Pa­met­na rje­še­nja su nuž­nost ko­ja po­ma­lo po­či­nju pri­hva­ća­ti i hr­vat­ski gra­do­vi

Part­ne­ri o pro­jek­tu Di­no Ju­ri­ša, Osim po­dr­ške i sa­mi ra­zvi­ja­ju i nu­de rje­še­nja ko­ja po­di­žu kva­li­te­tu ži­vo­ta u gra­do­vi­ma vo­di­telj odje­la Bos­ch Smart So­lu­ti­ons u Ro­bert Bos­ch Hr­vat­ska

Poslovni Dnevnik - - PAMETNI GRADOVI -

Sve­li­kim sam ve­se­ljem do­če­kao ide­ju Pos­lov­nog dnev­ni­ka da obja­vi niz tek­s­to­va na te­mu pa­met­nih gra­do­va. Mis­lim da ih s pot­pu­nom si­gur­noš­ću mo­že­mo sma­tra­ti je­di­nim mo­gu­ćim smje­rom dalj­njeg ra­zvo­ja ci­vi­li­za­ci­je, pa čak i je­di­nim rje­še­njem odr­ži­vos­ti.

Da­nas već vi­še od 60% svjet­skog sta­nov­niš­tva ži­vi u gra­do­vi­ma, u Hr­vat­skoj je to 59%, u ne­kim zem­lja­ma taj udjel pre­la­zi i 80%, a ur­ba­ni­za­ci­ja je i da­lje u po­ras­tu. Jas­no, tak­va kon­cen­tra­ci­ja lju­di na ma­lom pros­to­ru ugro­ža­va os­nov­ne ljud­ske po­tre­be, kao što su si­gur­nost, kre­ta­nje, oko­liš, zdrav­lje… ali i sve in­ten­ziv­ni­je cr­pi ogra­ni­če­ne grad­ske re­sur­se. Ne­odr­ži­vost tog tren­da je ne­upit­na.

Pa­met­ni gra­do­vi nas­to­je pos­ti­ći kons­tant­no po­ve­ća­nje kva­li­te­te ži­vo­ta i efi­kas­nos­ti ko­ri­šte­nja grad­skih re­sur­sa, te na­pos­li­jet­ku i odr­ži­vost. S tim se ci­ljem stal­no im­ple­men­ti­ra­ju no­va teh­no­lo­ška rje­še­nja, ko­ja u bit­nim seg­men­ti­ma ži­vo­ta gra­đa­na i funk­ci­onal­nos­ti gra­da nas­to­je da­ti rje­še­nje ne sa­mo tre­nut­nog pro­ble­ma, ne­go i nje­go­ve pro­jek­ci­je u do­gled­noj bu­duć­nos­ti. Bit­na ka­rak­te­ris­ti­ka tih teh­no­lo­ških rje­še­nja jest da se ba­zi­ra­ju na ko­nek­tiv­nos­ti, od­nos­no, in­te­gra­ci­jom in­for­ma­tič­ke i ko­mu­ni­ka­cij­ske teh­no­lo­gi­je pos­ti­žu me­đu­sob­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju ure­đa­ja ili sus­ta­va, te čo­vje­kov pris­tup. Os­nov­ni pre­du­vje­ti su mrež­na in­fras­truk­tu­ra i ko­nek­tiv­nost kom­po­nen­ti ili sus­ta­va ko­ji pred­stav­lja­ju odre­đe­no teh­no­lo­ško rje­še­nje. In­ter­net nam je na ras­po­la­ga­nje sta­vio mrež­nu in­fras­truk­tu­ru. Po­če­tak in­ter­ne­ta ka­rak­te­ri­zi­ran je ko­mu­ni­ka­ci­jom bez in­te­li­gent­ne in­te­rak­ci­je kak­vu poz­na­je­mo da­nas. Ko­ris­nik je mo­gao pris­tu­pa­ti ba­za­ma po­da­ta­ka, pu­ni­ti ih i či­ta­ti. No­va re­vo­lu­ci­ja do­ga­đa se upra­vo sa­da, i zo­ve se IoT, ili In­ter­net of Thin­gs. Stvo­ri­li smo mo­de­le me­đu­sob­ne in­te­rak­tiv­ne ko­mu­ni­ka­ci­je ure­đa­ja, s na­dre­đe­nim ljud­skim su­če­ljem. To nam je otvo­ri­lo mo­guć­nos­ti stva­ra­nja rje­še­nja ko­ja da­nas ugra­đu­je­mo u gra­do­ve ka­ko bi­smo ih uči­ni­li pa­met­ni­ma. Sa­da ure­đa­ji mo­gu me­đu­sob­no ko­mu­ni­ci­ra­ti, i dje­lo­va­ti suk­lad­no do­bi­ve­nim in­for­ma­ci­ja­ma. Za pri­kup­lja­nje re­le­vant­nih po­da­ta­ka, na os­no­vi ko­jih će ne­ki ure­đaj odra­di­ti od­go­va­ra­ju­ću re­ak­ci­ju, uglav­nom su za­du­že­ni elek­tro­nič­ki i me­ha­nič­ki sen­zo­ri, vi­deo ka­me­re i sl.

Ko­li­či­na ko­nek­tiv­nih ure­đa­ja u stra­ho­vi­tom je po­ras­tu. Do 2022. oče­ku­je­mo 14 mi­li­jar­da umre­že­nih ure­đa­ja, i 3 mi­li­jar­de ko­ris­nič­kih su­če­lja. Jas­no je već i sa­mo iz tog po­dat­ka da grad mo­ra pa­met­nim rje­še­nji­ma pra­ti­ti ovaj trend.

Umre­že­nost je već i pri­je po­ja­ve poj­ma pa­met­nog gra­da omo­gu­ći­la im­ple­men­ta­ci­ju ne­kih teh­no­lo­ških rje­še­nja ko­ja su se ba­zi­ra­la na ko­nek­tiv­nos­ti. No, ta rje­še­nja ni­su po­ve­zi­va­la cje­lo­kup­nu in­fras­truk­tu­ru gra­da, ne­go uglav­nom sa­mo po dva seg­men­ta. Ti­me se stva­ra­la ne­us­kla­đe­na mre­ža me­đu­sob­no neo­vis­nih rje­še­nja. Op­ti­mi­za­ci­ja cje­lo­kup­nog tak­vog sus­ta­va nije bi­la mo­gu­ća. Ujed­no je čo­vjek bio sa­mo je­dan od ele­me­na­ta sus­ta­va. Kod pa­met­nog gra­da, me­đu­tim, bit­no je ne smet­nu­ti s uma jed­nu od nje­go­vih os­nov­nih pos­tav­ki: u sre­di­štu je čo­vjek, i kons­tant­no po­ve­ća­nje kva­li­te­te nje­go­va ži­vo­ta, te is­to­vre­me­no po­ve­ća­nje stup­nja dje­lo­tvor­nos­ti grad­skih re­sur­sa. Sto­ga je pa­met­ni grad u cen­tar sta­vio čo­vje­ka, a in­for­ma­tič­kom i ko­mu­ni­ka­cij­skom teh­no­lo­gi­jom je obu­hva­tio sve re­sur­se u je­dins­tve­ni sus­tav: ener­gi­ju, oko­liš, ko­mu­ni­ka­ci­je, zgra­de, mo­bil­nost, in­dus­tri­ju, us­lu­ge i si­gur­nost.

To bi­smo mo­gli na­zva­ti ‘ ma­kroKa­ko je to za­pra­vo pos­tig­nu­to? Po­jed­nos­tav­lje­no, s jed­ne stra­ne na­la­ze se kom­po­nen­te, ko­nek­tiv­ni ure­đa­ji i sus­ta­vi. Plat­for­mu pa­met­nog gra­da či­ni sus­tav pri­je­no­sa, po­hra­ne, obra­de i dis­tri­bu­ci­je po­da­ta­ka. S dru­ge stra­ne na­la­ze se sis­tem­ski in­te­gra­to­ri i po­je­di­nač­na rje­še­nja, ko­ji pri­ma­ju obra­đe­ne i toč­no na­mi­je­nje­ne po­dat­ke.

De­talj­ni­je će­mo kons­truk­cij­ske ele­men­te kon­cep­ta ima­ti pri­li­ke opi­sa­ti u nas­tav­ku ovog sli­je­da tek­s­to­va, a i vi­dje­ti ka­ko to iz­gle­da za­is­ta, u stvar­nos­ti. Po­tre­ba za pa­met­nim rje­še­nji­ma sve se vi­še pre­poz­na­je i u ovoj re­gi­ji, pa su ak­tiv­nos­ti na tom pla­nu suk­lad­no sve in­ten­ziv­ni­je.

Ia­ko se u kon­tek­s­tu pa­met­nog gra­da uglav­nom go­vo­ri o teh­no­lo­gi­ji, htio bih ipak još ne­što na­gla­si­ti: bi­tan as­pekt u stva­ra­nju pa­met­nog gra­da je neo­gra­ni­če­na ljud­ska ma­šta.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.