Sve vi­še lju­di že­li ži­vje­ti u gra­do­vi­ma, što do­no­si no­ve ve­li­ke iz­a­zo­ve

Pa­met­ni ra­zvoj gra­do­va Stva­ra­nje odr­ži­vih mo­de­la i po­li­ti­ka ra­zvo­ja ur­ba­nih pros­to­ra pos­ta­je im­pe­ra­tiv na ra­zi­ni ci­je­log svi­je­ta

Poslovni Dnevnik - - PAMETNI GRADOVI - MARTA DUIĆ

Fi­lo­zo­fi­ja pa­met­nih gra­do­va ra­zvi­la se kao iz­rav­ni od­go­vor na ra­zvoj ek­s­trem­ne ur­ba­ni­za­ci­je ko­joj je svijet iz­lo­žen po­s­ljed­njih po­la sto­lje­ća

Ži­vi­mo u vre­me­nu i okru­že­nju ko­je te­ži epi­te­tu ‘pa­me­tan’, okru­že­ni smo pa­met­nim te­le­fo­ni­ma i te­le­vi­zo­ri­ma, auto­mo­bi­li pos­ta­ju sve pa­met­ni­ji i u bli­skoj bu­duć­nos­ti će se sa­mi mo­ći i par­ki­ra­ti, a i mno­gi svjet­ski gra­do­vi idu pre­ma toj pres­tiž­noj i sve važ­ni­joj ti­tu­li ‘smart city’.

Fi­lo­zo­fi­ja pa­met­nih gra­do­va ra­zvi­la se kao iz­rav­ni od­go­vor na ra­zvoj ek­s­trem­ne ur­ba­ni­za­ci­je ko­joj je svijet iz­lo­žen ti­je­kom zad­njih pe­de­se­tak go­di­na. U tom raz­dob­lju, od 1960. do da­nas, udjel sta­nov­ni­ka gra­do­va u ukup­noj svjet­skoj po­pu­la­ci­ji po­ras­tao je sa 34 na 54 pos­to. Pre­ma pro­cje­na­ma Uje­di­nje­nih na­ro­da taj trend na- sta­vit će se i u bli­skoj bu­duć­nos­ti, pa će se upra­vo ur­ba­na po­dru­čja ge­ne­ri­ra­ti oko 90 pos­to pri­rod­nog pri­ras­ta glo­bal­nog sta­nov­niš­tva, 80 pos­to no­vos­tvo­re­nog bo­gat­stva, ali i tro­ši­ti oko 60 pos­to ukup­ne svjet­ske po­troš­nje ener­gi­je. Sa­mo u Ki­ni u na­red­nih 15 go­di­na oko 300 mi­li­ju­na lju­di mi­gri­rat će iz ru­ral­nih u ur­ba­na po­dru­čja. Stva­ra­nje odr­ži­vih mo­de­la i po­li­ti­ka ra­zvo­ja ur­ba­nih pros­to­ra pos­ta­je im­pe­ra­tiv na ra­zi­ni ci­je­log svi­je­ta.

Kon­cept pa­met­nih gra­do­va na dnev­noj ba­zi pos­tav­lja no­ve iz­a­zo­ve pred grad­ske vlas­ti, gos­po­dar­stve­ni­ke i nje­go­ve sta­nov­ni­ke. U gra­do­vi­ma se pro­izve­de 80 pos­to svjet­skog bru­to na­ci­onal­nog pro­izvo­da i po­tro­ši 2/3 ukup­ne svjet­ske po­troš­nje ener­gi­je. U gra­do­vi­ma ži­vi oko 3,5 mi­li­jar­di lju­di, toč­ni­je vi­še od 50 pos­to sta­nov­niš­tva Zem­lje. Ta­ko­đer iz njih u at­mo­sfe­ru ode 70 pos­to ukup­ne svjet­ske emi­si­je stak­le­nič­kih pli­no­va, a mi­li­jun lju­di dnev­no umre od po­s­lje­di­ca za­ga­đe­nja zra­ka u gra­do­vi­ma.

Ipak, kad su gra­do­vi u pi­ta­nju pu­no je te­že od­go­vo­ri­ti na pitanje što je to ‘smart city’. Ia­ko se ter­min ‘pa­me­tan grad’ upo­treb­lja­va već du­lje vri­je­me, još uvi­jek ga se ne mo­že jed­noz­nač­no de­fi­ni­ra­ti. Či­nje­ni­ca ko­ja de­fi­ni­tiv­no sto­ji jest da sve vi­še lju­di že­li ži­vje­ti baš u gra­do­vi­ma, što za gra­do­ve pred­stav­lja ve­li­ke iz­a­zo­ve. Kon­cept pa­met­nog gra­da te­ži op­ti­ma­li­za­ci­ji pa­me­tan grad od­li­ku­je se ušte­da­ma, ma­njim op­te­re­će­nji­ma na oko­liš, po­bolj­ša­nom pro­met­nom cir­ku­la­ci­jom, od­go­vor­nim ko­ri­šte­njem svo­jih re­sur­sa, po­ve­ća­njem su­dje­lo­va­nja sta­nov­niš­tva u od­lu­či­va­nju o gra­du i po­bolj­ša­njem us­lu­ga grad­skih služ­bi.

Ni­šta bez teh­no­lo­gi­je

U sva­koj de­fi­ni­ci­ji, kon­cept pa­met­nih gra­do­va obu­hva­ća skup mul­ti­dis­ci­pli­nar­nih mje­ra, ide­ja i po­li­ti­ka us­mje­re­nih na po­ti­ca­nje ra­zvo­ja ljud­skih i teh­no­lo­ških re­sur­sa ur­ba­nih po­dru­čja, te nji­ho­ve struk­tu­ri­ra­ne in­te­rak­ci­je u svr­hu omo­gu­ća­va­nja odr­ži­vog gos­po­dar­skog ra­zvo­ja i vi­še kva­li­te­te ži­vo­ta nje­go­vih sta­nov­ni­ka. Ia­ko se čes­to ve­že uz raz­ne va­ri­jan­te ICT teh­no­lo­gi­ja, kon­cept pa­met­nih gra­do­va znat­no je ši­ri od im­ple­men­ta­ci­je teh­no­lo­ških rje­še­nja već obu­hva­ća i so­ci­olo­ške kon­cep­te.

Te­ori­ja ima mnoš­tvo, a po jed­noj od njih taj kon­cept obu­hva­ća tri kru­ga sku­po­va ko­ji se u svo­jim odre­đe­nim seg­men­ti­ma prek­la­pa­ju. Je­dan skup je teh­no­lo­gi­ja, dru­gi eko­no­mi­ja, a tre­ći odr­ži­vost. Onaj je­dan ma­li dio, dio ko­ji pred­stav­lja pre­sjek sva tri sku­pa, je mjes­to na ko­me se na­la­ze ele­men­ti nuž­ni za funk­ci­oni­ra­nje pa­met­no­ga gra­da. Dru­gi te­ore­ti­ča­ri, ko­ji tom di­ja­gra­mu za­mje­ra­ju da je ne­pot­pun i da vi­še go­vo­ri o eko­nom­skoj kom­po­nen­ti ne­go o sa­mim gra­do­vi­ma, ko­ris­te ta­ko­đer tri kru­ga. Nji­ho­va su tri kru­ga kon­cen­trič­na i naj­ve­ći pred­stav­lja grad u svom fi­zič­kom smis­lu a naj­ma­nji nje­go­ve sta­nov­ni­ke. Sred­nji krug pred­stav­lja ‘di­gi­tal­ni grad’, tj. teh­no­lo­gi­ju ko­ja gra­đa­ni­ma omo­gu­ća­va da na što bo­lji i di­na­mič­ni­ji na­čin uprav­lja­ju fi­zič­kim gra­dom. Oni ko­ji ko­ris­te ova­kav di­ja­gram ra­di­je ko­ris­te ter­min ‘Smart&So­ci­al City’.

Bez no­vih teh­no­lo­gi­ja na­rav­no ne bi bi­lo ni pa­met­nih gra­do­va. Pa­me­tan grad zah­tje­va pri­mje­nu

naj­no­vi­jih ICT dos­tig­nu­ća, kao i ak­tiv­no i mul­ti­dis­ci­pli­nar­no su­dje­lo­va­nje na­ci­onal­nih i lo­kal­nih vlas­ti, gos­po­dar­stva, is­tra­ži­vač­kih i ino­va­tiv­nih ti­mo­va i na­rav­no svo­jih sta­nov­ni­ka. Upra­vo teh­no­lo­gi­ja omo­gu­ća­va­ju kons­tant­no pri­kup­lja­nje i br­zu obra­du ogrom­nog bro­ja pri­kup­lje­nih po­da­ta­ka, a pa­me­tan grad ka­rak­te­ri­zi­ra spo­sob­nost pri­la­go­đa­va­nja i mogućnost br­ze re­ak­ci­je na do­bi­ve­ne po­dat­ke. Bu­du­ći da je stva­ra­nje pa­met­nih gra­do­va du­go­tra­jan pro­ces ko­ji zah­tje­va ve­li­ke inves­ti­ci­je i pre­da­nost pro­jek­tu, a pri­tom ga­ran­ti­ra po­vra­tak inves­ti­ci­je u smis­lu ušte­da ener­gi­je, una­pri­je­đe­ne kon­tro­le grad­skih sus­ta­va i po­bolj­ša­nih uvje­ta ži­vo­ta, mo­ra se te­me­lji­ti na di­gi­tal­noj in­fras­truk­tu­ri.

Iz is­kus­tva Ni­zo­zem­ske, zem­lje poz­na­te po ra­zvo­ju kon­cep­ta pa­met­nih gra­do­va po­ka­za­lo se da tra­di­ci­onal­ne mo­de­le druš­tve­ne par­ti­ci­pa­ci­je kao što su po­li­tič­ke stran­ke ili udru­ge sve češ­će i sve vi­še za­mje­nju­je networ­k­par­ti­ci­pa­ci­ja, toč­ni­je ‘umre­ža­va­nje’ gra­đa­na. Gru­pe se for­mi­ra­ju i or­ga­ni­zi­ra­ju ta­ko da što veći broj gra­đa­na do­bi­je mogućnost su­dje­lo­va­nja u nji­ma. Upra­vo za­to lo­kal­ne i na­ci­onal­ne vlas­ti ima­ju za­da­tak osmiš­lja­va­nja i stva­ra­nja me­ha­ni­za­ma ko­ji će is­to­vre­me­no ko­ris­ti­ti pri­li­ke ko­je pru­ža­ju no­ve teh­no­lo­gi­je, ali i ogra­ni­či­ti opas­nos­ti i ri­zi­ke ko­je one sa so­bom do­no­se.

Pra­ti­ti že­lje gra­đa­na

Us­pon no­vih in­ter­net­skih teh­no­lo­gi­ja pro­mi­ču teh­no­lo­gi­je ba­zi­ra­ne na clo­udu, In­ter­net of thin­g­su (IoT), svi­je­tu ko­ris­nič­kih su­če­lja, ko­ri­šte­nju pa­met­nih te­le­fo­na i pa­met­ne mje­ra­ča, sen­zor­nih mre­ža i RFIDs te no­vih na­či­na ko­mu­ni­ka­ci­je ko­ji po­zi­va­ju ko­ris­ni­ke na ko­lek­tiv­nu ak­ci­ju i rje­ša­va­nje pro­ble­ma me­đu­sob­nim su­rad­nja­ma.

Grad San­tan­der u Can­ta­bri­ji u sje­ver­noj Špa­njol­skoj, ima 20.000 sen­zo­ra ko­ji po­ve­zu­ju zgra­de, in­fras­truk­tu­ru, pro­met, mre­že i ala­te te nu­de fi­zič­ki pros­tor za eks­pe­ri­men­ti­ra­nje i vred­no­va­nje IoT funk­ci­ja, kao što su in­te­rak­ci­je i uprav­lja­nja pro­to­ko­li­ma, ure­đa­ji­ma i us­lu­ga­ma po­dr­ške i si­gur­nos­ti. U San­tan­de­ru, sen­zo­ri pra­te ra­zi­nu za­ga­đe­nja, bu­ke, pro­me­ta i uvje­ta par­ki­ra­nja.

Elek­tro­nič­ke kar­ti­ce, poz­na­te kao ‘smart kar­ti­ce’ još su jed­na za­jed­nič­ka plat­for­ma u pa­met­nim grad­skim sre­di­na­ma. Te kar­ti­ce po­sje­du­ju je­dins­tve­ni ši­fri­ra­ni iden­ti­fi­ka­tor ko­ji omo­gu­ću­je vlas­ni­ku da se pri­ja­vi na ni­zu dr­žav­nih pru­že­nih us­lu­ga (ili eus­lu­ga), bez pos­tav­lja­nja vi­še ko­ris­nič­kih ra­ču­na. Je­dins­tve­ni iden­ti­fi­ka­tor omo­gu­ću­je vla­da­ma lak­še skup­lja­nje po­da­ta­ka o gra­đa­ni­ma i ra­zu­mi­je­va­nje nji­ho­vih že­lja za po­bolj­ša­nje us­lu­ga te ima po­ma­že ut­vr­di­ti za­jed­nič­ke in­te­re­se gra­đa­na. Ova­kav tip teh­no­lo­gi­je im­ple­men­ti­ran je u en­gle­skom So­ut­hamp­to­nu.

Naj­pa­met­ni­ji gra­do­vi

Glav­ne stra­te­gi­je i pos­tig­nu­ća po­ve­za­ne s tzv. ‘pros­tor­nom in­te­li­gen­ci­jom gra­do­va’ na­ve­de­ne su u In­tel­li­gent Com­mu­nity Fo­rum awar­ds od 1999. to 2010. go­di­ne u gra­do­vi­ma Suwo­nu ( Juž­na Ko­re­ja), Stoc­k­hol­mu (Šved­ska), Gan­g­nam Dis­trik­tu Se­oula ( Juž­na Ko­re­ja), Wa­ter­lo­oa, On­ta­ria (Ka­na­da), Ta­ipe­ia ( Taj­van), Mi­ta­ke ( Ja­pan), Gla­sgowa (Škot­ska), Cal­garyja (Al­ber­ta, Ka­na­da), New Yor­ka (SAD), La­gran­gea (SAD), Te­he­ra­na (Iran) i Sin­ga­pu­ra, ko­ji su poz­na­ti po svo­jim nas­to­ja­nji­ma u ra­zvo­ju ši­ro­ko­po­jas­ne mre­že i eus­lu­ge, odr­ži­vim ino­va­ci­ja­ma do­brim za eko­sus­ta­ve, rast i uklju­či­va­nje gra­đa­na u tak­ve pro­jek­te i od­lu­ke.

Da bi ubr­za­li ras­po­re­đi­va­nje pa­met­nih rje­še­nja, Europ­ska ko­mi­si­ja je u sr­p­nju 2012. go­di­ne po­kre­nu­la Eu­ro­pe­an In­no­va­ti­on Part­ner­ship on Smart Ci­ti­es and Com­mu­ni­ti­es ko­ji će oku­pi­ti eu­rop­ske gra­do­ve, vo­de­će in­dus­tri­je i pred­stav­ni­ke ci­vil­nog druš­tva da ‘opa­me­te’ europ­ska ur­ba­na po­dru­čja. Do­bi­li su pre­ko 370 obve­za za fi­nan­ci­ra­nje i ra­zvoj pa­met­nih rje­še­nja u po­dru­čju ener­ge­ti­ke, ICTa i tran­s­por­ta. Ove obve­ze uklju­ču­ju vi­še od 3000 part­ner­skih su­rad­nji iz ci­je­le Eu­ro­pe i stva­ra­ju ogro­man po­ten­ci­jal za stva­ra­nje europ­skih gra­do­va još atrak­tiv­ni­ji­ma i pa­met­ni­ji­ma. Od ni­za ‘pa­met­nih gra­do­va’ iz­dva­ja­mo one s naj­vi­še im­ple­men­ti­ra­nih pro­je­ka­ta i us­pješ­nom pro­ved­bom tih pro­je­ka­ta.

PD

Apli­ka­ci­ja Mobypark u Am­s­ter­da­mu omo­gu­ću­je vlas­ni­ci­ma par­kir­nih mjes­ta da ih iz­naj­me za odre­đe­nu nak­na­du os­ta­lim gra­đa­ni­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.