURA Sti­pe Zri­lić, žu­pan Za­dar­ske žu­pa­ni­je RE­GI­ONAL­NE BI VLAS­TI TRE­BA­LE IMA­TI VE­ĆE OV­LAS­TI NAD POS­LOV­NIM ZO­NA­MA. BO­LJIM PLA­NI­RA­NJEM IZ­BJE­GLO BI SE TRO­ŠE­NJE U KO­MU­NAL­NO OPRE­MA­NJE ZO­NA­MA, A VE­LIK JE BROJ ONIH KO­JE NI­SU PRE­POZ­NA­LI INVES­TI­TO­RI, PA STO­JE NE­ISKO­RI­ŠTE­NE Ivan Vu­čić, žu­pan Kar­lo­vač­ke žu­pa­ni­je

HR­VO­JE JELAVIĆ/PIXSELL

Uz­let je opet iza­zvao ve­lik in­te­res po­du­zet­ni­ka

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.