Da­nas se mo­že ku­pi­ti sve, osim tra­di­ci­je. Ona je ne­pro­cje­nji­va!

Na­ci­onal­ni pr­va­ci Pre­hram­be­na in­dus­tri­ja ap­so­lut­na je po­bjed­ni­ca na ljes­tvi­ci naj­du­go­vječ­ni­jih hr­vat­skih kom­pa­ni­ja

Poslovni Dnevnik - - DIJAMANTI - BOŽICA BABIĆ bo­zi­ca.ba­bic@pos­lov­ni.hr

U svim do­ma­ćim kom­pa­ni­ja­ma di­ja­mant­nog sja­ja is­ti­ču da je tra­di­ci­ja kon­ku­rent­ska pred­nost, ali i go­le­ma od­go­vor­nost

Niz hr­vat­skih tvrt­ki iz pre­hram­be­nog sek­to­ra mo­že se po­hva­li­ti du­go­vječ­noš­ću i iz­nim­no bo­ga­tom tra­di­ci­jom na ko­ji­ma im mo­gu i te ka­ko za­vi­dje­ti broj­ne, fi­nan­cij­ski moć­ni­je mul­ti­na­ci­onal­ke. Iz­dvo­ji­li smo ne­ke ka­ko bi­smo ilus­tri­ra­li da Hr­vat­ska u svo­joj biz­nis ogr­li­ci, una­toč broj­nim pro­ble­mi­ma i gos­po­dar­skim dvoj­ba­ma, ima de­set­ke vri­jed­nih di­ja­ma­na­ta ko­ji odo­li­je­va­ju ino­zem­noj kon­ku­ren­ci­ji.

Mes­na in­dus­tri­ja Ga­vri­lo­vić

Tra­di­ci­ja je te­melj tr­žiš­ne po­zi­ci­je pe­trinj­ske mes­ne in­dus­tri­je Ga­vri­lo­vić. Obi­telj Ga­vri­lo­vić is­ti­če ka­ko su se nji­ho­vi pret­ci još 1690. ba­vi­li me­sar­stvom, a iz­va­dak iz sud­skog re­gis­tra iz 1889. svje­do­či o upi­su Pr­ve hr­vat­ske tvor­ni­ce sa­la­ma, ko­ba- si­ca i su­še­nog me­sa Ma­te Ga­vri­lo­vi­ća i si­no­va.

“Pre­ma toj tra­di­ci­ji de­fi­ni­ra­ju se stra­te­ške smjer­ni­ce i pro­daj­no mar­ke­tin­ške ak­tiv­nos­ti. Mo­že­mo to oka­rak­te­ri­zi­ra­ti i kao bri­gu i kao mo­ti­va­ci­ju, jer bez bri­ge i mo­ti­va­ci­je ne­ma ni kva­li­tet­nih pro­zvo­da što je na pr­vom mjes­tu kad je u pi­ta­nju kraj­nji po­tro­šač,” is­ti­če Ge­org Ga­vri­lo­vić ml. Svi­jest po­tro­ša­ča o Ga­vri­lo­vić bren­du na do­ma­ćem tr­ži­štu na pr­vom je mjes­tu pi­ra­mi­de ta­ko da je tra­di­ci­ja jed­na od naj­bit­ni­jih ele­me­na­ta bren­da. Svi po­tro­ša­či pre­poz­na­ju sto­ljet­ne re­cep­tu­re i okus ko­ji se, ka­žu, ni­kad ni­je pro­mi­je­nio.

“Na stra­nim tr­ži­šti­ma na­ši se pos­lov­ni part­ne­ri uvi­jek odu­še­ve in­for­ma­ci­jom ko­li­ko du­go Ga­vri­lo­vić eg­zis­ti­ra i ko­li­ko je uop­će mo­gu­će da pro­izvo­di u da­naš­njoj tr­žiš­noj utak­mi­ci ima­ju is­te re­cep­tu­re i kva­li­te­tu”, ka­že on. Da­nas, sma­tra, du­go­roč­ni pla­no­vi vi­še ne pos­to­je, sve se to­li­ko br­zo mi­je­nja da su nes­ta­li. Tr­ži­šte se pra­ti na dnev­noj ili tjed­noj os­no­vi. Po­ne­kad se od­lu­ke do­no­se na te­me­lju jed­ne pro­mje­ne.

“Tra­di­ci­ja će i u bu­duć­nos­ti ima­ti zna­če­nja, ali pod uvje­tom da kom­pa­ni­je bu­du flek­si­bil­ne i ima­ju spo­sob­nost pre­dvi­đa­nja pro­mje­na,” ocje­nju­je mla­đi Ga­vri­lo­vić.

Ba­del 1862

Ba­del 1862 naj­sta­ri­ji je pro­izvo­đač al­ko­hol­nih pi­ća u Hr­vat­skoj te vi­še od sto­lje­ća i pol nas­tav­lja i ople­me­nju­je bo­ga­tu tra­di­ci­ju nas­li­je­đe­nu od pret­hod­ni­ka, re­no­mi­ra­nih kom­pa­ni­ja Po­kor­ny, Pa­tria, Ar­ko, te Ba­del Vi­no­pro­dukt.

“Ni­je­dan pro­izvod ne smi­je na­ru­ši­ti sto­lje­ći­ma gra­đen ugled. Tra­di­ci­ja je na ovim pros­to­ri­ma sas­tav­ni dio kul­tu­re, uklju­če­na u ko­lek­tiv­nu svi­jest. To do­bro osje­ća­mo, na­ši su pro­izvo­di pos­ta­li dio te kul­tu­re”, ka­že di­rek­tor Ivo Mar­ko­tić. No ula­skom Hr­vat­ske u EU ba­de­lo­vi bren­do­vi pos­ta­li snaž­no iz­lo­že­ni in­ter­na­ci­onal­noj kon­ku­ren­ci­ji.

“Bo­re se s ja­kim europ­skim i svjet­skim bren­do­vi­ma. No, pri­mje­ću­je­mo, vr­lo vi­sok stu­panj lo­jal­nos­ti do­ma­ćih po­tro­ša­ča na­šim bren­do­vi­ma, bez ob­zi­ra na pad ži­vot­nog stan­dar­da. Mis­li­mo da je i tra­di­ci­ja ta ko­ja to­me do­pri­no­si”, uvje­ren je Mar­ko­tić. Ba­del 1862 iz­vo­zi u 30 ze­ma­lja, a je u pri­je­lom­nom tre­nut­ku vlas­nič­ke tran­sfor­ma­ci­je, ali će, na­gla­ša­va Mar­ko­tić, u sva­kom slu­ča­ju i da­lje in­zis­ti­ra­ti na oču­va­nju bren­do­va i tr­žiš­nih udje­la: “Do­ka­pi­ta­li­zi­ra­ni Ba­del 1862 ima i am­bi­ci­ju u do­gled­nom vre­me­nu bi­ti i kon­so­li­da­tor tr­ži­šta ja­kih al­ko­hol­nih pi­ća u re­gi­ji, što zna­či da po­red sta­tu­sa ne­pri­kos­no­ve­nog li­de­ra u Hr­vat­skoj, BiH i Ma­ke­do­ni­ji ima­mo i raz­ra­đe­nu stra­te­gi­ju una­pre­đe­nja tr­žiš­ne po­zi­ci­je u Slo­ve­ni­ji, Cr­noj Go­ri, Sr­bi­ji i na Kosovu. Bit će to ve­li­ki po­vra­tak na ta tr­ži­šta”.

Du­kat

Ka­da se go­vo­ri o Du­ka­to­voj po­vi­jes­ti i tra­di­ci­ji, go­vo­ri se o 104 go­di­ne ot­ku­pa i pre­ra­de svje­žeg si­ro­vog mli­je­ka na pros­to­ri­ma da­naš­nje Hr­vat­ske. Pr­va mlje­kar­ska in­dus­tri­ja na ovim pros­to­ri­ma os­no­va­na je 1912. kao Grad­ska mlje­ka­ra Zagreb. Uz pot­po­ru UNICEFa 1952. sa­gra­đe­na je no­va mlje­ka­ra na mjes­tu gdje su i da­nas pro­izvod­ni po­go­ni Du­ka­ta. Na­ziv Grad­ska mlje­ka­ra Zagreb naj­pri­je je pro­mi­je­njen u Za­gre­bač­ka mlje­ka­ra da bi 1969. tvrt­ka do­bi­la no­vo ime Du­kat za­gre­bač­ka mlje­ka­ra. U Du­ka- tu su po­nos­ni na vi­še od sto go­di­na ula­ga­nja u ra­zvoj pri­mar­ne pro­izvod­nje mli­je­ka i či­nje­ni­cu da su vi­še od sto go­di­na dio sva­kod­nev­ni­ce ve­li­kog di­je­la Hr­vat­skih gra­đa­na.

“Tra­di­ci­ja je važ­na i na dru­gim tr­ži­šti­ma, jer go­vo­ri o na­šoj oz­bilj­nos­ti, po­uz­da­nos­ti i umje­re­nos­ti na kva­li­te­tu, na svim ra­zi­na­ma pos­lo­va­nja no, sto­ljet­nom tra­di­ci­jom u mlje­kar­stvu u Hr­vat­skoj mo­že se po­hva­li­ti sa­mo Du­kat”, is­ti­če pr­vi čo­vjek kom­pa­ni­je Alan Fon­ta­na. Na tra­di­ci­ju iz­vr­s­nos­ti, do­da­je, s po­no­som gle­da­ju svi za­pos­le­ni­ci kao na jed­nu od ključ­nih kom­pa­ra­tiv­nih pred­nos­ti. Mno­gi su uz Du­kat odras­li, ot­hra­ni­li dje­cu, unu­ke, pra­unu­ke, a tak­va tra­di­ci­ja zna­či mno­go. “Tra­di­ci­ja po­dra­zu­mi­je­va, u na­šem slu­ča­ju, sto­ljet­no zna­nje i uče­nje, eks­per­ti­zu i is­kus­tvo ko­ji­ma u tr­žiš­noj utak­mi­ci iz­no­va po­t­vr­đu­je­mo sta­tus ino­va­to­ra i pre­dvod­ni­ka no­vih tren­do­va u bran­ši”, za­do­volj­no će Fon­ta­na.

Fran­ck

I Fran­ck je pri vr­hu lis­te hr­vat­skih tvrt­ki “sto­go­diš­nja­ka.” Iza njih su po­vi­jest i tra­di­ci­ja du­ga vi­še od 120 go­di­na što ih či­tre­nut­no

ni jed­nim od naj­sta­ri­jih ve­li­kih hr­vat­skih bren­do­va.

“Du­ga tra­di­ci­ja je obve­za, jer uklju­ču­je vi­so­ka oče­ki­va­nja po­tro­ša­ča, ali i iz­a­zov za sva­ku no­vu ge­ne­ra­ci­ju za­pos­le­ni­ka. Sva­ki iz­a­zov mo­ti­vi­ra, že­li­mo ne sa­mo oču­va­ti ne­go i pres­ti­ći dos­tig­nu­ća pret­hod­nih na­ra­šta­ja. U slu­ča­ju Fran­c­ka iz­a­zov je ve­lik, ljes­tvi­ca je vi­so­ko pos­tav­lje­na, ali sa­daš­nje vod­stvo tvrt­ke­sa za­pos­le­ni­ci­ma us­pješ­no ču­va i ja­ča ugled Fran­c­ka i sna­gu na­šeg bren­da”, na­gla­ša­va pred­sjed­nik Upra­ve Du­brav­ko Ar­tu­ko­vić. Na do­ma­ćem tr­ži­štu Fran­ck je, do­da­je, ne­upit­na vri­jed­nost, brend ko­je­mu po­tro­ša­či vje­ru­ju i od ko­je­ga uvi­jek oče­ku­ju naj­vi­šu kva­li­te­tu. Slič­no je i na tr­ži­šti­ma ne­po­sred­nog okru­že­nja, jer na nji­ma je Fran­ck i u biv­šoj dr­ža­vi imao snaž­nu po­zi­ci­ju ko­ju je kom­pa­ni­ja u po­s­ljed­njih 25 go­di­na oču­va­la i oja­ča­la.

“Sna­ga tra­di­ci­je i bren­da otva­ra mno­ga vra­ta, ali da na­ši pro­izvo­di ne­ma­ju i vr­hun­sku kva­li­te­tu ta bi se vra­ta br­zo za­tvo­ri­la. Ka­da pos­lu­je­te vi­še od 120 go­di­na, jas­no je da su vam vre­men­ske per­s­pek­ti­ve ne­što dru­ga­či­je. To je pred­nost, ali i ve­li­ka od­go­vor­nost”, ocje­nju­je Ar­tu­ko­vić. No, do­da­je, tr­ži­šte se stal­no mi­je­nja, kon­ku­ren­ci­ja je ne­mi­lo­srd­na i ne­ma os­lan­nja­na sa­mo na tra­di­ci­ju. Nuž­na je stal­na pri­mje­na no­vih zna­nja, ino­va­ci­je u pro­izvo­di­ma, mar­ke­tin­gu i prodaji, jer sa­mo ta­ko, is­ti­če, mo­gu odr­ža­ti sna­gu Fran­c­ka.

Jam­ni­ca

Jam­ni­ca je naj­ve­ći hr­vat­ski pro­izvo­đač mi­ne­ral­nih vo­da te bez­al­ko­hol­nih pi­ća s tra­di­ci­jom du­gom 188 go­di­na. U sas­ta­vu je Agro­ko­ra, ko­ji od 1993. ula­ga­nji­ma u mo­der­ni­za­ci­ju, ra­zvoj i no­ve teh­no­lo­gi­je tvrt­ku do­vo­di do po­zi­ci­je jed­nog od naj­mo­der­ni­jih eu­rop­skih pro­izvo­đa­ča iz bran­še, s go­diš­njom pro­izvod­njom ve­ćom od 500 mi­li­ju­na li­ta­ra, što Jam­ni­cu či­ni i naj­ve­ćim pro­izvo­đa­čem na ju­go­is­to­ku Eu­ro­pe.

Jam­ni­ca, či­ja po­vi­jest se­že u 1828. bi­la je uvr­šte­na u re­gis­tar mi­ne­ral­nih vo­da beč­ko­ga dvo­ra te je u njoj uži­va­la i ca­ri­ca Marija Te­re­zi­ja. Cr­pi se iz iz­vo­ra Ja­ni­no vre­lo s du­bi­ne od 500 me­ta­ra gdje je vo­da za­šti­će­na od sva­kog one­čiš­će­nja.

“Tra­di­ci­ja pred­stav­lja ve­li­ku mo­ti­va­ci­ju i za­do­volj­stvo za za­pos­le­ni­ke, ali i oba­ve­zu da se sve bo­lje uprav­lja kom­pa­ni­jom i bren­do­vi­ma. Či­nje­ni­ca da ste pri­sut­ni na tr­ži­štu du­gi niz go­di­na go­vo­ri u pri­log kva­li­te­ti pro­izvo­da, ali i us­pješ­nom uprav­lja­nju kom­pa­ni­jom”, ka­že pred­sjed­nik Upra­ve Mis­lav Ga­lić i is­ti­če ka­ko je na do­ma­ćem tr­ži­štu tra­di­ci­ja je va­žan ele­ment ko­ji po­ve­ća­va vje­ru po­tro­ša­ča u sam pro­izvod. “Na iz­voz­nim tr­ži­šti­ma tra­di­ci­ja je ta ko­ja da­je kre­di­bi­li­tet i po­t­vr­đu­je kva­li­te­tu što je iz­nim­no važ­no i pred­stav­lja jed­nu od pred­nos­ti”, is­ti­če Ga­lić.

Kan­dit

Kan­dit pod svo­jim ime­nom pos­lu­je du­lje od 60 go­di­na dok je tra­di­ci­ja pro­izvod­nje slat­kih pro­izvo­da u Osi­je­ku du­lja od 110 go­di­na.

“Tra­di­ci­ja nam i u pos­lov­nom smis­lu da­je vje­tar u le­đa – do­pri­no­si po­zi­ci­oni­ra­nju, iz­grad­nji po­vje­re­nja kod po­tro­ša­ča, a pred­stav­lja i unu­traš­nju sna­gu. Ka­da je kva­li­te­ta jed­no od pre­poz­nat­lji­vih obi­ljež­ja ko­je vas pra­ti kroz po­vi­jest, on­da tu vri­jed­nost tre­ba stal­no una­p­rje­đi­va­ti kroz no­ve pro­izvo­de i ino­vi­ra­nje pos­to­je­ćih”, iz­no­si čla­ni­ca Upra­ve Da­ja­na Mr­če­la. Za oprav­da­ti vri­jed­nos­ti ko­je su se gra­di­le go­di­na­ma zah­tje­va se stal­no una­p­rje­đe­nje pos­lov­nih pro­ce­sa. Grad­njom no­ve tvor­ni­ce vri­jed­ne 185 mil. ku­na osi­gu­ra­li su zna­čaj­no bo­lje teh­nič­ko-teh­no­lo­ške uvje­te i omo­gu­ći­li re­ali­za­ci­ju broj­nih pro­je­ka­ta. Ta­ko je la­ni na tr­ži­šte Hr­vat­ske i Adria re­gi­je lan­si­ra­no 80 no­vih pro­izvo­da što go­vo­ri u pri­log po­dat­ku da u Kan­di­tu ci­je­ne proš­lost, ali s op­ti­miz­mom gle­da­ju u bu­duć­nost, ka­že Mr­če­la. Da­nas su po­seb­no su zah­tjev­na iz­voz­na tr­ži­šta gdje je, uz kva­li­ta­tiv­nu kon­ku­rent­nost jed­na­ko važ­na i cje­nov­na. Op­ti­mi­zam, iz­no­si, po­t­vr­đu­je i kon­ti­nu­ira­ni rast pro­da­je u iz­vo­zu što do­pri­no­si ukup­nom ras­tu pri­ho­da Kan­di­ta.

“Tra­di­ci­ja zna­či po­vje­re­nje, ali ga tre­ba i stal­no oprav­da­va­ti. Je­dan od na­či­na za op­s­ta­nak i pri­la­go­đa­va­nje tren­do­va u pre­hram­be­noj in­dus­tri­ji su ino­va­ci­je i inves­ti­cij­ska ak­tiv­nost: po­kre­tač su ras­ta po­du­ze­ća i do­pri­no­se po­ve­ća­nju kon­ku­rent­nos­ti na tr­ži­štu”, sma­tra Mr­če­la.

Ko­es­tlin

I bje­lo­var­ski Ko­es­tlin iza se­be ima go­to­vo sto­go­diš­nju tra­di­ci­ju pro­izvod­nje slas­ti­ca. Os­no­van je 1905. od ka­da je pro­šao dug put od ma­le ra­di­oni­ce pe­ci­va do ve­li­kog in­dus­trij­skog pro­izvo­đa­ča kek­sa i va­fla poz­na­tog i priz­na­tog u mno­gim zem­lja­ma. Os­ni­vač tvor­ni­ce bio je Dra­gu­tin Wolf či­je je ime tvor­ni­ca no­si­la do 1932. Raz­dob­lje od 1919 do 1927 ključ­no je u ra­zvo­ju tvor­ni­ce. Po­či­nju se pro­izvo­di­ti kek­si i va­fli, a sa­ma tvor­ni­ca se zna­čaj­no me­ha­ni­zi­ra.

Pr­vi čo­vjek Ko­es­tli­na Kre­ši­mir Pa­jić ka­že: “Tra­di­ci­ja mo­že zna­či­ti pu­no, ali i ne mo­ra. Naj­važ­ni­ji u bor­bi s kon­ku­ren­ci­jom su lju­di, oni na kra­ju da­na po­bje­đu­ju ili gu­be na tr­ži­štu, a s nji­ma i tvrt­ka”. Da­nas Ko­es­tlin za­uzi­ma pr­vo mjes­to u iz­vo­zu kek­sa i srod­nih pro­izvo­da, va­fla na po­dru­čju ze­ma­lja biv­še Ju­gos­la­vi­je dok u Hr­vat­skoj dr­ži pr­vo mjes­to u prodaji kek­sa, a dru­go u prodaji va­fla. Čak 50% ukup­ne go­diš­nje pro­izvod­nje pla­si­ra na stra­na tr­ži­šta.

Kraš

Kao re­gi­onal­ni li­der u kon­di­tor­skoj in­dus­tri­ji, Kraš već 105 go­di­na nu­di pro­izvo­de nas­ta­le us­pješ­nim spo­jem tra­di­ci­je i na­pred­nih pro­izvod­nih pro­ce­sa, pod­sje­ća­ju iz te kom­pa­ni­je.

“Ot­kad smo 1911. za­po­če­li s ra­dom u Za­gre­bu i pos­ta­li pr­vi in­dus­trij­ski pro­izvo­đač čo­ko­la­de u ovom di­je­lu Eu­ro­pe, za­dr­ža­li smo vi­so­ki stan­dard kva­li­te­te na­ših pro­izvo­da ko­ji su da­nas pri­sut­ni na svim svjet­skim tr­ži­šti­ma, pa i naj­u­da­lje­ni­jim, po­put SAD-a, Azi­je te na Arap­skom po­lu­oto­ku,” iz­no­si pred­sjed­nik Upra­ve Da­mir Bu­lić. Proš­li su mno­ge pro­mje­ne, ras­li i ši­ri­li se.

“U pos­lov­noj po­li­ti­ci za­la­že­mo se za re­ali­za­ci­ju su­rad­nje s do­ma­ćim pos­lov­nim part­ne­ri­ma, u ci­lju po­zi­tiv­nog utje­ca­ja na ukup­ni ra­zvoj hr­vat­skog gos­po­dar­stva te vo­di­mo ra­ču­na o ured­noj evi­den­ci­ji kva­li­te­te i po­ri­jek­la si­ro­vi­ne. Spa­ja­mo tra­di­ci­ju i kva­li­te­tu na naj­bo­lji na­čin”, ve­li Bu­lić. Kon­ti­nu­ira­no se, do­da­je, otva­ra­ju pre­ma ino­va­ci­ja­ma, ula­ze u raz­li­či­te mo­de­le su­rad­nje, pre­poz­na­ju gdje us­pješ­no mo­gu spo­ji­ti tra­di­ci­onal­no i mo­der­no. Po­s­ljed­nji je pri­mjer su­rad­nja s lan­cem McDo­nald’s, s ko­jim su pred­sta­vi­li no­ve McFlur­ry i McSun­dae De­luxe oku­se – sla­do­le­de s Kra­še­vim kek­si­ma. “Upra­vo je ino­va­tiv­nost va­žan dio Kra­še­ve tra­di­ci­je, a to­me svje­do­če i ne­pre­kid­na ula­ga­nja u pro­izvod­nju. Sa­mo u po­s­ljed­nje dvi­je go­di­ne ulo­že­no je 12 mi­li­ju­na ku­na te su na­še pro­izvod­ne li­ni­je u sa­mom vr­hu svjet­ske teh­no­lo­gi­je. Sli­čan tem­po ula­ga­nja pla­ni­ra­mo nas­ta­vi­ti i ubu­du­će, ka­ko u za­gre­bač­kom po­go­nu, ta­ko i u čla­ni­ca­ma Kraš gru­pe, bu­du­ći da se na taj na­čin stva­ra­ju i uvje­ti za oz­bilj­ni­je iz­voz­ne am­bi­ci­je”, iz­no­si Bu­lić.

Za­hva­lju­ju­ći tak­vom vi­so­kom stan­dar­du pos­lo­va­nja, Kraš se, ka­že, iz­di­že i na tr­ži­šti­ma gdje ne­ma pred­nost zas­no­va­nu na tra­di­ci­ji i emo­ci­ji. U 2015. go­to­vo 50% pro­izvo­da kon­zu­mi­ra­li su ino­zem­ni po­tro­ša­či u 37 ze­ma­lja, a u pr­vom kvartalu 2016. zna­čaj­no po­ve­ća­nje pro­da­je os­tva­re­no je na tr­ži­šti­ma Sa­udij­ske Ara­bi­je, Ka­na­de, Šved­ske, BiH, Ma­ke­do­ni­je i Ko­so­va.

“Pro­bi­ja­nje na sva­ko no­vo tr­ži­šte ve­lik je iz­a­zov za kon­di­tor­sku tvrt­ku, a Kraš na tom po­lju bi­lje­ži sve bo­lje re­zul­ta­te, do te mje­re da ove go­di­ne vi­še od 60 pos­to pri­ho­da pla­ni­ra­mo os­tva­ri­ti upra­vo kroz izvoz“, ot­kri­va Bu­lić.

PIK Vr­bo­vec

PIK Vr­bo­vec da­nas je naj­ve­ća mes­na in­dus­tri­ja u Hr­vat­skoj i re­gi­ji, a ko­ri­je­ne vu­če iz 1938. go­di­ne, dok 2005. ula­zi u sas­tav Agro­ko­ra od ka­da po­či­nje vr­lo in­ten­zi­van ra­zvoj kom­pa­ni­je, ko­ja sva­ke go­di­ne bi­lje­ži re­kor­de u ko­li­či­ni pro­izve­de­nih i pro­da­nih pro­izvo­da. Pro­da­ja je 2015. iz­no­si­la je 100.000 to­na me­sa i pre­ra­đe­vi­na uz pri­hod od 2,1 ml­rd. ku­na.

“Sve to sva­ka­ko je iz­ni­man fak­tor mo­ti­va­ci­je te­me­ljem ko­jeg sva­kod­nev­no i upra­vo od na­ših za­pos­le­ni­ka do­la­ze no-

ve ide­je, ko­je ut­ka­ne u du­go­go­diš­nje is­kus­tvo, pro­fe­si­onal­nost i vr­hun­sku teh­no­lo­gi­ju te stal­no pra­će­nje tren­do­va, na­šu po­zi­ci­ju či­ne još čvr­š­ćom,” is­ti­če pred­sjed­nik Upra­ve Ma­te Šte­tić. Iz nji­ho­ve tra­di­ci­je te du­go­go­diš­njeg is­kus­tva i zna­nja, ve­li, stal­no do­la­ze no­ve ino­va­ci­je. “Ta­ko smo la­ni tr­ži­štu kao pr­vi po­nu­di­li mes­ne pre­ra­đe­vi­ne bez­po­ja­či­va­ča oku­sa, umjet­nih bo­ji­la, glu­te­na i so­je. Iz­vr­s­no su pri­hva­će­ni na do­ma­ćem tr­ži­štu, a za nji­ma ras­te in­te­res i na ino­zem­ni­ma”, ve­li pr­vi čo­vjek PIKa i po­ru­ču­je:

“Tra­di­ci­ja je na ne­ki na­čin naš ‘do­bri duh’, ono po če­mu nas po­tro­ša­či već du­gi niz go­di­na pre­poz­na­ju, a re­zul­ta­te os­tva­ru­je­mo za­hva­lju­ju­ći stal­nim ula­ga­nji­ma i inves­ti­ci­ja­ma kao i pra­će­nju tr­ži­šta, te struč­nos­ti i en­tu­zi­jaz­mu na­ših za­pos­le­ni­ka. Vje­ru­je­mo ka­ko je to kom­bi­na­ci­ja ko­ja će nam osi­gu­ra­ti još mno­go us­pješ­nih go­di­na”.

Vin­di­ja

Tra­di­ci­ja Vin­di­je po­če­la je dav­ne 1959., ka­da je otvo­re­na Grad­ska mlje­ka­ra u Va­ra­ždi­nu. Od tvrt­ke s 15 dje­lat­ni­ka, ko­ja je svo­jim su­gra­đa­ni­ma dos­tav­lja­la svježe mli­je­ko u stak­le­nim bo­ca­ma, u šez­de­se­tak go­di­na Vin­di­ja je iz­ras­la u re­gi­onal­nog pre­hram­be­nog li­de­ra. Da­nas za­poš­lja­va vi­še od 4000 rad­ni­ka, a za­hva­lju­ju­ći sus­tav­nom ula­ga­nju u ra­zvoj, pro­izvo­de pla­si­ra na sva re­gi­onal­na i broj­na svjet­ska tr­ži­šta.

“Na kva­li­te­ti ni­ka­da ni­smo ra­di­li us­tup­ke, to nam je duž­nost i pre­ma kup­ci­ma i pre­ma tra­di­ci­ji na ko­joj je iz­ras­la da­naš­nja Vin­di­ja. Na­ša tra­di­ci­ja da­je nam vri­jed­no is­kus­tvo i pre­poz­nat­lji­vost, ali nas i obve­zu­je,” is­ti­če po­nos­no pr­vi čo­vjek Vin­di­je Dra­gu­tin Drk, ko­ji tr­v­t­ku vo­di već 51 go­di­nu. U re­gi­ji upra­vo tra­di­ci­ja, ka­že, Vin­di­ji osi­gu­ra­va oso­bi­tu pre­poz­nat­lji­vost i emo­ci­ju kod ku­pa­ca, ali ni na jed­nom tr­ži­štu, is­ti­če, ne ži­vi se na sta­roj sla­vi. Stal­ni ra­zvoj, uz ula­ga­nja u edu­ka­ci­ju, pro­izvod­nju, una­pre­đe­nje svih rad­nih pro­ce­sa, cer­ti­fi­ci­ra­nje i ino­va­ci­ju – je­di­ni je na­čin da tra­di­ci­ja za­dr­ži i pros­tor i vri­jed­nost u sva­kod­ne­vi­ci su­vre­me­nih ku­pa­ca i po­tro­ša­ča.

“A ino­va­ci­ja je dio na­še tra­di­ci­je – Vin­di­ja je me­đu pr­vi­ma u dr­ža­vi po­če­la pa­ki­ra­ti mli­je­ko u Te­tra Pak am­ba­la­žu” pod­sje­ća. I unu­tar tvrt­ke, do­da­je, ci­je­ne i nje­gu­ju tra­di­ci­ju, pa je zgo­dan po­da­tak da se od pr­vog da­na, od 1959., ni­su se­li­li na dru­gu lo­ka­ci­ju. Mlje­ka­ra se od tog vre­me­na pro­ši­ri­va­la i mo­der­ni­zi­ra­la, ali za­dr­ža­la je iz­vor­nu adre­su.

Tra­di­ci­ja je, is­ti­če, sva­ka­ko po­vez­ni­ca i me­đu svim dje­lat­ni­ci­ma. Mno­gi od njih, čak i ci­je­le ge­ne­ra­ci­je po­je­di­nih obi­te­lji, či­tav su rad­ni vi­jek pro­ve­li u Vin­di­ji i za­jed­nič­kim ra­dom va­ra­ždin­sku mlje­ka­ru iz­gra­di­li u sus­tav s po­go­ni­ma u ne­ko­li­ko ze­ma­lja.

Zve­če­vo

Zve­če­vo ove go­di­ne obi­lje­ža­va 95 go­di­na, u ko­ji­ma su se mi­je­nja­le dr­ža­ve, druš­tve­na ure­đe­nja, na­či­ni i mo­de­li pos­lo­va­nja, ali os­tao je ne­pre­ki­nu­ti kon­ti­nu­itet pos­lo­va­nja i pro­izvo­di dos­tup­ni broj­nim i ge­ne­ra­ci­ja­ma vjer­nim po­tro­ša­či­ma, iz­no­si pred­sjed­nik Upra­ve Ma­rin Pu­car.

“I da­nas je os­ta­lo na tr­ži­štu snaž­no pri­sut­no ono naj­važ­ni­je i naj­vri­jed­ni­je od Zve­če­va – ime, što je znak po­vje­re­nja i du­go­vječ­nos­ti kom­pa­ni­je”, is­ti­če Pu­car. Kroz ge­ne­ra­ci­je su se, pod­sje­ća, gra­di­li od­no­si s dje­do­vi­ma i ba­ka­ma, ta­ta­ma i ma­ma­ma te da­nas me­đu dje­ča­ci­ma i dje­voj­či­ca­ma o asor­ti­ma­nu Zve­če­va, ne sa­mo o čo­ko­la­di s ri­žom s ko­jom se tvrt­ka upi­sa­la na pr­vu po­zi­ci­ju svjet­ske kon­di­tor­ske in­dus­tri­je po tom pi­onir­skom pot­hva­tu 1964.

Emo­tiv­na po­ve­za­nost je ne­pre­kid­na, ona se, ka­že Pu­car, pre­no­si sa ko­lje­na na ko­lje­no, sa ge­ne­ra­ci­je na no­vu ge­ne­ra­ci­ju o če­mu svje­do­či ne­pre­kid­na pro­izvod­nja naj­sta­ri­jeg kon­di­tor­skog bren­da u re­gi­ji, čo­ko­la­da Bra­co i Se­ka, ko­je Zve­če­vo tr­ži­štu nu­di još od 1957.

“U mar­ku se mo­gu ulo­ži­ti ve­li­ka fi­nan­cij­ska sred­stva, ali za iz­gra­di­ti us­pje­šan brend tre­ba vre­me­na i tre­ba zna­nja. Us­pjeh ne do­la­zi pre­ko no­ći. I za­to je tra­di­ci­ja je­dan od naj­ja­čih adu­ta hr­vat­ske pre­hram­be­ne in­dus­tri­je i sna­ga nji­ho­vih mar­ki pro­izvo­da na tr­ži­štu”, sma­tra Pu­car te do­da­je ka­ko da­nas tra­di­ci­ja pred­stav­lja ključ­ni fak­tor di­fe­ren­ci­ja­ci­je i pre­poz­nat­lji­vos­ti ka­ko kod pos­lov­nih part­ne­ra, ta­ko i kod po­tro­ša­ča.

“U mo­der­noj eko­no­mi­ji mo­že­mo re­ći sve se da­nas mo­že ku­pi­ti i sve ima svo­ju ci­je­nu, a tra­di­ci­ju jed­nos­tav­no po­sje­du­ješ i ona je ne­pro­cje­nji­va,” is­ti­če Ma­rin Pu­car.

FOTOLIA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.