NI­JEM­CI PRED UKI­DA­NJEM PREPORUČENOG RO­KA TRA­JA­NJA

SVI­JET >>

Poslovni Dnevnik - - REGIJA - TO­MIS­LAV OHAREK

Sva­ki od oko 80 mi­li­ju­na gra­đa­na Nje­mač­ke go­diš­nje ba­ci 82 ki­lo­gra­ma na­mir­ni­ca u sme­će, što je vi­še od od šest i pol mi­li­ju­na to­na

Nje­mač­ki ministar pre­hra­ne i po­ljo­pri­vre­de Chris­ti­an Sc­h­midt za­la­že se za uki­da­nje­ne odred­be o is­ti­ca­nju preporučenog ro­ka tra­ja­nja na pro­izvo­di­ma. Una­toč tome što to za­pra­vo ni­je rok upo­tre­be, po­tro­ša­če po­ti­če na ne­po­treb­no ba­ca­nje sa­svim do­bre hra­ne.

Sva­ki od oko 80 mi­li­ju­na gra­đa­na Nje­mač­ke go­diš­nje ba­ci 82 ki­lo­gra­ma na­mir­ni­ca u sme­će, što je vi­še od od šest i pol mi­li­ju­na to­na, jav­lja De­ut­s­c­he Wel­le. U pra­vi­lu, tek ma­lo od to­ga je do­is­ta pok­va­re­no i pro­šao im je rok upo­ra­be, od­nos­no tra­ja­nja na­kon ko­jeg ti pro­izvo­di mo­gu biti i opas­ni po zdrav­čen lje po­tro­ša­ča. Čes­to u sme­ću za­vr­še pro­izvo­di ko­ji­ma je tek is­te­kao rok ko­ji je označen kao “pre­po­ru­čen rok upo­ra­be”. Pro­izvo­đač za­pra­vo jam­či da će do tog da­tu­ma pro­izvod ima­ti oso­bi­ne ko­jeg bi tre­bao ima­ti što se ti­če oku­sa, mi­ri­sa, bo­je, kon­zis­ten­ci­je i hra­nji­ve vri­jed­nos­ti. Na­kon tog da­tu­ma je vr­lo vje­ro­jat­no da će taj pro­izvod za­dr­ža­ti ta svoj­stva i još će mo­žda du­go pro­ći dok se pro­izvod do­is­ta ne pok­va­ri.

Po­ka­za­lo se kako su pro­izvo­đa­či pri­lič­no kon­zer­va­tiv­ni u pre­po­ru­če­nim da­tu­mi­ma. Jer ako po­tro­šač ba­ci je­dan pro­izvod dok je mo­žda još do­bar, vje­ro­jat­no će na­kon to­ga jed­nos­tav­no ku­pi­ti - no­vi. “Ma­sov­no ba­ca­mo do­bre na­mir­ni­ce za­to jer su pro­izvo­đa­či pos­ta­vi­li pre­ve­li­ke si­gur­nos­ne razmake do ro­ka kad se pro­izvod kva­ri”, iz­ja­vio je ministar Sc­h­midt. Ta­kav pre­po­ru- rok upo­ra­be je u Nje­mač­koj uve­den još pri­je vi­še od tri­de­set go­di­na i tek u ri­jet­kim slu­ča­je­vi­ma on do­is­ta ima smis­la. Oso­bi­to kod ne­kih pe­kar­skih pro­izvo­da po­put kre­ke­ra ili dvo­pe­ka će oni mo­žda biti jes­ti­vi i go­di­na­ma, ali mo­žda vi­še ne­će biti prh­ki kak­vi su bi­li na­kon što su na­pus­ti­li tvor­ni­cu. Kod ne­kih pro­izvo­da gdje je to do­is­ta pot­pu­no be­smis­le­no - po­put še­će­ra ili so­li, “pre­po­ru­čen rok” je već i uki­nut.

Ministar Sc­h­midt ko­ji je na če­lu mi­nis­tar­stva či­je je pu­no ime Mi­nis­tar­stvo za pre­hra­nu i po­ljo­pri­vre­du i u či­jem sas­ta­vu je i ne­za­vis­ni Ured za za­šti­tu po­tro­ša­ča i si­gur­nost pre­hra­ne, na­rav­no da ne že­li ti­me nje­mač­kim po­tro­ša­či­ma na­me­ta­ti pro­izvo­de ko­ji bi bi­li štet­ni ili pok­va­re­ni. On se za­la­že da se tak­ve oz­na­ke o traj­nos­ti pro­izvo­da za­mi­je­ne “in­te­li­gent­nim pa­ki­ra­nji­ma” kak­va su već odav­no dos­tup­na: “U pa­ki­ra­nja kao što su ča­še za jo­gurt može se ugra­di­ti čip”, objaš­nja­va ministar. Taj čip može mje­ri­ti kako se sa­dr­žaj pro­izvo­da mi­je­nja iz da­na u dan. Može se, na pri­mjer, pos­ta­vi­ti ska­la bo­je od ze­le­nog do cr­ve­nog i sva­ki po­tro­šač može sam od­lu­či- ti do ko­je ni­jan­se že­li još kon­zu­mi­ra­ti taj pro­izvod. Is­to ta­ko i kod pa­ki­ra­nog me­sa pro­izvo­đa­či eks­pe­ri­men­ti­ra­ju s na­ljep­ni­ca­ma ko­je mi­je­nja­ju bo­ju ako se u pro­izvo­du jav­lja­ju ke­mij­ski spo­je­vi ko­ji uka­zu­ju na to da je me­so pok­va­re­no. Već po bo­ji te na­ljep­ni­ce po­tro­šač može vi­dje­ti da li to me­so može u lo­nac ili mo­ra u sme­će bez i da ga otvo­ri. I sa­mo nje­mač­ko mi­nis­tar­stvo po­ma­že is­tra­ži­va­nje tak­vih in­te­li­gent­nih pa­ki­ra­nja, a pr­vi re­zul­ta­ti tog is­tra­ži­va­nja bi tre­ba­li biti pred­stav­lje­ni za tri go­di­ne.

Po­jam preporučenog ro­ka upo­tre­be je pre­uzet i u či­ta­voj Eu­rop­skoj uni­ji, ali nje­mač­ki ministar tvr­di kako se i na eu­rop­skoj ra­zi­ni ši­ri svi­jest o tome da na­še druš­tvo jed­nos­tav­no pre­vi­še do­bre hra­ne ba­ca u sme­će. To ni­je sa­mo etič­ko pi­ta­nje s ob­zi­rom na mi­li­ju­ne ljudi ko­ji gla­du­ju na na­šem pla­ne­tu, ne­go to sa­svim kon­kret­no i nas “lu­pa po dže­pu”.

Pre­ma re­zul­ta­ti­ma jed­ne stu­di­je Sve­uči­li­šta iz Stut­t­gar­ta iz 2012. go­di­ne Ni­jem­ci go­diš­nje u sme­će ba­ce ta­ko hra­nu u vri­jed­nos­ti od 16,6 do 21,6 mi­li­jar­di eura. To on­da zna­či i da sva­ki gra­đa­nin Nje­mač­ke sva­ke go­di­ne u sme­će ba­ci od 200 do 260 eura u obli­ku hra­ne ko­ju je naj­vje­ro­jat­ni­je još mo­gao po­jes­ti.

MA­SOV­NO BA­CA­MO U SME­ĆE DO­BRE NA­MIR­NI­CE ZA­TO JER SU PRO­IZVO­ĐA­ČI POS­TA­VI­LI PRE­VE­LI­KE SI­GUR­NOS­NE RAZMAKE DO RO­KA KAD SE PRO­IZVOD KVA­RI

PD

Chris­ti­an Sc­h­midt, nje­mač­ki ministar po­ljo­pri­vre­de

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.