Ru­se bri­ne što će se do­go­di­ti na­kon uki­da­nja sank­ci­ja Eu­rop­skoj uni­ji

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - ANA MA­RIA FILIPOVIĆ GRČIĆ ana.ma­ria.fi­li­po­vic.gr­cic@pos­lov­ni.hr

Obrat Na dnev­nom re­du fran­cu­skog se­na­ta usko­ro pre­kid kaž­nja­va­nja Ru­si­je

Ana­li­ti­ča­ri oče­ku­ju ja­ča­nje rub­lje, us­po­ra­va­nje in­fla­ci­je, ogra­ni­ča­va­nje su­rad­nje s Ki­nom i pad agra­ra ko­ji je do­ži­vio re­ne­san­su

Po­ten­ci­jal­no ubla­ža­va­nje ili kom­plet­no uki­da­nje sank­ci­ja Ru­si­ji s jed­ne će stra­ne za po­s­lje­di­cu ima­ti ja­ča­nje na­ci­onal­ne va­lu­te i us­po­ra­va­nje in­fla­ci­je, a s dru­ge bi mo­glo do­ves­ti do ogra­ni­ča­va­nja su­rad­nje s Ki­nom i sma­nje­nje ula­ga­nja u po­ljo­pri­vre­du. Re­zul­ta­ti su to ana­li­ze ko­ju je uz po­moć fi­nan­cij­skih struč­nja­ka pro­veo por­tal Ru­ssia beyond the he­ad­li­nes ( RTBH). Na­ime, oče­ku­je se da bi usko­ro fran­cu­ski Se­nat na dnev­ni red za­sje­da­nja tre­bao uvr­sti­ti toč­ku uki­da­nja sank­ci­ja Ru­si­ji, a na tak­vo što sprem­ne su i zem­lje po­put Ma­đar­ske i Ita­li­je. Ni­ma­lo za­ne­ma­ri­vo, na ruskom eko­nom­skom sajmu za­ka­za­nom za li­panj ove go­di­ne sudjelovat će i pred­sjed­nik Eu­rop­ske ko­mi­si­je Jean-Claude Juncker i ta­li­jan­ski pre­mi­jer Matteo Renzi što bi mo­gao bi­ti pr­vi ko­rak u smje­ru no­vih po­bolj­ša­nih gos­po­dar­skih od­no­sa s Ru­si­jom.

Do­la­zak Ki­ne

I dru­gi eu­rop­ski po­li­ti­ča­ri, po­put An­ge­le Mer­kel, otvo­re­no po­dr­ža­va­ju uki­da­nje sank­ci­ja Ru­si­ji. Nje­mač­ka kan­ce­lar­ka po­dr­ža­va i stva­ra­nje ve­li­ke eko­nom­ske re­gi­je ko­ja bi se pro­te­za­la od Vla­di­vos­to­ka do Li­sa­bo­na, a s či­jom bi se re­ali­za­ci­jom kre­nu­lo na­kon što Ru­si­ja is­pu­ni uvje­te pro­pi­sa­ne spo­ra­zu­mom iz Min­ska. Pa­ra­lel­no s ti­me, zem­lje po­put Ve­li­ke Bri­ta­ni­je sma­tra­ju da bi pot­po­ra eu­rop­skih vlas­ti mo­gla do­ves­ti do do­dat­nog os­na­ži­va­nja po­lo­ža­ja ru­skog pred­sjed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na.

Što se eko­nom­skih prog­no­za ti­če na­kon uki­da­nja bi mo­gla us­li­je­di­ti pro­mje­na od­no­sa sna­ge i mo­gu­ći po­vra­tak na sta­ro. Ru­ska je rub­lja 2014. go­di­ne po­če­la osjet­no sla­bje­ti, što je pad u pr­vom re­du is­pro­vo­ci­ra­no pre­la­skom Sre­diš­nje ban­ke na otvo­re­ni te­čaj ru­ma blja umjes­to na ra­ni­je ko­ri­šte­nu me­to­du odre­đi­va­nja va­lut­nim ko­ri­do­rom. Na vri­jed­nost rub­lja utje­cao je i ula­zak Kri­ma u sas­tav Ru­si­je što je inves­ti­to­re po­nu­ka­lo na pov­la­če­nje ak­ti­ve iz Ru­si­je, pi­še RBTH. Za­tim je ru­sku rub­lju po­lju­ljao i pad ci­je­na naf­te da bi u ko­nač­ni­ci ova ru­ska va­lu­ta iz­gu­bi­la 60 pos­to svo­je vri­jed­nos­ti u od­no­su na ame­rič­ki do­lar. Ru­ski ana­li­ti­ča­ri na či­je se miš­lje­nje RBTH os­la­nja sma­tra­ju da bi uki­da­nje ili ogra­ni­ča­va­nje sank­ci­ja sa­da tre­ba­le do­ves­ti do po­nov­nog ja­ča­nja rub­lja.

Pri­pa­ja­nje Kri­ma od­bio je i ve­lik broj kom­pa­ni­ja s ko­ji­ma je Ru­si­ja nje­go­va­la du­go­go­diš­nje pos­lov­ne od­no­se, po­put ame­rič­kog ExxonMo­bi­la s ko­jim su ima­li za­jed­nič­ke pro­jek­te eks­plo­ata­ci­je šel­fa. Uz sma­nje­nje bro­ja i kva­li­te­te me­đu­na­rod­nih spo­ra­zu­ma, ve­ći dio njih je i ot­ka­zan što je na ru­sku gos­po­dar­sku sce­nu do­ve­lo no­vog igra­ča – Ki­nu. Po­nov­no skla­pa­nje pri­ja­telj­skih od­no­sa sa za­pad­nim zem­lja- ko­ji bi tre­ba­lo us­li­je­di­ti na­kon uki­da­nja sank­ci­ja Ki­nu će vra­ti­ti u dru­gi plan, tim vi­še što se su­rad­nja s Azi­jom po­ka­za­la zah­tjev­ni­jom ne­go ona sa zem­lja­ma Za­pa­da. Na­ime, od ve­li­kih ru­skih kom­pa­ni­ja sa­mo je tvrt­ka No­rilj­skij ni­kelj pri­vuk­la sin­di­ci­ra­ni kre­dit od 4,8 mi­li­jar­di ju­ana, na­vo­di RBTH.

Na­rav­no, pa­ra­lel­no s pa­dom vri­jed­nos­ti na­ci­onal­ne va­lu­te doš­lo je i do is­to­vre­me­nog ras­ta ci­je­na na uve­ze­nu ro­bu i ras­ta po­tro­šač­kih ci­je­na. In­fla­ci­ja je po­s­ljed­njih go­di­nu da­na u Ru­si­ji ras­la dvoz­na­men­kas­tim tem­pom te je 2015. iz­no­si­la ne­ma­lih 12,9 pos­to. Ru­ska no­vin­ska agen­ci­ja TASS pre­ni­je­la je po­da­tak da je u svib­nju ru­ska in­fla­ci­ja za­bi­lje­ži­la 0,4 pos­to, od po­čet­ka go­di­ne 2,9 pos­to a na go­diš­njoj ra­zi­ni čak 7,3 pos­to. Po­vra­tak uvo­za iz Eu­rop­ske uni­je tre­bao bi sa­da do­ves­ti do sma­nje­nog ko­le­ba­nja ci­je­na pro­izvo­da u Ru­si­ji, od­nos­no us­po­ra­va­nja nji­ho­va ras­ta.

No, ni­je sve bi­lo ta­ko si­vo jer je pad vri­jed­nos­ti rub­lja uz sma­nje­nje uvo­za po­go­do­vao ru­skoj po­ljo­pri­vre­di u ko­ju se na­kon du­ljeg raz­dob­lja po­če­lo sus­tav­ni­je ula­ga­ti. U ne­dos­tat­ku uvoz­nih si­ro­vi­na, Ru­si su se mo­ra­li okre­nu­ti svo­jim sna­ga­ma ka­ko bi sup­s­ti­tu­ira­li uvoz. Za­nim­lji­vo, proš­le go­di­ne in­dus­trij­ska pro­izvod­nja unu­tar po­ljo­pri­vred­nog sek­to­ra za­bi­lje­ži­la je rast od čak tri pos­to dok su sve os­ta­le in­dus­trij­ske gra­ne za­bi­lje­ži­le pad pro­izvod­nje od 2,7 pos­to.

Ipak, po­čet­kom lip­nja ove go­di­ne ru­ska je vla­da od­lu­či­la ubla­ži­ti em­bar­go na pre­hram­be­ne pro­izvo­de iz za­pad­nih ze­ma­lja što zna­či da će dio do­ma­će pro­izvod­nje po­nov­no pa­ti­ti na uš­trb uvo­za.

U igri Cr­na Go­ra

Ta­ko­đer, me­đu­na­rod­ne su se sank­ci­je odra­zi­le i na ru­ski tu­ri­zam jer su ru­ske des­ti­na­ci­je pos­ta­le pris­tu­pač­ni­je pri če­mu je ne­za­ne­ma­riv broj po­sje­ti­te­lja, njih 15 pos­to, iz­a­brao upra­vo anek­si­ra­ni Krim kao lo­ka­ci­ju na ko­joj pro­vo­de svo­je go­diš­nje od­mo­re. Na­rav­no, na­kon pri­pa­ja­nja Krim je zbog po­li­tič­kih ne­si­gur­nos­ti pos­tao ma­nje atrak­tiv­nim stra­nim tu­ris­ti­ma, ali je ru­ski pred­sjed­nik raz­li­ku nas­to­jao na­dok­na­di­ti ve­ćim bro­jem ru­skih po­sje­ti­te­lja. Ta­kav, za ru­sko gos­po­dar­stvo, po­zi­ti­van trend sad bi se, uko­li­ko se sank­ci­je uki­nu, po­nov­no mo­gao pro­mi­je­ni­ti u ko­rist po­pu­lar­nih des­ti­na­ci­ja po­put Ita­li­je i Cr­ne Go­re.

NA RUSKOM EKO­NOM­SKOM SAJMU U LIP­NJU SUDJELOVAT ĆE I PRED­SJED­NIK EU­ROP­SKE KO­MI­SI­JE JEAN-CLAUDE JUNCKER I TA­LI­JAN­SKI PRE­MI­JER MATTEO RENZI

REUTERS

Ru­ski pred­sjed­nik Vla­di­mir Pu­tin

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.