I bo­ga­tu će­mo vi­nar­sku tra­di­ci­ju upreg­nu­ti u ra­zvoj tu­riz­ma

Hr­vo­je Koš­ćec, gra­do­na­čel­nik Sve­tog Iva­na Ze­li­ne, o po­du­zet­nič­koj sli­ci gra­da, ra­zvoj­nim iz­a­zo­vi­ma, po­ten­ci­ja­lu za ra­zvoj vi­nar­stva i po­ljo­pri­vre­de, pla­no­vi­ma Vlas­ti­tim pri­mje­rom za ‘ze­le­nu oazu’

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - BOŽICA BABIĆ

Iz­lož­ba vi­na kon­ti­nen­tal­ne Hr­vat­ske iz­vr­s­na je pri­li­ka za pro­mo­ci­ju kva­li­te­te ze­lin­skih vi­na, s po­seb­nim na­gla­skom na na­šu autoh­to­nu sor­tu kra­lje­vi­nu, ko­ja iz da­na u dan ima sve vi­še za­go­vor­ni­ka. Is­ti­če to u raz­go­vo­ru za Pos­lov­ni dnev­nik ze­lin­ski gra­do­na­čel­nik Hr­vo­je Koš­ćec. Ot­kri­va pri­tom ra­zvo­je pla­no­ve gra­da ko­ji se već mo­že po­hva­li­ti s ma­nje od pet pos­to ne­za­pos­le­nih. Sta­tis­ti­ka je uvi­jek var­lji­va, ta­ko da joj tre­ba pris­tu­pi­ti oprez­no. Is­ti­na je da pos­to­ji zna­čaj­na gos­po­dar­ska ak­tiv­nost i za­is­ta mno­go po­du­zet­ni­ka. No, da bi oni funk­ci­oni­ra­li u po­ti­caj­nom okru­že­nju, tre­ba ri­je­ši­ti mno­go iz­a­zo­va. Sve­ti Ivan Ze­li­na pre­tež­no je ru­ral­ni kraj, s čak 52 na­se­lja, ta­ko da se dos­ta pro­ble­ma ve­zu­je uz in­fras­truk­tu­ru, po­seb­no uz vo­do­ops­kr­bu, odvod­nju, no­gos­tu­pe, lo­kal­ne pu­te­ve i slič­no. Ra­zvoj­ni po­ten­ci­jal je velik, ali je po­treb­no i mno­go tru­da da se sav taj po­ten­ci­jal sta­vi u funk­ci­ju.

Ze­li­na ima ma­nje od pet pos­to ne­za­pos­le­nih te vi­so­ko ko­ti­ra i na ra­zi­ni EU. Što je re­cept?

Velik broj tvrt­ki, obr­ta i OPGo­va s jed­ne stra­ne te bli­zi­na Za­gre­ba sva­ka­ko su je­dan od ključ­nih raz­lo­ga ma­le ne­za- pos­le­nos­ti. Že­li­mo, me­đu­tim, po­ve­ća­ti broj rad­nih mjes­ta u sa­mo­me gra­du, či­me bi­smo sma­nji­li tro­ško­ve pri­je­vo­za na po­sao, te po­ve­ća­ti broj tvrt­ki ko­je za­poš­lja­va­ju vi­so­ko­obra­zov­ne po­je­din­ce.

Gra­do­vi i op­ći­ne vo­de utr­ku s po­nu­dom olak­ši­ca ko­ji­ma ma­me po­du­zet­ni­ke u pos­lov­ne zo­ne, što Ze­li­na nu­di?

U sklo­pu pro­ra­ču­na re­do­vi­to osi­gu­ra­va­mo sred­stva u obli­ku pot­po­ra i olak­ši­ca, ko­ja on­da nas­to­ji­mo us­mje­ri­ti u pro­izvod­nju i otva­ra­nje no­vih rad­nih mjes­ta. Su­bven­ci­ja ka­ma­ta na kre­di­te jed­na je od mje­ra us­mje­re­na pre­ma gos­po­dar­stvu, no po­ti­če­mo i ra­zvoj obi­telj­skih po­ljo­pri­vred­nih gos­po­dar­sta­va kroz po­ti­ca­je u po­ljo­pri­vre­di.

Ze­lin­ski kraj po­da­tan je za po­ljo­pri­vre­du, po­se­bi­ce vi­nar­stvo, kak­vi su du­go­roč­ni pla­no­vi u tom seg­men­tu? Ima­ju li ze­lin­ski vi­na­ri, njih go­to­vo 300, no­vih pro­je­ka­ta?

Ze­lin­ski vi­na­ri su or­ga­ni­zi­ra­ni pre­tež­no kroz ma­la obi­telj­ska gos­po­dar­stva pa im je tre­ba­lo vre­me­na i zna­nja da se pri­pre­me za zah­tjev­ne pro­ce­se pri­kup­lja­nja do­ku­men­ta­ci­je za pro­ved­bu pro­je­ka­ta te za ad­mi­nis­tra­tiv­ne i financijske tro­ško­ve ko­ji uz to idu, ta­ko da tek oče­ku­je­mo re­ali­za­ci­ju nji­ho­vih no­vih pro­je­ka­ta. Upra­vo zbog to­ga smo od ove go­di­ne osi­gu­ra­li sred­stva za po­moć u iz­ra­di na­tje­čaj­ne do­ku­men­ta­ci­je za pri­pre­mu pro­je­ka­ta. Nu­di­mo i po­moć struč­nja­ka u sklo­pu LAGa Ze­le­ni bre­gi, za što smo osi­gu­ra­li ure­dov­no vri­je­me na lo­ka­ci­ji grad­ske upra­ve u Sve­tom

Va­ša obi­telj­ska ku­ća u ka­ta­lo­zi­ma je ni­sko­ener­get­skih obje­ka­ta, grad ima e-pu­ni­oni­cu. Ze­li­na pos­ta­je ze­le­na oaza?

Odu­vi­jek smo bi­li “ze­le­na oaza” i to nam je i jed­na od stra­te­ških pos­tav­ki. Ra­zvoj pro­miš­lja­mo kroz ze­le­ne teh­no­lo­gi­je. Me­đu ma­lo­broj­nim smo gra­do­vi­ma ko­ji gra­đa­ni­ma omo­gu­ću­ju po­volj­ni­je uvje­te ko­mu­nal­nog do­pri­no­sa i ko­mu­nal­ne nak­na­de ako gra­de ni­sko­ener­get­ske ku­će. Već go­di­na­ma pro­vo­di­mo odvo­je­no pri­kup­lja­nje ot­pa­da. Ra­di­mo na pro­jek­ti­ma ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti obje­ka­ta u vlas­niš­tvu Gra­da. Sma­tram da Grad i ja osob­no tre­ba­mo po­zi­tiv­nim pri­mje­ri­ma po­ka­za­ti ka­ko sa­ču­va­ti na­šu “ze­le­nu oazu”. Iva­nu Ze­li­ni. I ova iz­lož­ba iz­vr­s­na je pri­go­da za pro­mo­ci­ju kva­li­te­te ze­lin­skih vi­na.

U Ze­li­ni i oko­li­ci ra­zvi­je­ni su tov sto­ke i pro­izvod­nja mli­je­ka, sek­to­ri ko­ji su u pro­ble­mi­ma zbog ru­skog em­bar­ga i uvo­za iz EU. Po­ma­že li im Grad?

Ve­ći­nu po­ljo­pri­vred­ni­ka mu­če is­ti pro­ble­mi i za­is­ta im nije la­ko op­s­ta­ti u pos­to­je­ćem tr­žiš­nom okru­že­nju. Još se us­pi­je­va­ju odr­ža­ti, ali uz ovak­ve uvje­te to ne­će bi­ti du­go odr­ži­vo. Nas­to­ji­mo im po­mo­ći u ok­vi­ru na­ših fi­nan­cij­skih mo­guć­nos­ti. Ključ­na je, me­đu­tim, po­moć dr­ža­ve u stva­ra­nju sta­bil­nih uvje­ta za op­s­ta­nak po­ljo­pri­vre­de. Upra­vo smo ove go­di­ne u plan pro­ra­ču­na uve­li do­dat­nu pot­po­ru za po­ve­ća­nje stoč­nog fon­da.

Kak­ve pla­no­ve pri­pre­ma­te za ja­ča­nje tu­ris­tič­kog po­ten­ci­ja­la?

Tu­ri­zam je go­di­na­ma bio za­pos­tav­ljen, nije bi­lo jas­ne stra­te­gi­je i zna­čaj­nog ele­men­ta u na­šoj po­nu­di ko­ji bi mo­gao kon­ti­nu­ira­no priv­la­či­ti tu­ris­te te uči­ni­ti ovu des­ti­na­ci­ju poz­na­tom na ši­roj tu­ris­tič­koj kar­ti. Bi­lo je po­je­di­nač­nih po­ku­ša­ja, od ko­jih su ne­ki i us­pje­li, no stra­te­ških ak­tiv­nos­ti nije bi­lo do­volj­no. U stra­te­gi­ji ra­zvo­ja gra­da do 2020. odre­di­li smo ne­ko­li­ko ključ­nih ci­lje­va us­mje­re­nih pre­ma tu­riz­mu. Je­dan od njih je re­vi­ta­li­za­ci­ja ku­pa­li­šta, od­nos­no grad­nja no­vog tu­ris­tič­ko­re­kre­acij­skog cen­tra na pros­to­ru biv­ših ba­ze­na. U pri­pre­mi je pro­jekt re­kons­truk­ci­je sred­njo­vje­kov­ne ut­vr­de Ze­lin­grad, pri če­mu bi se iz­u­zet­no vri­jed­ni spo­me­nik kul­tu­re u pot­pu­nos­ti ob­no­vio te sta­vio u funk­ci­ju tu­riz­ma. Tra­di­ci­ju vi­nar­stva ta­ko­đer tre­ba­mo do­dat­no pro­mo­vi­ra­ti i po­ve­ća­ti po­nu­du Ze­lin­ske vin­ske ces­te.

Ko­ris­ti li već grad eu­rop­ske fon­do­ve, kak­va ula­ga­nja pla­ni­ra­te?

Do­sad smo ko­ris­ti­li sred­stva fon­da za re­gi­onal­ni ra­zvoj, fon­da za za­šti­tu oko­li­ša i ener­get­sku učin­ko­vi­tost, jav­lja­li se i na na­tje­ča­je Za­gre­bač­ke žu­pa­ni­je, no uglav­nom je bi­la ri­ječ o ma­njim iz­no­si­ma. Glav­ni raz­log što ni­smo ko­ris­ti­li sred­stva u ve­ćem obuj­mu ne­dos­ta­tak je pro­je­ka­ta pri­li­kom pre­uzi­ma­nja mjes­ta gra­do­na­čel­ni­ka 2013. Pri­pre­ma pro­je­ka­ta je, na ža­lost, du­go­tra­jan pro­ces ko­ji zah­ti­je­va dos­ta no­va­ca i vre­me­na, ali u pri­pre­mi je ne­ko­li­ko zna­čaj­ni­jih pro­je­ka­ta. Je­dan je iz­grad­nja mul­ti­funk­ci­onal­nog cen­tra s knjiž­ni­com, za­vi­čaj­nom zbir­kom te cen­trom za udru­ge, za­tim re­kons­truk­ci­ja ne­raz­vr­sta­nih ces­ta, grad­nja re­cik­laž­nog dvo­ri­šta te ob­no­va ut­vr­de Ze­lin­grad. U su­rad­nji za Za­gre­bač­kom žu­pa­ni­jom u ti­je­ku su pro­jek­ti re­kons­truk­ci­je jav­ne ra­s­vje­te te us­pos­ta­va vo­do­ops­kr­b­nog sus­ta­va na ci­je­lom po­dru­čju gra­da.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.