‘Ma­rio Drag­hi mo­rat će još vi­še re­za­ti ka­mat­ne sto­pe’

ECB bi tre­bao raz­mo­tri­ti no­ve re­zo­ve, po­seb­no sto­pe na de­po­zi­te, jer je naj­važ­ni­ja u okru­že­nju vi­ška lik­vid­nos­ti

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - ANA BLAŠKOVIĆ ana.bla­sko­vic@pos­lov­ni.hr

Po­ru­ka OECD-a Ne­ga­tiv­ne ka­ma­te je­di­ni iz­bor ECB-a do ubr­za­nja in­fla­ci­je

Eu­rop­ska sre­diš­nja ban­ka tre­ba­la bi us­tra­ja­ti u na­po­ri­ma da po­du­pre rast euro­zo­ne dalj­njim re­za­nji­ma ka­mat­nih sto­pa u slu­ča­ju da in­fla­ci­ji nas­ta­vi pod­ba­ci­va­ti, po­ru­či­la je Or­ga­ni­za­ci­ja za eko­nom­sku su­rad­nju i ra­zvoj (OECD). U po­s­ljed­njem pre­gle­du zdrav­lja 19 ze­ma­lja u ko­ji­ma je pla­tež­no sred­stvo euro, OECD is­ti­če da bi “ECB tre­bao raz­mo­tri­ti do­dat­ne re­zo­ve ka­mat­nih sto­pa, po­seb­no stopu na de­po­zi­te bu­du­ći da je naj­važ­ni­ji ins­tru­ment mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke u okru­že­nju vi­ška lik­vid­nos­ti”, pre­no­si bri­tan­ski Fi­nan­ci­al Ti­mes.

Sal­ve kri­ti­ka na ECB

Ta je sto­pa tre­nut­no iz­no­si 0,4 pos­to, a u ne­ga­tiv­nom te­ri­to­ri­ju je od 2014. Upra­vo su ne­ga­tiv­ne re­fe­rent­ne ka­mat­ne sto­pe uz­rok žes­to­kih kri­ti­ka europ­skih pos­lov­nih ba­na­ka pre­ma po­li­ti­ci Marija Drag­hi­ja jer ih se de fac­to pe­na­li­zi­ra za dr­ža­nje vi­ška lik­vid­nih re- zer­vi pri sre­diš­njoj banci. Ipak po­dr­šku toj po­li­ti­ci da­je OECD, ba­rem dok in­fla­ci­ja eur­zo­ne ne ubr­za. “ECB bi tre­bao odr­ža­ti monetarnu po­li­ti­ku prilagodljivom, i ne bi tre­bao povećavati ka­mat­ne sto­pe ili smanjivati svo­ju bilancu”, re­kao je ge­ne­ral­ni tajnik OECDa Ángel Gur­ría. In­fla­ci­ja mje­re­na ras­tom po­tro­šač­kih ci­je­na tre­ba­la bi do­seg­nu­ti tek 0,6 pos­to u 2018., no i to je još is­pod ci­lja­nih dva pos­to. OECD pak prog­no­zi­ra da će rast euro­zo­ne do­seg­nu­ti 1,6 pos­to u 2016. i 1,7 pos­to go­di­nu iza to­ga, i to pod uvje­tom da Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja na re­fe­ren­tu­mu od­lu­či os­ta­ti di­je­lom EU.

Udar Brexi­ta

U slu­ča­ju ‘Brexi­ta’ rast BDPa u euro­zo­ni sma­njio bi se za 0,3 pos­to u 2016., s tim da bi se naj­go­ri efek­ti osje­ti­li Oto­ku, a ne u os­tat­ku Kon­ti­nen­ta. Bri­tan­ski iz­la­zak po­ve­ćao bi pre­mi­ju ri­zi­ka, ne­si­gur­nost te utje­cao na trgovinu i to­ko­ve di­rek­t­nih stra­nih inves­ti­ci­ja ko­ji bi uda­ri­li na eko­nom­ski rast, re­kao je Gur­ría. Iako su se za­bri­nu­tos­ti na fi­nan­cij­skim tr­ži­šti­ma sma­nji­le, eko­nom­ski po­ka­za­te­lji u ve­ći­ni čla­ni­ca euro­zo­ne i da­lje ka­ska­ju za pret­kriz­nim ra­zi­na­ma. Po ključ­nim in­di­ka­to­ri­ma, ne­za­pos­le­nos­ti i inves­ti­ci­ja­ma, Eu­ro­pa još za­os­ta­je za SADom.

ECB BI TRE­BAO ODR­ŽA­TI MONETARNU PO­LI­TI­KU

PRILAGODLJIVOM, NE BI TRE­BAO POVEĆAVATI KA­MAT­NE STO­PE I SMANJIVATI BILANCU, KA­ŽE TAJNIK OECD-A ÁNGEL GURRÍAO

OECD hva­li Marija Drag­hi­ja, a ban­ka­ri ga žes­to­ko kri­ti­zi­ra­ju

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.