JE­SU LI BO­GA­TI DOŠ­LI DO MO­ĆI DONIRAJUĆI KAM­PA­NJE PO­LI­TI­ČA­RA?

Kako sma­nji­ti ne­jed­na­kost Broj­ni u SAD-u vje­ru­ju da je neo­p­hod­no ra­sfor­mi­ra­ti ve­li­ke ban­ke kako bi se ri­je­šio glavni uz­rok pro­ble­ma za ko­ji se mis­li da se sas­to­ji od či­nje­ni­ce da su bo­ga­ti ‘ku­pi­li’ po­li­ti­ča­re

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

Iz­bor dis­tri­bu­ci­je do­hot­ka za­pra­vo uop­će ni­je va­žan kad se ra­di o ras­tu eko­nom­ske ne­jed­na­kos­ti na­kon 1970-ih u SAD-u i ne­kim dru­gim na­pred­nim gos­po­dar­stvi­ma: u sva­kom slu­ča­ju pri­ka­zu­je se rast. Po­vrh to­ga, us­pr­kos prijedlozima broj­nih opreč­nih objaš­nje­nja, ne tre­ba­mo se sla­ga­ti po pi­ta­nju uz­ro­ka kako bi­smo se slo­ži­li o ra­zum­nim po­li­ti­ka­ma neo­p­hod­nim za hva­ta­nje u ko­štac s tim pro­ble­mom.

Pos­to­je broj­ne me­to­de za mje­re­nje ne­jed­na­kos­ti. Sva­ka od njih uka­zu­je na druk­či­je as­pek­te tog pro­ble­ma. Re­cent­ni gos­po­dar­ski us­pjeh broj­nih azij­skih ze­ma­lja sma­njio je ne­jed­na­kost pre­ma ne­kim me­to­da­ma mje­re­nja (pri­mje­ri­ce, doš­lo je do pa­da sto­pe si­ro­maš­tva), ali ne i pre­ma ne­kim dru­gim (doš­lo je do po­ras­ta raspona iz­me­đu dva ek­s­tre­ma). Me­đu­tim, u SAD-u, sve su me­to­de mje­re­nja ne­jed­na­kos­ti po­ka­zi­va­le u is­tom smje­ru još od pri­je­la­za sto­lje­ća, odra­ža­va­ju­ći či­nje­ni­cu da su do­bro­bi­ti gos­po­dar­skog ras­ta pri­pa­da­le is­klju­či­vo oni­ma na vr­hu. Udio do­hot­ka os­tva­re­nog me­đu 0,5% po­zi­ci­oni­ra­nih na vr­hu do­se­gao je 14%, to jest ra­zi­nu na ko­joj je bio u 1920-ima.

U pra­vi­lu, mo­glo bi se po­mis­li­ti da bi di­jag­nos­ti­ci­ra­nje uz­ro­ka ta­ko iz­nim­no važ­nog pre­okre­ta pred­stav­lja­lo ko­rak ko­ji je neo­p­ho­dan za pre­pi­si­va­nje li­je­če­nja. U tom slu­ča­ju, net­ko bi se mo­gao obes­hra­bri­ti us­li­jed pre­obi­lja mo­gu­ćih objaš­nje­nja ko­ja su se na­met­nu­la i po­te­ško­ća iz­bo­ra onog pra­vog me­đu nji­ma.

Iz­vo­ri ras­ta ne­jed­na­kos­ti

Knji­ga Tho­ma­sa Pi­ket­tyja “Ka­pi­tal u dva­de­set pr­vom sto­lje­ću” na­gla­ša­va ono što je pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju iz­nim­no du­go­roč­ni trend ko­ji pro­iz­la­zi iz vi­so­kog po­vra­ta od ka­pi­ta­la, ko­ji uz­ro­ku­je na­go­mi­la­va­nje nas­li­je­đe­nog bo­gat­stva po sto­pa­ma ko­je su br­že od sto­pa ras­ta za­ra­đe­nog do­hot­ka. Pi­ket­tyje­va knji­ga, objav­lje­na 2013. znat­no je do­pri­ni­je­la uvr­šta­va­nju pi­ta­nja ne­jed­na­kos­ti u dnev­ni red ras­pra­va ame­rič­kih eko­no­mis­ta. Me­đu­tim, ve­ći­na is­tra­ži­va­ča vje­ru­je da iz­vo­ri ras­tu­će ame­rič­ke ne­jed­na­kos­ti le­že pr­vens­tve­no unu­tar za­ra­đe­nog do­hot­ka i da ne pro­iz­la­ze iz raz­li­ke iz­me­đu za­ra­đe­nog do­hot­ka (ko­ji se sas­to­ji od nad­ni­ca i pla­ća) i ne­za­ra­đe­nog do­hot­ka (to jest po­vra­ta od ka­pi­ta­la).

Pr­vo objaš­nje­nje ne­jed­na­kos­ti za­ra­đe­nog do­hot­ka su teh­no­lo­ške pro­mje­ne, što uz­ro­ku­je po­rast po­traž­nje za kva­li­fi­ci­ra­nim rad­ni­ci­ma ko­ji je br­ži od po­nu­de. Ali, dok to može objas­ni­ti ras­tu­ći jaz iz­me­đu pla­ća i do­hot­ka me­đu kva­li­fi­ci­ra­nim i “nek­va­li­fi­ci­ra­nim” rad­ni­ci­ma (de­fi­ni­ra­nim pre­ma nji­ho­voj sve­uči­liš­noj na­obraz­bi), to ima vr­lo ma­lo ve­ze s ja­zom iz­me­đu 1% po­zi­ci­oni­ra­nih na vr­hu i svih os­ta­lih.

Dru­go objaš­nje­nje jest ono što na­zi­va­mo “bi­ra­nje part­ne­ra po slič­nos­ti” (“assor­ta­ti­ve ma­ting“), pre­ma ko­jem struč­ni ka­dar mu­ška­ra­ca s vi­so­kim pro­fe­si­onal­nim dos­tig­nu­ći­ma vi­še ne skla­pa brak sa svo­jim taj­ni­ca­ma, već umjes­to to­ga bi­ra vi­so­ko pro­fe­si­onal­ne že­ne s vi­so­kim dos­tig­nu­ći­ma.

Tre­će objaš­nje­nje je as­pekt broj­nih pro­fe­si­ja ko­ji bi­smo mo­gli sa­že­ti s “po­bjed­nik-uzi­ma-sve”, ko­ji je vid­ljiv me­đu pro­fe­si­ja­ma od zu­ba­ra do sve­uči­liš­nih pro­fe­so­ra i film­skih zvi­jez­da. Mo­der­ni me­di­ji in­for­mi­ra­ju nas o tome tko je naj­bo­lji zu­bar u gra­du ili naj­bo­lji glu­mac na svi­je­tu, a re­la­tiv­no ma­le raz­li­ke u spo­sob­nos­ti­ma do­vo­de do znat­no ve­ćih raz­li­ka u do­hot­ku ne­go što je to pret­hod­no bio slu­čaj.

Pre­ma če­t­vr­tom objaš­nje­nju, iz­nim­no vi­so­ke nak­na­de kor­po­ra­tiv­nih iz­vr­š­nih čla­no­va, oso­bi­to u fi­nan­cij­skom sek­to­ru, ne pred­stav­lja­ju po­vra­tak us­lu­ga­ma za ko­je pos­to­ji po­traž­nja jer su one druš­tve­no vri­jed­ne (po­put po­ha­đa­nja me­di­cin­skog fa­kul­te­ta ili či­nje­ni­ce da je net­ko ro­đen s ta­len­tom za glu­mu). Umjes­to to­ga, me­na­dže­ri uglav­nom odre­đu­ju uvje­te ve­za­no uz vlastitu pla­ću, kroz pa­ke­te kom­pen­za­ci­ja ko­je odra­ža­va­ju ne­us­pje­he kor­po­ra­tiv­nog uprav­lja­nja, po­rez­nog za­ko­na i fi­nan­cij­skog in­že­nje­rin­ga. Pri­mje­ri­ce, di­onič­ke op­ci­je pod­ba­ci­le su ve­za­no uz nji­hov pr­vo­bit­ni cilj po­ve­zi­va­nja pla­će i iz­ved­be.

Na­po­s­ljet­ku, oso­bi­to po­pu­lar­no objaš­nje­nje je da su se bo­ga­ti do­mo­gli po­lu­ga mo­ći kroz do­na­cij­ske kam­pa­nje. Po­li­ti­ča­ri ko­je oni fi­nan­ci­ra­ju su­vi­še su rev­ni po pi­ta­nju do­no­še­nja po­volj­nih po­li­ti­ka.

Pro­mje­ne po­rez­nog sus­ta­va

Me­đu­tim, broj­ni po­li­tič­ki pro­pi­si ve­za­ni uz po­bolj­ša­nje ne­jed­na­kos­ti pri­mje­nju­ju se bez ob­zi­ra na uz­rok. Ve­ći­na njih uči­ni­la bi po­rez­ni sus­tav pro­gre­siv­ni­jim pri­mje­ri­ce sni­ža­va­njem efek­tiv­ne mar­gi­nal­ne po­rez­ne sto­pe za rad­ni­ke s ni­skim do­hot­kom – što je ame­rič­ki pred­sjed­nik Ba­rack Oba­ma na­zvao “uči­ni­ti po­sao is­pla­ti­vim” (“ma­king work pay.”)

Po­bolj­ša­nje po­rez­nog kre­di­ta na za­ra­đe­ni do­ho­dak da­nas je jed­na od op­ci­ja te je Oba­ma pred­lo­žio u svom go­vo­ru o sta­nju na­ci­je u si­ječ­nju 2016. eks­pan­zi­ju osi­gu­ra­nja pla­ća ko­je tre­nut­no pred­stav­lja po­moć rad­ni­ci­ma ko­ji iz­gu­be po­sao ra­di tr­go­vi­ne, ali ono bi se mo­glo pro­ši­ri­ti i na rad­ni­ke ko­ji iz­gu­be po­sao us­li­jed teh­no­lo­ških pro­mje­na. Na sli­čan na­čin, mo­gao bi se uki­nu­ti po­rez na plat­nu lis­tu rad­ni­ci­ma s ni­skim do­hot­kom.

Ob­zi­rom na pri­je­te­ći de­fi­cit u ame­rič­kim pro­gra­mi­ma so­ci­jal­nog osi­gu­ra­nja i Me­di­ca­re, pro­gra­mi­ma dr­žav­nog zdrav­s­tve­nog osi­gu­ra­nja za oso­be sta­ri­je od 65 go­di­na, tak­ve pro­mje­ne u po­rez­nom pra­vil­ni­ku tre­ba­le bi u ide­al­nom slu­ča­ju biti ne­utral­ne u smis­lu pri­ho­da. Ovo­go­diš­nji re­pu­bli­kan­ski pred­sjed­nič­ki kadidati, kao i obič­no, pred­la­žu ogrom­ne po­rez­ne re­zo­ve, usredotočene na bo­ga­te, bez ikak­vog pla­na po pi­ta­nju pla­ća­nja za njih.

SAD pri­kup­lja do­dat­ne pri­ho­de s ko­ji­ma će se po­bri­nu­ti za pi­ta­nje ne­jed­na­kos­ti na fiskalno od­go­vor­ne na­či­ne. Po­rez­na olak­ši­ca za “pre­ne­se­ne ka­ma­te,” ko­ji­ma se na­pla­ću­je po­rez na do­ho­dak hed­ge-fund me­na­dže­ra po sto­pa­ma ni­ske ka­pi­tal­ne do­bi­ti tre­bao bi biti uki­nut (što odo­bra­va de­mo­krat­ska pred­sjed­nič­ka kan­di­dat­ki­nja Hil­lary Clin­ton) te bi os­lo­bo­đe­nje od pla­ća­nja po­re­za na nas­li­je­đe­ne ne­kret­ni­ne (ko­ji je is­pr­va pro­ši­rio Ge­or­ge W. Bush) mo­glo biti sma­nje­no. Is­to­vre­me­no, gor­nja gra­ni­ca po­re­za na plat­nu lis­tu za rad­ni­ke s vi­so­kim do­hot­kom mo­gla bi se po­dig­nu­ti i, na­ru­ša­va­ju­ći po­rez­ne od­bit­ke, po­put ono­ga za hi­po­te­kar­ne ka­ma­te, mo­gla bi se steg­nu­ti za do­ma­ćins­tva s vi­šim do­ho­ci­ma.

Pu­no to­ga tre­ba­lo bi uči­ni­ti i po pi­ta­nju po­troš­nje. Pri­mje­ri­ce po pi­ta­nju je­dins­tve­nog pred­škol­skog od­go­ja vi­so­ke kva­li­te­te, zdrav­s­tve­nog osi­gu­ra­nja za sve i po­troš­nje na in­fras­truk­tu­ru.

No­vac u po­li­ti­ci

Broj­ni me­đu oni­ma ko­je bri­ne ne­jed­na­kost pri­vu­če­ni su pa­ro­la­ma Ber­ni­ja San­der­sa (ili Do­nal­da Trum­pa). Broj­ni vje­ru­ju da je neo­p­hod­no ra­sfor­mi­ra­ti ve­li­ke ban­ke kako bi se ri­je­šio glavni uz­rok pro­ble­ma za ko­ji se mis­li da se sas­to­ji od či­nje­ni­ce da su bo­ga­ti “ku­pi­li” po­li­ti­ča­re.

No­vac u po­li­ti­ci za­is­ta jest ve­li­ki pro­blem. Ali na što po­li­ti­ča­ri tro­še sav taj no­vac? On ne ide u nji­ho­ve dže­po­ve (to ba­rem ni­je ta­ko u SAD-u). On se upo­treb­lja­va za kan­di­da­tu­ru: za ogla­ša­va­nje u kam­pa­nji i mo­bi­li­za­ci­ju pris­ta­ša. Po mom miš­lje­nju, gla­sa­nje za kan­di­da­te ko­ji će usvo­ji­ti is­prav­ne po­li­ti­ke da­le­ko je iz­rav­ni­ja stra­te­gi­ja za rje­ša­va­nje pro­ble­ma ne­jed­na­kos­ti i još pu­no vi­še od gla­sa­nja za one ko­ji že­le ra­sfor­mi­ra­ti ve­li­ke ban­ke kako bi sma­nji­li ko­li­či­nu nov­ca ras­po­lo­ži­vog za od­vra­ća­nje gla­sa­ča od pru­ža­nja po­dr­ške pra­vim kan­di­da­ti­ma.

SAD PRI­KUP­LJA DO­DAT­NE PRI­HO­DE S KO­JI­MA ĆE SE PO­BRI­NU­TI ZA PI­TA­NJE NE­JED­NA­KOS­TI NA FISKALNO OD­GO­VOR­NE NA­ČI­NE RE­PU­BLI­KAN­SKI PRED­SJED­NIČ­KI KADIDATI, KAO I OBIČ­NO, PRED­LA­ŽU OGROM­NE PO­REZ­NE RE­ZO­VE, USREDOTOČENE NA BO­GA­TE JEF­FREY FRANKEL pro­fe­sor for­mi­ra­nja ka­pi­ta­la i ras­ta na Har­var­d­skom sve­uči­li­štu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.