U NAS DA­NAS ZASJENJUJE SVE DRU­GE OBLIKE NES­TAN­DARD­NOG RA­DA, PREMAŠILI SMO I PRO­SJEK EU

RAD NA ODREĐENO VRI­JE­ME

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

Iz Hr­vat­skog za­vo­da za za­poš­lja­va­nje u ovo do­ba go­di­ne obič­no sti­žu po­da­ci o ras­tu za­poš­lja­va­nja pod se­zon­skim utje­ca­jem pos­lo­va u tu­riz­mu i s njim po­ve­za­nim dje­lat­nos­ti­ma. U trav­nju je ta­ko, pre­ma ad­mi­nis­tra­tiv­nim iz­vo­ri­ma, broj za­pos­le­nih bio 17,2 ti­su­će ve­ći ne­go u ožuj­ku. Me­đu­tim, po­rast nes­tan­dard­nog ili ta­ko­zva­nog pre­kar­nog ra­da, u pr­vom re­du ono­ga na određeno vri­je­me, odav­no ni­je tek se­zon­ska po­ja­va. Ona je vi­še pra­vi­lo ne­go iz­nim­ka. Za ne­dav­nog (ne­us­pje­log) po­kre­ta­nja in­ter­pe­la­ci­je o ra­du Vla­de na po­dru­čju rad­nog za­ko­no­dav­s­tva upra­vo zbog re­gu­li­ra­nja ra­da na određeno vri­je­me, čel­nik Re­for­mis­ta Ra­di­mir Ča­čić ra­di­ka­li­zi­rao je raz­mje­re te po­ja­ve tvr­de­ći ka­ko je “rad na neo­dre­đe­no u Hr­vat­skoj pot­pu­no nes­tao”. Ra­di se, kaže, o “zlo­upo­ra­bi ins­ti­tu­ta ra­da na određeno vri­je­me” i “zlo­či­nu pre­ma gra­đa­ni­ma Hr­vat­ske, na­ro­či­to no­vim ge­ne­ra­ci­ja­ma” ko­ji­ma se ta­ko one­mo­gu­ću­je uzi­ma­nje kre­di­ta, pla­ni­ra­nje go­diš­njih od­mo­ra, oz­bilj­no sin­di­kal­no or­ga­ni­zi­ra­nje.

Sve u sve­mu, to je “i iz­rav­na šte­ta za gos­po­dar­stvo”, sma­tra Ča­čić do­da­ju­ći ka­ko su tak­vi ugo­vo­ri u po­je­di­nim dje­lat­nos­ti­ma ra­zum­lji­vi. Ali oni su za­do­mi­ni­ra­li i u oni­ma u ko­ji­ma ne­ma­ju oprav­da­nje, o če­mu svje­do­če i po­da­ci o čak 92-93 pos­to no­vo­za­pos­le­nih s ugo­vo­ri­ma na određeno vri­je­me u ukup­no no­vo­za­pos­le­ni­ma u po­s­ljed­nje dvi­je go­di­ne. La­ni je taj omjer bio 191 ti­su­ću ra­zaz­na­je li se kod so­ci­jal­nih part­ne­ra u Hr­vat­skoj, od sin­di­ka­ta do pos­lo­da­va­ca, stra­te­gi­ja pre­ma nes­tan­dard­nom ra­du Hr­vat­skoj.

Ono što se može iš­či­ta­ti iz do­ma­će prak­se, pris­tup je uglav­nom krat­ko­ro­čan. Po­zi­ci­ja pos­lo­da­va­ca u po­gle­du pre­fe­ri­ra­nja ugo­vo­ra na određeno vri­je­me je vi­še­ma­nje jas­na; iz nji­ho­va ku­ta ugo­vo­ri na neo­dre­đe­no vri­je­me i da­lje su (pre)ri­gid­ni i one­mo­gu­ću­ju im pri­la­god­be po­tre­ba­ma tr­ži­šta, a u rad­nim spo­ro­vi­ma is­ho­di im uglav­nom ne idu na ru­ku.

Što se ti­če po­zi­ci­ja sin­di­ka­ta, one se, za po­če­tak, pri­lič­no raz­li­ku­ju ovis­no o to­me zas­tu­pa­ju li ma­hom za­pos­le­ne u jav­nom/dr­žav­nom sek­to­ru (gdje je tzv. sin­di­kal­na gus­to­ća ve­li­ka) i one u dje­lat­nos­ti­ma ko­je su za­pra­vo iz­lo­že­ni­je tren­du ras­ta pre­kar­nog ra­da.

Pad člans­tva sin­di­ka­ta

Osim što se sin­di­kal­na sce­na u cje­li­ni su­oča­va s pa­dom člans­tva, a pro­cje­ne su da su pa­li is­pod 30 pos­to za­pos­le­nih, či­ni se da na ras­tu­ći trend ne­iz­vjes­ni­je i ma­nje za­šti­će­ne za­pos­le­nos­ti za­sad ne­ma­ju pra­vog od­go­vo­ra.

Ne­dav­ni pro­s­vje­di Si­di­ka­ta metalaca po­vo­dom naj­a­ve pro­da­je ma­njin­skog dr­žav­nog pa­ke­ta di­oni­ca Kon­ča­ra su­ge­ri­ra­ju da je­dan od ja­čih adu­ta oni i da­lje vi­de ma­hom u bav­lje­nju po­li­ti­kom kroz npr. pro­tiv­lje­nja pri­va­ti­za­ci­ji, uz even­tu­al­ne pri­ti­ske na pre­ba­ci­va­nju u sta­tus ra­da na neo­dre­đe­no vri­je­me. Za­sad, či­ni se, ne­ma naz­na­ka ak­tiv­ni­jeg i osmiš­lje­nog pris­tu­pa sin­di­ka­ta pri­mje­ri­ce, nu­đe­njem ne­kih do­dat­nih us­lu­ga za­pos­le­ni­ma iz­lo­že­nim pre­kar­nom ra­du, ko­ji se ne­ri­jet­ko bo­je da bi im člans­tvo u sin­di­ka­tu mo­glo ugro­zi­ti rad­na mjes­ta.

Ka­ko bi­lo, rad na određeno vri­je­me u nas da­nas zasjenjuje sve dru­ge oblike nes­tan­dard­nog ra­da, a nje­gov udjel u ukup­no za­pos­le­ni­ma pre­ma­šu­je europ­ski pro­sjek; sa 12,3 u 2008. prek­la­ni je do­seg­nuo 16,9 pos­to, dok je u EU pro­sjek 14 pos­to. Slič­ne su pro­por­ci­je i kod mla­dih za­pos­le­nih: od ukup­no za­pos­le­nih do­bi do 29 go­di­na u 2008. ih je ugo­vo­re “na određeno” ima­lo 26 pos­to, a 2014. je tak­vih bi­lo 40 pos­to, što je osjet­no vi­še od pro­sječ­nih 32 pos­to na ra­zi­ni EU.

Ia­ko dr­ža­va po­ku­ša­va po­mi­ri­ti flek­si­bi­li­za­ci­ju i za­šti­tu rad­ni­ka sti­mu­li­ra­njem ne­kih dru­gih obli­ka nes­tan­dard­nog ra­da, za­sad se za nji­ma po­se­že re­la­tiv­no ma­lo.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.