Vla­da pa­la na ta­šti­ni i egu, stru­ka ne­ma ni­šta s tim

Ima li pre­mi­je­ra u dr­ža­vi Eko­nom­ski struč­nja­ci su­glas­ni da je pres­la­gi­va­nje naj­bo­lja op­ci­ja

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - JA­DRAN­KA DOZAN ja­dran­ka.dozan@pos­lov­ni.hr

Rje­še­njem bez iz­bo­ra iz­bje­gli bi se gu­bi­tak nov­ca i pad rej­tin­ga te dalj­nje ras­pa­da­nje ins­ti­tu­ci­ja

Se­ri­jal le­te­ćeg cir­ku­sa na do­ma­ćoj po­li­tič­koj sce­ni je na vr­hun­cu. Ju­če­raš­nji pri­lo­zi po­čet­ku ras­ple­ta u smje­ru pres­la­gi­va­nja sa­bor­ske ve­ći­ne s jed­ne stra­ne, od­nos­no no­vih iz­bo­ra s dru­ge stra­ne, uz­bud­lji­voš­ću ni­čim ni­su za­os­ta­ja­li za oni­ma pret­hod­nih da­na. Ti­ho­mir Ore­ško­vić od­lu­čio se za­igra­ti na sve ili ni­šta i pre­mi­jer­sku fo­te­lju ne pu­šta­ti do zad­njeg ča­sa, no u SDPu su, či­ni se, pro­ci­je­ni­li da se igra­ti na tu kar­tu u na­mje­ri da ta­ko, za­jed­no s Mos­tom, osu­je­te HDZov plan pres­la­gi­va­nja, vi­še ne či­ni iz­gled­nim kao do­bit­na kom­bi­na­ci­ja. Pa su se okre­nu­li ini­ci­ja­ti­vi za pri­kup­lja­nje pot­pi­sa za ras­pu­šta­nje Sa­bo­ra. Iz HDZa su pak i ju­čer sla­li sig­na­le da su za­tvo­ri­li kons­truk­ci­ju za pres­la­gi­va­nje sa­bor­ske ve­ći­ne, s ne­kim dru­gim sa­bor­skim ta­bo­ri­ma, ne­kim dru­gim pre­mi­je­rom i sas­ta­vom mo­gu­ćih pod­pred­sjed­ni­ka Vla­de, od npr. Dra­ge Pr­go­me­ta, Jo­si­pa Bu­di­mi­ra, Mi­la­na ban­di­ća, pred­sta­vi­ka ‘ma­nji­na­ca’... Pri­tom se već po­la­ko is­kris­ta­li­zi­ra­la i lis­ta glav­nih kan­di­da­ta za no­vo­ga man­da­ta­ra: uz Do­ma­go­ja Mi­lo­še­vi­ća i To­mis­la­va To­lu­ši­ća, či­ja su ime­na pr­va is­pli- va­la, na njoj je ovih da­na iz­ro­nio i Zdravko Ma­rić, ko­ji se u me­di­ji­ma br­zo pro­mo­vi­ran i u fa­vo­ri­ta, kao i ri­ječ­ka mla­da uz­da­ni­ca HDZa, Oleg But­ko­vić.

Ka­ko se pres­la­gi­va­nje tre­nut­no ipak či­ni iz­gled­ni­jim sce­na­ri­jem, ne­ka­ko su i pro­pi­ti­va­nja bu­du­će kons­te­la­ci­je vi­še us­mje­re­na na pro­fil i iz­gle­de bu­du­ćeg funk­ci­oni­ra­nja ta­ko re­di­zaj­ni­ra­ne Vla­de. Na­rav­no, ima­ju­ći u vi­du da će i u tom sce­na­ri­ju no­va sa­bor­ska ve­ći­na na kra­ju ima­ti tan­ku pre­va­gu u bro­ju ru­ku.

Ma ko­li­ko su vi­še­mje­seč­na mr­cva­re­nja (do)sa­daš­nje par­la­men­tar­ne ve­ći­ne i na­ro­či­to vr­ha iz­vr­š­ne vlas­ti, ko­ja su pro­tek­lih ne­ko­li­ko (tje)da­na sa­mo kul­mi­ni­ra­la u an­ke­ta­ma me­đu gra­đa­ni­ma, po­ve­ća­la pre­fe­ren­ci­ju no­vih iz­bo­ra, u ne­što tre­zve­ni­joj struč­noj jav­nos­ti, ko­ja po­naj­pri­je sa­gle­da­va eko­nom­sku di­men­zi­ju, za pres­la­gi­va­nje da­nas ima vi­še ar­gu­me­na­ta. Me­đu os­ta­lim, ili ako ni zbog če­ga dru­gog, ono zbog važ­nos­ti fak­to­ra vre­me­na, tj. iz­gub­lje­nog vre­me­na ko­je nuž­no no­se no­vi iz­bo­ri.

“Pres­la­gi­va­nje omo­gu­ću­je Hr­vat­skoj da iz­bjeg­ne naj­go­ri sce­na­rij, od­nos­no da se iz­bjeg­nu gu­bi­tak fi­nan­cij­skih sred­sta­va (na­ro­či­to nov­ca iz eu­rop­skih fon­do­va) i pad rej­tin­ga te dalj­nje ras­pa­da­nje ins­ti­tu­ci­ja sus­ta­va. A da je sus­tav do­ve­den do ru­ba funk­ci­onal­nos­ti, vi­di se, me­đu os­ta­lim, u to­me da da­nas ima­mo niz nad­zor­nih od­bo­ra i upra­va ko­ji su zbog blo­ka­da ime­no­va­nja za­pra­vo u si­voj zo­ni”, ka­že Želj­ko Lo­vrin­če­vić s Eko­nom­skog ins­ti­tu­ta. Do to­ga je, ka­že, doš­lo jer su u po­zi­ci­ju uprav­lja­nja do­ve­de­ni lju­di ko­ji ni­su ra­zu­mje­li so­ci­olo­gi­ju funk­ci­oni­ra­nja dr­ža­ve. “Na kra­ju sve­ga pot­pu­no su de­za­vu­ira­na dva sa­dr­žaj­no po­zi­tiv­na poj­ma, Hr­vat­skoj ja­ko zna­čaj­na, a to su re­for­me i struč­nost Vla­de. Za pro­fa­ni­ra­nje pr­vog naj­zas­luž­ni­ji je Most, a dru­gog Ore­ško­vić. Ka­ko bi­lo, šte­ta u druš­tve­nom smis­lu je ne­sum­nji­va i ve­li­ka, is­ti­če.

Slič­no raz­miš­lja i je­dan is­kus­ni po­li­te­ko­no­mist ko­ji je bio ras­po­lo­žen sa­mo za nes­luž­be­ni ko­men­tar. “Ko­ja god kom­bi­na­ci­ja pres­la­gi­va­nja bi­la u smis­lu ime­na man­da­ta­ra ko­ji­ma se tre­nut a č - no ba­ra­ta, u ovom tre­nut­ku ona se či­ni ra­ci­onal­nom. Za no­ve iz­bo­re objek­tiv­no ni­su sprem­ni ni vla­da­ju­ći ni opo­zi­ci­ja. A bu­du­ći da je glav­ni­na su­ko­ba u ovoj Vla­di bi­la pri­mar­no ‘ad ho­mi­nem’, u no­vom sas­ta­vu ve­ći su iz­gle­di da bu­de ope­ra­tiv­ni­ja i da vi­še do iz­ra­ža­ja do­đe či­nje­ni­ca da su tre­nut­na gos­po­dar­ska kre­ta­nja ipak po­zi­tiv­na. Jer, to se u ko­nač­ni­ci odra­ža­va i na so­lid­nu pro­ra­čun­sku di­na­mi­ku i sta­bil­nost, a to je ja­ko važ­no”, ka­že naš su­go­vor­nik.

S ob­zi­rom na fi­ja­sko eks­pe­ri­men­ta s do­sad naj­ne­obič­ni­jom Vla­dom, a ima­ju­ći u vi­du da ra­zvoj do­ga­đa­ja na po­li­tič­kom te­re­nu tre­nu­tač­no vi­še vu­če pre­ma pres­la­gi­va­nju, sad se ne­ka­ko na­me­ću i pro­pi­ti­va­nja ve­za­na uz odr­ži­vost “po­li­tič­ke vs. struč­ne Vla­de” u do­ma­ćem po­li­tič­kom am­bi­jen­tu. Na­rav­no, tak­ve dvoj­be po­tak­nu­te su va­ga­nji­ma bi li, re­ci­mo, net­ko po­naj­pri­je eko­nom­skog pro­fi­la po­put Ma­ri­ća, pa ma­kar bio i s vi­še ši­ri­ne i poz­na­va­nja druš­tve­ne sli­ke Hr­vat­ske, bio ka­dar žon­gli­ra­ti po­li­tič­ki po­dje­la­ma. Za Lo­vrin­če­vi­ća je pi­ta­nje kon­fi­gu­ra­ci­je Vla­de u smis­lu odr­ži­vos­ti mje­ša­vi­ne po­li­ti­it i - ke i stru­ke po­greš­na dvoj­ba. “U na­šem eks­pe­ri­men­tu s Vla­dom na če­lo ko­je je do­ve­den Ti­ho­mir Ore­ško­vić ni­je po­sri­je­di pro­blem jed­ne ili dru­ge kon­fi­gu­ra­ci­je sa­me po se­bi. Tu se ra­di o pro­ble­mu osob­nos­ti. Pri iz­bo­ru ‘struč­no­ga pre­mi­je­ra’ oči­to se po­dra­zu­mi­je­va­lo da poz­na­je kon­tekst, da ima spo­sob­nost okup­lja­nja i or­ga­ni­zi­ra­nja ti­mo­va, i da je pro­blem­ski ori­jen­ti­ran. No, po­ka­za­lo se da su te pret­pos­tav­ke is­pa­le po­greš­ne”, objaš­nja­va Lo­vrin­če­vić. Ni­je se sna­šao u toj ulo­zi i ne­ma spo­me­nu­te zna­čaj­ke, a do­bar dio pro­ble­ma je pro­iza­šao upra­vo iz to­ga. A to ni­je ne­što što se mo­že pro­mi­je­ni­ti.

Po­dra­zu­mi­je­va­lo se, do­da­je taj naj­iz­rav­ni­ji eko­no­mist u nas, i da će Most kao ju­ni­or part­ner us­tra­ja­va­ti na sa­dr­ža­ju o ko­je­mu se ras­prav­lja­lo u raz­dob­lju skla­pa­nja spo­ra­zu­ma o su­rad­nji, a to su u pr­vom re­du bi­le re­for­me. No, i tu se po­ka­za­lo po­sve druk­či­je: svim dru­gim sa­dr­ža­ji­ma, od čis­te po­li­ti­ke i ka­dro­vi­ra­nja do SOAe, ba­vi­li su se vi­še ne­go onim či­me su se dek­la­ra­tor­no pred­stav­lja­li.

I u Mos­tu, od­nos­no nje­go­vim glav­nim eks­po­nen­ti­ma, ka­že Lo­vrin­če­vić, pre­sud­nom se odred­ni­com po­ka­za­la osob­nost te he­te­ro­ge­ne sku­pi­ne po­je­di­na­ca bez is­kus­tva u po­li­ti­ci i u teh­no­lo­gi­ji vlas­ti. Kad se sve­mu to­me do­da spe­ci­fič­na po­zi­ci­ja pr­vog pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de To­mis­la­va Ka­ra­mar­ka, ka­že, od­la­zak sva tri čo­vje­ka s vr­ha Vla­de na­me­će se kao lo­gič­no i je­di­no ra­ci­onal­no rje­še­nje. Na­rav­no, uz pret­pos­tav­ku da se mo­že slo­ži­ti no­va ve­ći­na.

Di­le­ma: po­li­tič­ka ili struč­na Vla­da

HDZ-ovi kan­di­da­ti za pre­mi­je­ra: O. But­ko­vić, Z. Ma­rić, D. Mi­lo­še­vić i T. To­lu­šić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.