Ma­rio Le­ši­na, HGK

Plaće u ko­žar­skoj in­dus­tri­ji ovi­se o ci­je­ni ra­da u re­gi­ji

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - DARKO BIČAK

Ko­žar­ska in­dus­tri­ja kon­cen­tri­ra­na je u sje­ve­ro­za­pad­noj Hr­vat­skoj. To ni­je pro­blem. Da­pa­če, mo­že bi­ti pred­nost, uz pro­ak­tiv­nu po­li­ti­ku

Ko­žar­sko­obu­ćar­ska in­dus­tri­ja jed­na je od naj­pro­pul­ziv­ni­jih gra­na u hr­vat­skom gos­po­dar­stvu, pra­će­na je ve­li­kim inves­ti­ci­ja­ma, no­vim za­poš­lja­va­njem i ras­tom pri­ho­da te iz­vo­za. No, i u tak­voj ko­njun­k­tu­ri u tom sek­to­ru pos­to­je pro­ble­mi, o ko­ji­ma raz­go­va­ra­mo s Ma­ri­jom Le­ši­nom, pred­sjed­ni­kom Udru­že­nja ko­žar­sko­pre­ra­đi­vač­ke in­dus­tri­je pri HGK te di­rek­to­rom ko­žar­ske tvrt­ke Mi­dal.

Tek­s­til­na in­dus­tri­ja go­to­vo je po­sr­nu­la, a ko­žar­sko­obu­ćar­ska bi­lje­ži stal­ni rast za­pos­le­nos­ti i pri­ho­da. Ko­ji je raz­log za to?

Tek­s­til­na in­dus­tri­ja čes­to se spo­mi­nje u ne­ga­tiv­nom kon­tek­s­tu, ali ima ci­je­li niz sjaj­nih pri­mje­ra us­pješ­nih po­du­ze­ća, ka­ko iz­rav­nih stra­nih inves­ti­ci­ja oko Va­ra­ždi­na i Ča­kov­ca, ta­ko i do­ma­ćih po­du­ze­ća ko­ja su sta­bil­na i bi­lje­že po­zi­tiv­ne tren­do­ve u pos­lo­va­nju.

S dru­ge stra­ne, hr­vat­sku industriju kože dominantno čine privatna po­du­ze­ća os­no­va­na poslije 1990., u ko­ji­ma je im­ple­men­ti­ran efi­ka­san or­ga­ni­za­cij­ski sus­tav te­me­ljen na pro­duk­tiv­nos­ti i mo­bil­nos­ti u od­lu­či­va­nju, i iz­rav­ne stra­ne inves­ti­ci­je, u ko­ji­ma je ta­ko­đer pri­mi­je­njen učin­ko­vit or­ga­ni­za­cij­ski sus­tav. Pri­va­ti­zi­ra­na po­du­ze­ća vr­lo su do­bro or­ga­ni­zi­ra­na i učin­ko­vi­ta, li­še­na su­viš­nog ne­pro­izvod­nog osob­lja i ne­po­treb­nih tro­ško­va.

Ko­li­ko je re­la­tiv­no ni­ska ci­je­na ra­da u ovom sek­to­ru pro­blem, a ko­li­ko po­ti­caj za ra­zvoj ko­žar­stva u na­šoj zem­lji?

Na­ša in­dus­tri­ja vr­lo je vi­so­ko glo­ba­li­zi­ra­na i pla­ća, od­nos­no ci­je­na ra­da, ovi­si po­naj­pri­je o ci­je­ni ra­da u dr­ža­va­ma u okru­že­nju i mo­že ras­ti sa­mo ako ras­tu i plaće u okru­že­nju. Sa­daš­nja pla­ća ni­je sti­mu­la­tiv­na, ali je još ve­ća ne­go što je u Ma­đar­skoj i Slo­vač­koj, a znat­no ve­ća ne­go u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni, Sr­bi­ji, Ru­munj­skoj ili Bu­gar­skoj.

Što se ti­če sa­mih pla­ća, ve­lik utje­caj ima i za­ko­no­da­vac kroz po­li­ti­ku opo­re­zi­va­nja pla­ća. Iako je pro­sječ­no po­rez­no op­te­re­će­nje u Hr­vat­skoj na ra­zi­ni Eu­rop­ske uni­je, naj­ni­že plaće su kod nas ve­će po­rez­no op­te­re­će­ni­je ne­go u spo­me­nu­tim dr­ža­va­ma.

Je li du­go­roč­no pro­blem što je go­to­vo 90 pos­to ko­žar­ske in­dus­tri­je kon­cen­tri­ra­no u jed­noj, od­nos­no tri­ma žu­pa­ni­ja­ma?

In­dus­tri­ja se, ge­ne­ral­no, kon­cen­tri­ra na po­dru­čji­ma ko­ja ima­ju in­dus­trij­sku tra­di­ci­ju, do­bro su pro­met­no po­ve­za­na i gus­to ne­se­lje­na. Sje­ver Hr­vat­ske ima sve te pre­du­vje­te i možemo za­klju­či­ti da do ge­ograf­ske kon­cen­tra­ci­je ni­je doš­lo slu­čaj­no.

To ta­ko­đer ni­je ni­kak­va iz­nim­ka, tak­vu ge­ograf­sku kon­cen­tri­ra­nost na­la­zi­mo i u Nje­mač­koj, Fran­cu­skoj, Če­škoj, Slo­vač­koj, Ma­đar­skoj i Ita­li­ji. Kon­cen­tra­ci­ja ne da ni­je pro­blem, ne­go mo­že bi­ti ve­li­ka pred­nost jer se mo­gu ra­zvi­ti obra­zov­ne ins­ti­ti­uci­je za pro­duk­ci­ju ka­dro­va s vi­so­kom ra­zi­ni­ma zna­nja i vje­šti­na, od­nos­no ljud­ski ka­pi­tal, o ko­jem ovi­si bu­duć­nost ne­še in­dus­tri­je.

Ra­zvoj­nim po­li­ti­ka­ma mo­že se po­tak­nu­ti re­vi­ta­li­za­ci­ja pra­te­ćih in­dus­tri­ja, no za to tre­ba pos­to­ja­ti pro­ak­tiv­na po­li­ti­ka lo­kal­ne sa­mo­upra­ve i Vla­de. Sva­ki rast gos­po­dar­stva, pri če­mu in­dus­tri­ja kože ni­je iz­nim­ka, ovi­si o ek­s­ter­na­li­ja­ma ko­je mo­ra­ju ge­ne­ri­ra­ti Vla­da i nje­zi­ne ins­ti­tu­ci­je.

Pro­izvod­nja s vi­še ljud­skog ka­pi­ta­la osi­gu­ra­va pro­izvod­nju do­ba­ra ve­će kva­li­te­te i s vi­še do­da­ne vri­jed­nos­ti, a gos­po­dar­sk­vo ko­nver­gi­ra pre­ma sta­bil­noj rav­no­te­ži. Na taj na­čin ri­je­šit će se i pro­blem ni­skih pla­ća.

U jav­nos­ti se pu­no spe­ku­li­ra da se mno­go hr­vat­ske si­ro­ve kože izvozi, a on­da se uvo­zi sku­pa si­ro­vi­na. Je li to pro­blem i ka­ko ga ri­je­ši­ti?

To su sa­mo spe­ku­la­ci­je. Ot­kup kože u Hr­vat­skoj je ja­ko do­bro or­ga­ni­zi­ran, a do­ma­će si­ro­vi­ne ne­dos­ta­je. Hr­vat­ski stoč­ni fond ja­ko je ma­li i ne za­do­vo­lja­va hr­vat­ske po­tre­be za si­ro­vom ko­žom. Pro­blem ni­je u iz­vo­zu ne­go pre­ma­loj ko­li­či­ni si­ro­ve kože.

Ko­li­ko je iz­voz važ­na stav­ka u ko­žar­sko-obu­ćar­s­kjoj in­dus­tri­ji?

In­dus­tri­ja kože i pro­izvo­da od kože iz­ra­zi­to je ovis­na o iz­vo­zu. Ve­li­ka ve­ći­na po­du­ze­ća pos­lu­je po mo­de­lu ek­s­ter­na­li­za­ci­je i izvozi ci­je­lu pro­izvod­nju, a po­du­ze­će ko­je ra­di vlas­ti­ti brend sve ra­zvoj­ne pro­jek­te te­me­lji na iz­vo­zu.

Ma­rio Le­ši­na, pred­sjed­nik Udru­že­nja ko­žar­sko-pre­ra­đi­vač­ke in­dus­tri­je pri HGK te di­rek­tor tvrt­ke Mi­dal, go­vo­ri o sta­nju u bran­ši, iz­a­zo­vi­ma i po­ten­ci­ja­li­ma HR­VAT­SKU INDUSTRIJU KOŽE DOMINANTNO ČINE PRIVATNA PO­DU­ZE­ĆA OS­NO­VA­NA POSLIJE 1990. GO­DI­NE

VE­ĆI­NA PO­DU­ZE­ĆA IZVOZI CI­JE­LU PRO­IZVOD­NJU, A I BRENDIRANI RA­ZVOJ­NI PRO­JEK­TI TE­ME­LJE SE NA IZ­VO­ZU

VJERAN ŽGANEC ROGULJA/PIXSELL

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.