Tav­lja­ju ško­lo­va­nje na vi­šem stup­nju

Kom tr­ži­štu ra­da mno­gi ni­ti ne po­ku­ša­va­ju pro­na­ći po­sao ne­go nas­tav­lja­ju ško­lo­va­nje či­me pro­du­lju­ju du­ži­nu stu­di­ra­nja

Poslovni Dnevnik - - HRVATSKA PAMET HRVATSKOJ -

i ne­do­volj­nu ko­rist za tre­nut­ni stu­dij u Hr­vat­skoj.

Tren­dov­ski gle­da­no, duži­na stu­di­ra­nja se pro­du­lju­je, a mla­di zbog si­tu­aci­je na hr­vat­skom tr­ži­štu ra­da nas­tav­lja­ju ško­lo­va­nje na vi­šem stup­nju obra­zo­va­nja ne tra­že­ći po­sao”, ka­že Mir­na Ko­ri­čan Laj­t­man te na­po­mi­nje da je ovo sva­ka­ko znak da je po­treb­no po­bolj­ša­ti sus­tav obra­zo­va­nja, a to se, sma­tra, mo­že uči­ni­ti po­bolj­ša­njem kva­li­te­te obra­zo­va­nja kroz do­ma­će i me­đu­na­rod­ne akre­di­ta­cij­ske stan­dar­de. “Akre­di­ta­ci­ja­ma se pra­ti kva­li­te­ta nas­tav­nič­kog osob­lja i pro­gra­ma či­me se pro­izvo­di kon­ku­rent­ni­ji pro­izvod od­nos­no kon­ku­rent­ni­ji stu­dent. Sus­tav obra­zo­va­nja je pri­je sve­ga po­treb­no i upa­ri­ti s po­tre­ba­ma na tr­ži­štu ra­da zbog če­ga mis­lim da je pro­jekt Mi­nis­tar­stva zna­nos­ti, obra­zo­va­nja i spor­ta ‘Hr­vat­ski kva­li­fi­ka­cij­ski ok­vir’ ko­jim se is­ho­di uče­nja raz­nih pro­gra­ma i us­mje­re­nja te­me­lje na po­tre­ba­ma s tr­ži­šta ra­da iz­vr­stan.

U ok­vi­ru ovog pro­jek­ta Za­gre­bač­ka ško­la eko­no­mi­je i ma­na­ge­men­ta (ZŠEM) kroz se­ri­ju ra­di­oni­ca i fo­kus gru­pa sa pos­lov­nom za­jed­ni­com i alum­ni­ma nas­to­ji de­fi­ni­ra­ti po­bolj­ša­nja pos­to­je­ćih stu­dij­skih pro­gra­ma ka­ko bi­smo kre­ira­li kon­ku­rent­ni­je mla­de lju­de. Sa­mo se ra­dom na kva­li­te­ti i stva­ra­njem rad­ne sna­ge ko­ja je sa svo­jim zna­nji­ma i vje­šti­na­ma po­treb­na na hr­vat­skom tr­ži­štu mo­že stvo­ri­ti za mla­de lju­de bo­lja bu­duć­nost”, ka­že Mir­na Ko­ri­čan Laj­t­man iz ZŠEMa. A ka­ko na do­ma­ći obra­zov­ni sus­tav gle­da­ju struč­nja­ci s po­dru­čja ljud­skih po­ten­ci­ja­la u vo­de­ćim hr­vat­skim tvrt­ka­ma, či­ji je po­sao pro­na­ći i iz­a­bra­ti mla­de i kva­li­te­te­ne za­pos­le­ni­ke, upi­ta­li smo i Ti­nu Ba­le­no­vić, di­rek­to­ri­cu Služ­be ljud­skih po­ten­ci­ja­la u Uniqa osi­gu­ra­nju. “Obra­zov­ni sus­tav je poa osim prak­tič­nog is­kus­tva ne­dos­ta­je im i ra­zu­mi­je­va­nje rad­ne di­na­mi­ke u kom­pa­ni­ja­ma, sma­tra Ti­na Ba­le­no­vić i nas­tav­lja: “Pred ško­la­ma i fa­kul­te­ti­ma sto­ji ve­li­ki iz­a­zov us­kla­đi­va­nja sus­ta­va obra­zo­va­nja s po­tre­ba­ma gos­po­dar­stva. Za re­ali­za­ci­ju tak­ve pro­mje­ne pri­je sve­ga je po­treb­na si­ner­gi­ja iz­me­đu obra­zov­nih ins­ti­tu­ci­ja i pos­lo­da­va­ca, od­nos­no zna­čaj­ni­ja uklju­če­nost tvrt­ki ko­je će ak­tiv­no i plan­ski pri­ma­ti stu­den­te i uče­ni­ke na prak­su.

Prak­ti­čan rad tre­bao bi pos­ta­ti ne­izos­ta­van dio nas­ta­ve. Je­di­no ovak­va su­rad­nja iz­me­đu obra­zov­nih ins­ti­tu­ci­ja i pos­lo­da­va­ca mo­že bi­ti efi­ka­san mo­del pu­tem ko­jeg će se mla­dim lju­di­ma omo­gu­ći­ti stje­ca­nje po­treb­nih kom­pe­ten­ci­ja”, ka­že Ti­na Ba­le­no­vić iz Uniqa osi­gu­ra­nja. Vla­di­mi­ra Sen­čar Per­kov, di­rek­to­ri­ca Sek­to­ra uprav­lja­nja ljud­skim re­sur­si­ma u Ini, sma­tra ka­ko se obra­zo­va­nje ko­je mla­di do­bi­va­ju na fa­kul­te­ti­ma u Hr­vat­skoj kva­li­te­tom za­si­gur­no mo­že mje­ri­ti s onim na fa­kul­te­ti­ma di­ljem Eu­ro­pe. Ipak, ka­že, po­treb­no je is­tak­nu­ti nuž­nost prak­se ti­je­kom i ne­po­sred­no na­kon za­vr­šet­ka stu­di­ja, ka­ko bi stu­den­ti stek­li prak­tič­no zna­nje te svo­ja te­oret­ska zna­nja pri­mi­je­ni­li u stvar­nim si­tu­aci­ja­ma. “S dru­ge stra­ne, jas­no je ka­ko za odre­đe­na za­ni­ma­nja vla­da veći in­te­res na tr­ži­štu ra­da, dok ne­ka s vre­me­nom pos­ta­ju ma­nje tra­že­na.

Ka­ko bi bu­du­ći stu­den­ti bi­li upoz­na­ti s pra­vom situacijom mo­ra pos­to­ja­ti sus­tav­na i sve­obu­hvat­na ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu gos­po­dar­stva i obra­zov­nih ins­ti­tu­ci­ja. Ta­ko­đer, gos­po­dar­stvo mo­že sti­mu­li­ra­ti mla­de na oda­bir odre­đe­nih smje­ro­va i za­ni­ma­nja ka­ko bi na­kon di­plo­me bi­li kon­ku­rent­ni na tr­ži­štu ra­da pri­mje­ri­ce kroz pro­gra­me sti­pen­di­ra­nja i omo­gu­ća­va­nja stje­ca­nja prak­se”, is­ti­če Vla­di­mi­ra Sen-

Bi­lja­na Lju­ban

Za­gre­bač­ka ban­ka prak­tič­nih is­kus­ta­va. Us­to, kao pos­lo­da­vac pre­poz­na­je­mo pros­tor za na­pre­dak u na­šem obra­zov­nom sus­ta­vu ko­ji bi tre­bao još vi­še po­ti­ca­ti stu­den­te na me­đu­na­rod­ne raz­mje­ne, dje­lo­va­nje u stu­dent­skim i hu­ma­ni­tar­nim udru­ga­ma, po­ha­đa­nje raz­li­či­tih se­mi­na­ra, onli­ne te­ča­je­va i pre­da­va­nja, po­go­to­vo kad uz­me­mo u ob­zir ob­zi­rom da će u bu­duć­nos­ti sve vi­še hr­vat­skih kom­pa­ni­ja dje­lo­va­ti u me­đu­na­rod­nom okru­že­nju u ko­jem će se ovak­va is­kus­tva ci­je­nit, ka­že di­rek­to­ri­ca Uprav­lja­nja ljud­skim re­sur­si­ma u Za­gre­bač­koj ban­ci.

Kre­ši­mir Mli­na­rić, di­rek­tor Adac­te, is­ti­če da iz per­s­pek­ti­ve pos­lo­dav­ca ko­ji dje­lu­je u ICT in­dus­tri­ji mo­že re­ći da se na tr­ži­štu ra­da Adac­ta, kao i broj­ne dru­ge ICT tvrt­ke, su­sre­ću sa sli­čim pro­ble­mi­ma, a to je ne­do­vo­ljan broj teh­no­lo­škog mla­dog ka­dra, ko­ji pri to­me ne­ma adek­vat­ne kom­pe­ten­ci­je po­treb­ne za tr­ži­šte ra­da. Na­ve­de­no uklju­ču­je ge­ne­ral­ne teh­nič­ke, ali i pri­mje­nji­ve pos­lov­ne vje­šti­ne, ko­je su pos­lo­dav­ci­ma nuž­ne da bi do­tič­ni ka­da bio upo­treb­ljiv, a pos­lo­da­vac kon­ku­ren­tan. “Po­s­lje­di­ca to­ga je da Adac­ta, baš kao i broj­ni dru­gi pos­lo­dav­ci, in­ten­ziv­no ulaže u edu­ka­ci­ju i os­po­sob­lja­va­nje re­sur­sa ko­ji su ne­tom uš­li na tr­ži­šte ra­da. Ovoj iz­ja­vu u pri­log idu i broj­ne či­nje­ni­ce i sta­tis­ti­ke ko­je po­t­vr­đu­ju da već go­di­na­ma Hr­vat­ska ima is­pod­pro­sječ­ne re­zul­ta­ti na PISA tes­to­vi­ma, što upu­ću­je na ne­do­volj­nu kva­li­te­tu STEM zna­nja đa­ka. Kas­ni­je, taj se trend po­t­vr­đu­je u ne­do­volj­nom bro­ju mla­dih ko­ji su uop­će za­in­te­re­si­ra­ni za in­že­njer­ska za­ni­ma­nja, kao i či­nje­ni­ci da je pos­to­tak stu­de­na­ta ko­ji odus­ta­ju od teh­nič­kih stu­di­ja već na pr­voj go­di­ni čak 42 pos­to. Dak­le mno­go je zna­ko­va da su hit­ne i nuž­ne iz­mje­ne obra­zov­nog sus­ta­va dje­ce još od naj­ra­ni­je

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.