Ala sre­di­šte lo­gis­tič­ke in­dus­tri­je

Ra­zvoj vi­no­gra­dar­stva i tu­ris­tič­ka po­nu­da

Poslovni Dnevnik - - POSLOVNIUZLET -

naj­ve­ći rast os­tva­ren je kroz gos­po­dar­sku zonu Jal­še­vec u ko­ju je do­sad Grad ulo­žio 17 mi­li­ju­na ku­na, ne ra­ču­na­ju­ći ot­kup zem­lji­šta. Pre­ma aku­tal­nim po­da­ci­ma, u zo­ni dje­lu­je 25 tvrt­ki ko­je za­poš­lja­va­ju ne­što ma­nje od ti­su­ću lju­di.

Jed­na od naj­ve­ćih inves­ti­ci­ja u Jal­še­vec bi­la je upra­vo ona po­s­ljed­nja, ka­da je nje­mač­ki tr­go­vač­ki la­nac Ka­ufland u Ja­ski od­lu­čio na­pra­vi­ti svoj lo­gis­tič­ko­dis­tri­bu­tiv­ni cen­tar. Ra­di­lo se o ula­ga­nju 75 mi­li­ju­na eura, a cen­tar za­poš­lja­va oko 300 lju­di.

Lo­gis­tič­ki cen­tri

Gra­do­na­čel­nik Jas­tre­bar­skog Zvo­ni­mir No­vo­sel, po­jaš­nja­va da su u gos­po­dar­sku zonu Jal­še­vac zad­njih go­di­na uš­li mno­gi ve­li­ki igra­či po­put Lid­la, Jam­ni­ce, Dr­vo­pro­izvo­da...

“Za­što su svi oni oda­bra­li Ja­sku? Nji­ho­va inves­ti­ci­ja nije bi­la slu­čaj­na, to je re­zul­tat ne sa­mo ide­al­nog pro­met­nog po­lo­ža­ja Jas­tre­bar­skog, ne­go i na­ših vi­še­go­diš­njih ula­ga­nja u gos­po­dar­sku zonu Jal­še­vac. Kad smo po­če­li ra­di­ti na tom pro­jek­tu, opor­ba nas je pro­zi­va­la i op­tu­ži­va­la da gra­di­mo ces­tu ko­ja vo­di u po­lje, no mi smo ima­li vi­zi­ju i ni­smo odus­ta­ja­li. Osim to­ga, zna­li smo ne­što što oni ni­su, a to je da pos­to­ji in­te­res za na­šom pos­lov­nom zo­nom. Čim je Ka­ufland najavio na­mje­ru inves­ti­ci­je mi smo im po­nu­di­li po­moć. Pre­go­vo­ri su iš­li re­kord­no br­zo, u ne­što vi­še od go­di­nu da­na otvo­re­no je 80.000 kva­drat­nih me­ta­ra ha­la”, is­ti­če No­vo­sel.

Do­da­je da i da­lje pos­to­ji in­te­res za ula­ga­nja, a mjes­ta još ima do­volj­no, jer je od 330 hek­ta­ra po­vr­ši­ne, sve­ga 90 za­sad po­pu­nje­no. Ve­ći­na zem­lji­šta unu­tar za­cr­ta­ne zo­ne u pri­vat­nom je vlas­niš­tvu, ko­je grad suk­ce­siv­no ot­kup­lju­je suk­lad­no in­te­re­su po­ten­ci­jal­nih inves­ti­to­ra.

U ti­je­ku je grad­nja i no­vog vo­do­ops­kr­b­nog sus­ta­va i pro­čis­ta­ča vo­da či­ja je vri­jed­nost 110 mi­li­ju­na ku­na, a tre­bao bi tre­bao bi­ti za­vr­šen do 2018. Ia­ko 90 pos­to ovog iz­no­sa su­fi­nan­ci­ra­ju Hr­vat­ske vo­de, od­nos­no fon­do­vi EU, ve­li­ki iz­nos ot­pa­da i na sam Grad. No­vo­sel po­jaš­nja­va da će ovaj pro­jekt bi­ti is­fi­nac­ni­ran na na­čin da se gra­đa­ni­ma uve­la nak­na­da za ra­zvoj od 1,7 ku­na po kub­nom me­tru po­tro­še­ne vo­de te da se Ja­ska ne­će mo­ra­ti za­du­ži­va­ti. Grad je go­di­na­ma bio spu­tan ve­li­kom vo­jar­nom JNA po­vr­ši­ne 130 hek­ta­ra, ko­ja je one­mo­gu­ća­va­la

Mla­di vi­na­ri i znas­tve­ni­ci

Us­pr­kos ra­zvo­ju po­du­zet­niš­tva, za mno­ge lju­de je i da­lje pr­va aso­ci­ja­ci­ja na ja­skan­ski kraj i da­lje vi­no. Na obron­ci­ma Ple­ši­vi­ce re­gis­tri­ra­no ih je 60-ak, od to­ga 30 oz­bilj­nih, a 10 onih vr­hun­skih, ko­ji ži­ve sa­mo od to­ga, kao što su To­mac, Ko­rak ili Šem­ber. I oni se br­zo ra­zvi­ja­ju, pa se ta­ko pri­mje­ri­ce To­mac sko­ro u pot­pu­nos­ti pre­ba­cio na pje­nuš­ce. Pri­je 10 go­di­na kre­nuo je s nji­ho­vom pro­izvod­njom i to po šam­panj­skoj me­to­di, a sa­da mu pje­nuš­ci či­ne glav­ni­nu ukup­ne pro­izvod­nje. Na­kon Tom­ca u tu su pri­ču uš­li i dru­gi vi­na­ri, ko­je je kao kva­li­tet­ne pre­poz­nao i ugled­ni ma­ga­zin De­can­ter. Dru­gi na­ra­šta ple­ši­vič­kih vi­na­ra su re­dom ško­lo­va­ni eno­lo­zi te je re­al­no za oče­ki­va­ti da će spoj stru­ke i tra­di­ci­je da­ti u bu­duć­nos­ti još bo­lje re­zul­ta­te. I Ple­ši­vič­ka vin­ska ces­ta pos­ta­je sve po­pu­lar­ni­ja, pa se ta­ko stran­ci na­kon po­vrat­ka s Ja­dra­na sa svo­jim kam­pe­ri­ma sve češ­će za­dr­že na Ple­ši­vi­ci, kod onih vi­na­ra ko­ji nu­de smje­štaj i otvo­ri­li su ku­ša­oni­ce. ši­re­nje pre­ma obliž­njim obron­ci­ma Ple­ši­vi­ce. Vo­jar­na vi­še nije u funk­ci­ji, pa se raz­miš­lja o no­vim, ci­vil­nim sa­dr­ža­ji­ma.

“Od­la­skom voj­ske iz te vo­jar­ne grad je ma­lo pro­di­sao, mi že­li­mo pre- uze­ti taj pros­tor, već ra­di­mo ur­ba­nis­tič­ki plan i zo­ni­ra­nje.

Re­vi­ta­li­za­ci­ja biv­še vo­jar­ne

Sa DUUDIjem smo na­čel­no do­go­vo­ri­li ko­ra­ke, mo­ra­mo odre­di­ti bu­du­ću na­mje­nu, a on­da će­mo suk­ce­siv­no biv­šu vo­jar­nu pre­uzi­ma­ti od dr­ža­ve. Ne že­li­mo da se taj vri­jed­ni te­ren u sre­di­štu Ja­ske, uz pe­ri­voj i dvo­rac Er­dődy, ras­par­ce­li­zi­ra u niz gra­di­li­šta, jer tu je po­ten­ci­jal za ra­zvoj gra­da”, ka­že No­vo­sel.

Ta­mo vi­di pros­tor za jav­ne sa­dr­ža­je­grad­sku upra­vu, ko­mu­nal­ne tvrt­ke ali i tu­ris­tič­ko­gos­po­dar­ski dio. U pla­nu je i iz­grad­nja mo­der­nog ni­sko­ener­get­skog na­se­lja, sa­mo­odr­ži­vog sus­ta­va s gri­ja­njem na bi­oma­su i s tip­skim ja­skan­skim ku­ća­ma, ko­je su još u fa­zi ide­je.

“Od Za­gre­ba smo uda­lje­ni sve­ga 30 ki­lo­me­ta­ra, a kad se ri­je­ši pro­blem pro­met­ne in­fras­truk­tu­re i nes­ta­nu če­po­vi, bit će­mo još bli­že me­tro­po­li. Za­sad se iz Za­gre­ba do­se­lja­va­ju vi­ken­da­ši ko­ji su otiš­li u mi­ro­vi­nu, a kad se otvo­re no­va rad­na mjes­ta možda im se pri­dru­že i nji­ho­va dje­ca. Naš grad mo­ra još ma­lo na­ras­ti da bi pos­tao atrak­ti­van. Ipak, već sa­da ima­mo naz­na­ke opo­rav­ka tr­ži­šta ne­kret­ni­na, ku­pu­ju se par­ce­le”, ka­že gra­do­na­čel­nik.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.