Kako u vri­je­me po­li­tič­ke nestabilnosti po­ve­ća­ti eko­nom­sku iz­ved­bu?

Pad Zem­lje s is­pod­pro­sječ­nom eko­nom­skom iz­ved­bom is­ku­si­le su naj­ve­ću iz­bor­nu vo­la­til­nost, a tak­va nes­ta­bil­nost po­du­da­ra se s pa­dom udje­la za­poš­lja­va­nja u in­dus­tri­ji ili u pro­izvod­nji u ra­zvi­je­nim gos­po­dar­stvi­ma

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI & ANALIZE -

EKO­NOM­SKA TRAN­SFOR­MA­CI­JA POTAKNUTA TEH­NO­LO­GI­JOM NI­KAD PRI­JE NI­JE SE DO­GO­DI­LA TAK­VOM BR­ZI­NOM MIC­HA­EL SPENCE I DA­VID BRADY Mic­ha­el Spence, do­bit­nik No­be­lo­ve na­gra­de iz eko­no­mi­je, pro­fe­sor je eko­no­mi­je na Sve­uči­li­štu Stern Sc­ho­ol of Bu­si­ness u New Yor­ku i vi­ši sa­vjet­nik u Ins­ti­tu­ci­ji Ho­over. Da­vid Brady je vi­ši sa­vjet­nik Ins­ti­tu­ta Ho­over i pro­fe­sor po­li­tič­kih zna­nos­ti na Sve­uči­li­štu Stan­ford DOK US­LU­GE POS­TA­JU SVE UTRŽIVIJE, UDIO PRO­IZVOD­NJE U ZA­POŠ­LJA­VA­NJU BI­LJE­ŽI POSTOJANI PAD, OD 40% U 1960. NA OKO 20% U DA­NAŠ­NJE VRI­JE­ME

Ti­je­kom po­s­ljed­njih 35 go­di­na za­pad­ne de­mo­kra­ci­je svje­do­či­le su br­zom po­ras­tu po­li­tič­ke nestabilnosti obi­lje­že­ne čes­tim pro­mje­na­ma vla­da­ju­ćih stra­na­ka i nji­ho­vih pro­gra­ma i fi­lo­zo­fi­ja ko­je su ba­rem dje­lo­mič­no uz­ro­ko­va­ne eko­nom­skim tran­sfor­ma­ci­ja­ma i ne­vo­lja­ma. Pi­ta­nje ko­je se tre­nut­no na­me­će jest kako po­bolj­ša­ti eko­nom­sku iz­ved­bu u vri­je­me u ko­jem po­li­tič­ka nes­ta­bil­nost ome­ta učin­ko­vi­to kre­ira­nje po­li­ti­ke.

U ne­dav­no objav­lje­nom član­ku, je­dan od nas (Da­vid Brady) uka­zao je na ko­re­la­ci­ju iz­me­đu ras­tu­će po­li­tič­ke nestabilnosti i pa­da gos­po­dar­ske iz­ved­be, is­ti­ču­ći da su zem­lje s is­pod­pro­sječ­nom eko­nom­skom iz­ved­bom is­ku­si­le naj­ve­ću iz­bor­nu vo­la­til­nost. Da bu­de­mo pre­ciz­ni­ji, tak­va nes­ta­bil­nost po­du­da­ra se s pa­dom udje­la za­poš­lja­va­nja u in­dus­tri­ji ili u pro­izvod­nji u ra­zvi­je­nim gos­po­dar­stvi­ma. Iako se raz­mje­ri tog pa­da do­nek­le raz­li­ku­ju di­ljem ze­ma­lja – on je bio ma­nje iz­ra­žen, pri­mje­ri­ce, u Nje­mač­koj ne­go u SA­Du – ta je she­ma pri­lič­no ši­ro­ko ras­pros­tra­nje­na.

Oso­bi­to ti­je­kom po­s­ljed­njih 15 go­di­na, sve moć­ni­je di­gi­tal­ne teh­no­lo­gi­je omo­gu­ći­le su auto­ma­ti­za­ci­ju i de­zin­ter­me­di­ja­ci­ju “ru­tin­skih” ured­skih i ma­nu­al­nih pos­lo­va. Us­li­jed na­pret­ka u ro­bo­ti­ci, ma­te­ri­ja­li­ma, 3D prin­ta­nju i umjet­noj in­te­li­gen­ci­ji, može se oprav­da­no oče­ki­va­ti nas­ta­vak eks­pan­zi­je raspona “ru­tin­skih” pos­lo­va ko­ji se mo­gu auto­ma­ti­zi­ra­ti.

Us­pon di­gi­tal­nih teh­no­lo­gi­ja ta­ko­đer je po­bolj­šao spo­sob­nost tvrt­ki za učin­ko­vi­tim uprav­lja­njem slo­že­nim lan­ci­ma ops­kr­be iz vi­šes­tru­kih iz­vo­ra te ti­me i is­ko­ri­šta­va­nje glo­bal­ne eko­nom­ske in­te­gra­ci­je. Dok us­lu­ge pos­ta­ju sve utrživije, udio pro­izvod­nje u za­poš­lja­va­nju bi­lje­ži postojani pad, od 40% u 1960. na oko 20% u da­naš­nje vri­je­me. Me­đu­tim, u ve­ći­ni ra­zvi­je­nih ze­ma­lja, utr­živ sek­tor ni­je re­zul­ti­rao znat­ni­jim za­poš­lja­va­njem, ba­rem ne u toj mje­ri da bi ne­utra­li­zi­rao pad u pro­izvod­nji. Pri­mje­ri­ce, u SA­Du, stva­ra­nje ne­to po­ten­ci­ja­la za­poš­lja­va­nja u seg­men­tu gos­po­dar­stva ko­je pro­izvo­di utr­ži­vu ro­bu i us­lu­ge u os­no­vi je bio jed­nak nu­li ti­je­kom po­s­ljed­nja dva de­set­lje­ća.

Ne­jad­na­kost do­hot­ka

Dje­lo­mič­no uz­ro­ko­van tim tren­do­vi­ma, udio na­ci­onal­nog do­hot­ka na­mi­je­njen rad­noj sna­zi, ko­ji je ti­je­kom ra­nog pos­li­je­rat­nog raz­dob­lja is­ka­zao rast, po­čeo je opa­da­ti ti­je­kom 1970ih go­di­na. Dok su glo­ba­li­za­ci­ja i di­gi­tal­ne teh­no­lo­gi­je dovele do op­sež­nih do­bro­bi­ti, u obli­ku ni­žih ci­je­na ro­be i pro­ši­re­nog raspona us­lu­ga, one su ta­ko­đer po­tak­nu­le po­la­ri­za­ci­ju pos­lo­va i do­hot­ka, s opa­da­ju­ćim udje­lom pos­lo­va sred­nje ra­zi­ne do­hot­ka i ras­tu­ćim udje­lom pos­lo­va ni­ske i vi­so­ke ra­zi­ne do­hot­ka što je do­ve­lo do ne­jed­na­kos­ti u dis­tri­bu­ci­ji do­hot­ka. Raz­mje­ri te po­la­ri­za­ci­je va­ri­ra­ju u po­je­di­nim zem­lja­ma us­li­jed po­sve raz­li­či­tih sus­ta­va so­ci­jal­nog osi­gu­ra­nja i skr­bi i po­li­tič­kih re­ak­ci­ja.

Do 2008., kad je eko­nom­ska kriza uz­ne­mi­ri­la ve­lik dio svi­je­ta, bojazni ve­za­ne uz ras­tu­ću ne­jed­na­kost bi­le su ba­rem dje­lo­mič­no pri­kri­ve­ne vi­šom fi­nan­cij­skom po­lu­gom, dok su dr­žav­na po­troš­nja i učin­ci iz­o­bi­lja od ras­tu­ćih ci­je­na imo­vi­ne po­dr­ža­va­li po­troš­nju ku­ćans­ta­va i po­ti­ca­li rast i za­poš­lja­va­nje. Ras­pa­dom te she­me ras­ta doš­lo je do br­zog po­gor­ša­nja eko­nom­skih i po­li­tič­kih uvje­ta.

Me­đu­tim, oči­gled­no je da je pad ras­ta i za­poš­lja­va­nja po­ja­čao ne­ga­tiv­ne učin­ke po­la­ri­za­ci­je pos­lo­va i do­hot­ka. Po­vrh oči­tih prak­tič­nih pro­ble­ma ko­ji su nas­ta­li us­li­jed to­ga, za­dan je uda­rac osje­ća­ju iden­ti­te­ta me­đu broj­nim gra­đa­ni­ma.

Ti­je­kom pos­li­je­rat­nog in­dus­trij­skog raz­dob­lja mo­glo se oprav­da­no oče­ki­va­ti de­cent­no za­ra­đi­va­nje za ži­vot, uz­dr­ža­va­nje obi­te­lji i do­pri­no­še­nje na vid­ljiv na­čin sve­ukup­nom pros­pe­ri­te­tu vlas­ti­te zem­lje. Či­nje­ni­ca da su mno­gi bi­li us­mje­re­ni pre­ma ne­utr­ži- vom us­luž­nom sek­to­ru, s ma­njim do­hot­kom i ma­njom si­gur­noš­ću radnog mjes­ta, uz­ro­ko­va­la je gu­bi­tak sa­mo­po­što­va­nja kod broj­nih ljudi te je ta­ko­đer po­tak­nu­la ogor­če­nost pre­ma sus­ta­vu ko­ji je do­veo do tak­vih pro­mje­na.

Dok eko­nom­ska tran­sfor­ma­ci­ja potaknuta teh­no­lo­gi­jom ne pred­stav­lja no­vost, ona se pret­hod­no ni­kad ni­je do­go­di­la to­li­kom br­zi­nom i u to­li­kim raz­mje­ri­ma kao što je to bio slu­čaj ti­je­kom po­s­ljed­njih 35 go­di­na kad je bi­la tur­bo potaknuta glo­ba­li­za­ci­jom. Us­li­jed br­zih pro­mje­na nji­ho­vih is­kus­ta­va i sud­bi­na, broj­ni gra­đa­ni tre­nut­no vje­ru­ju u dje­lo­va­nje snaž­nih si­la izvan kon­tro­le pos­to­je­ćih vla­da­ju­ćih struk­tu­ra, iz­o­li­ra­nih od po­li­tič­kih in­ter­ven­ci­ja. Oni su u odre­đe­noj mje­ri u pra­vu.

Is­hod to­ga oči­tu­je se u ši­ro­ko ras­pros­tra­nje­nom gubitku po­vje­re­nja u mo­ti­va­ci­je, spo­sob­nos­ti i kom­pe­ten­ci­je vla­de. Či­ni se da se taj osje­ćaj ne može znat­no ubla­ži­ti pre­poz­na­va­njem slo­že­nos­ti iz­a­zo­va odr­ža­va­nja po­ti­ca­ja i di­na­mič­nos­ti, is­to­vre­me­no hva­ta­ju­ći se u ko­štac s ras­tu­ćom ne­jed­na­koš­ću.

Kao što je to is­tak­nuo Brady, ti­je­kom sta­bil­ni­jeg raz­dob­lja ko­je je us­li­je­di­lo od­mah iza Dru­gog svjet­skog ra­ta, she­me ras­ta do­is­ta su bi­le po­volj­ne iz dis­tri­bu­cij­ske per­s­pek­ti­ve, dok su po­li­tič­ke stran­ke bi­le do­bra­no or­ga­ni­zi­ra­ne s te­ži­štem na in­te­re­si­ma rad­ne sna­ge i ka­pi­ta­la sa slo­jem za­jed­nič­kih in­te­re­sa nas­ta­lih us­li­jed Hlad­nog ra­ta. Bu­du­ći da su re­zul­ta­ti bi­li sve vi­še ne­ujed­na­če­ni, doš­lo je do ras­cjep­ka­nos­ti in­te­re­sa di­ljem iz­bor­nog raspona, što je do­ve­lo do nestabilnosti u iz­bor­nim is­ho­di­ma, po­li­tič­ke pa­ra­li­ze i učes­ta­lih pro­mje­na po­li­tič­kih oki­vi­ra i smje­ro­va.

Iz­os­ta­nak kon­sen­zu­sa

To je do­ve­lo do ne­ko­li­ko eko­nom­skih po­s­lje­di­ca. Jed­na od njih je po­li­tič­ki potaknuta ne­iz­vjes­nost, ko­ja, pre­ma miš­lje­nju ve­ći­ne, pred­stav­lja oz­bilj­nu pre­pre­ku ula­ga­nji­ma. Na­da­lje, tu je i ne­dvoj­be­ni iz­os­ta­nak kon­sen­zu­sa ve­za­no uz pro­gram po­nov­nog us­pos­tav­lja­nja ras­ta, sma­nje­nja ne­za­pos­le­nos­ti, po­nov­nog us­pos­tav­lja­nja she­me in­k­lu­ziv­nos­ti i oču­va­nja do­bro­bi­ti glo­bal­ne me­đu­po­ve­za­nos­ti.

Na jed­noj ra­zi­ni, te­ško je ne sma­tra­ti sve to sa­mo­pot­krep­lju­ju­ćim des­truk­tiv­nim cik­lu­som. Po­li­tič­ka nes­ta­bil­nost sma­nju­je vje­ro­jat­nost de­fi­ni­ra­nja i pri­mje­ne os­no­va­no sve­obu­hvat­nog, do­s­ljed­nog i us­traj­nog pro­gra­ma eko­nom­ske po­li­ti­ke. Po­s­lje­dič­na us­traj­nost ni­skog ras­ta, vi­so­ke ne­za­pos­l­nos­ti i ras­tu­će ne­jed­na­kos­ti po­ti­če kon­ti­nu­ira­nu po­li­tič­ku nes­ta­bil­nost i ras­cjep­ka­nost, što do­dat­no na­ru­ša­va spo­sob­nost duž­nos­ni­ka za pro­vo­đe­njem učin­ko­vi­tih eko­nom­skih po­li­ti­ka.

Pro­gre­siv­na vi­zi­ja

Me­đu­tim, na dru­goj ra­zi­ni, tak­vi bi tren­do­vi za­pra­vo mo­gli biti zdra­vi, jer oni do­vo­de do in­te­re­sa za pi­ta­nja ve­za­nih uz glo­ba­li­za­ci­ju, struk­tur­ne tran­sfor­ma­ci­je i uprav­lja­nje – ko­ji je do sa­da bio iz­ra­žen uglav­nom na uli­ca­ma – i nji­ho­vog uklju­či­va­nja u po­li­tič­ki pro­ces. Ta vr­sta iz­rav­ne po­ve­za­nos­ti iz­me­đu gra­đan­skih in­te­re­sa i uprav­lja­nja pred­stav­lja na­po­s­ljet­ku srž sna­ge de­mo­kra­ci­je.

Kad zem­lja u ra­zvo­ju zap­ne u sta­nju u ko­jem je za­us­tav­ljen rast, iz­grad­nja kon­sen­zu­sa po pi­ta­nju pro­gre­siv­ne vi­zi­je za in­k­lu­ziv­ni rast uvi­jek pred­stav­lja naj­važ­ni­ji pr­vi ko­rak u pos­ti­za­nju bo­lje eko­nom­ske iz­ved­be i kre­ira­nju po­li­ti­ka ko­je vo­de u tom smje­ru. To je upra­vo ono što je uči­ni­la ve­ći­na učin­ko­vi­tih vođa. Is­to se na­če­lo pri­mje­nju­je na ra­zvi­je­ne zem­lje. Na­ša naj­ve­ća na­da je da će to da­naš­nji vo­đe uvi­dje­ti i da će se to­ga pri­dr­ža­va­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.