Hr­vat­skoj tre­ba dr­žav­nik od for­ma­ta, a ne struč­njak

Ra­za­pe­ta vlast Hr­vat­ski pro­blem je što bi­lo ko­ja vla­da, bi­la ona stuč­na ili ne, mo­ra vo­di­ti bit­ku na dvi­je bo­jiš­ni­ce – gos­po­dar­skoj i svje­to­na­zor­skoj, a ona gos­po­dar­ska sa­da se či­ni da­le­ko lak­šom jer tu uis­ti­nu mo­gu po­mo­ći struč­nja­ci i već iz slič­nih ze­ma

Poslovni Dnevnik - - KO­MEN­TA­RI & ANA­LI­ZE -

Br­zi­na ko­jom je Hr­vat­ska po­tro­ši­la ide­ju vla­de struč­nja­ka ri­jet­ko se vi­đa. I dru­ge zem­lje ko­je su kre­nu­le u eks­pe­ri­ment vla­da­nja struč­no, a ne po­li­tič­ki odo­bra­nih po­je­di­na­ca obič­no su im pru­ži­le pri­li­ku ba­rem go­di­nu da­na. Me­đu­tim, iz­me­đu Hr­vat­ske i dru­gih dr­ža­va ko­je su ko­ke­ti­ra­le sa struč­nja­ci­ma u po­li­ti­ci pos­to­ji jed­na ve­li­ka raz­li­ka.

Vla­de struč­nja­ka u dru­gim dr­ža­va­ma po­put Ita­li­je i Grč­ke obič­no ni ni­su do­no­si­le ve­li­ke po­li­tič­ke, svje­to­na­zor­ske od­lu­ke, već su bi­le fo­ku­si­ra­ne na ono u če­mu su struč­ne – naj­češ­će gos­po­dar­ska pi­ta­nja. Te dr­ža­ve struč­nja­ke su do­ve­le kao li­jek za gos­po­dar­ske pro­ble­me, kao spas od eko­nom­skog po­to­nu­ća ili ban­kro­ta. Ni­su ih uvuk­le u pro­ble­me bra­ni­te­lja, oda­bi­ra lek­ti­re u os­nov­nim ško­la­ma ili pi­ta­nje Vi­je­ća za elek­tro­nič­ke me­di­je.

Hr­vat­ski ne­vo­lja je u to­me što bi­lo ko­ja vla­da, bi­la ona stuč­na ili ne, mo­ra vo­di­ti bit­ku na dvi­je bo­jiš­ni­ce – gos­po­dar­skoj i svje­to­na­zor­skoj. Ona gos­po­dar­ska sa­da se či­ni da­le­ko lak­šom jer tu uis­ti­nu mo­gu po­mo­ći struč­nja­ci, i već iz slič­nih ze­ma­lja pro­ku­ša­ni re­cep­ti – i to je sfe­ra u ko­joj struč­njak mo­že us­pje­ti. Me­đu­tim, ova dru­ga bo­jiš­ni­ca u sta­nju je sa­žva­ka­ti i isp­lju­nu­ti bi­lo ko­jeg struč­nja­ka u ne­ko­li­ko mje­se­ci, po­se­bi­ce ako se za­či­ni s ma­lo po­li­tič­kog kri­mi­na­la. Uos­ta­lom to i je ono če­mu da­nas svje­do­či­mo.

Nit­ko ne­će pre­uze­ti ri­zik

Za­to je mo­žda doš­lo vri­je­me da se jas­no i glas­no ka­že ka­ko Hr­vat­skoj u ovom tre­nut­ku tre­ba dr­žav­nik od for­ma­ta, a ne struč­njak. Či­ni se ka­ko tre­ba­mo dr­žav­ni­ka ko­ji mo­ra pri­pre­mi­ti te­ren za do­la­zak struč­nja­ka. Ova pi­la na­opa­ko ne­će nas odves­ti ni­ka­mo jer ni­je za vje­ro­va­ti ka­ko bi it­ko, ika­da do­pus­tio, pri­mje­ri­ce Ti­ho­mi­ru Ore­ško­vi­ću, da se ra­zvi­je iz struč­nja­ka u dr­žav­ni­ka.

Te­zu o po­tre­bi za dr­žav­ni­kom la­ko je do­ka­za­ti i na stra­nim pri­mje­ri­ma. Zna­li li it­ko od ve­li­kih za­go­va­ra­te­lja struč­ne vla­de tko su Howard Scott, Thor­ste­in Ve­blen ili Ma­ri­on King Hub­bert. Bi­li su to po­kre­ta­či teh­no­krat­skog po­kre­ta u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, lju­di ko­ji su tri­de­se­tih go­di­na proš­log sto­lje­ća, u vri­je­me ve­li­ke kri­ze, u SADu za­zi­va­li vla­du struč­nja­ka. Me­đu­tim, ka­ko zna­ju svi za­go­va­ra­te­lji vla­da­vi­ne struč­nja­ka, SAD je iz ve­li­ke eko­nom­ske kri­ze ipak iz­vu­kao ve­li­ki dr­žav­nik Fran­k­lin E. Ro­osvelt.

Ako nam po­vi­jest i ni­je ne­ka uči­te­lji­ca po­gle­daj­mo pu­no svje­ži­ji do­ma­ći pri­mjer – uki­da­ti žu­pa­ni­je ili ne? Obje stra­ne po­sje­du­ju vr­lo vri­jed­ne i ar­gu­men­ti­ra­ne struč­ne pro­cje­ne za i pro­tiv, ali nit­ko ne po­sje­du­je ko­nač­ni od­go­vor jer ne­ma oso­be ko­ja bi pre­uze­la (pre)ve­li­ki po­li­tič­ki ri­zik i pre­su­di­la za jed­nu ili za dru­gu stra­nu. Ukrat­ko ne­ma dr­žav­ni­ka.

Po­zi­va­nje na Tuđ­ma­na

U jav­nom pros­to­ru ri­jet­ko ču­je­mo da Hr­vat­skoj tre­ba dr­žav­nik jer se po­li­ti­ka vr­lo vje­što po­bri­nu­la da se u taj dio pri­če ne ula­zi. Ka­da bi se poš­lo od pre­mi­se da dr­ža­vi u du­bo­koj eko­nom­skoj, ali i druš­tve­noj kri­zi tre­ba dr­žav­nik, a ne struč­njak, ta­da bi i po­li­ti­ka mo­ra­la priz­na­ti ka­ko tak­vo­ga tre­nut­no ne­ma. Ve­ći­nu po­ten­ci­jal­nih dr­žav­ni­ka iz­gu­bu­li smo u dnev­no­po­li­tič­kim, čes­to kri­mi­nal­nim, afe­ra­ma. Za­to nas po­li­ti­ča­ri naj­ra­di­je i vra­ća­ju u o de­ve­de­se­te i go­vo­re ka­ko smo ta­da ima­li ve­li­kog dr­žav­ni­ka Fra­nju Tuđ­ma­na bez ko­je­ga ne bi bi­lo dr­ža­ve.

Od 2000. go­di­ne do da­nas pre­vi­še pu­ta smo ču­li ri­ječ struč­njak, a pre­ma­lo pu­ta dr­žav­nik. Pos­to­ji li i je­dan mi­nis­tar u po­s­ljed­njih de­se­tak go­di­na ko­ji ni­je bio stru­čan i priz­nat u svom re­so­ru tj. ko­ji nam ni­je bio pred­stav­ljen upra­vo tim ri­je­či­ma i ko­ji je os­tao tak­vim sve do pr­ve afe­re ili pr­vog kri­vog po­te­za. Na­kon to­ga se ni­ka­da ni­je sum­nja­lo u nje­go­vu po­li­tič­ku sna­gu ili nje­go­vu vi­zi­ju, ali uvi­jek se ne­vi­đe­nom la­ko­ćom pro­pi­ti­va­lo nje­go­vu struč­nost. To­me su po­li­tič­ke eli­te sa­me kri­ve jer ne­dos­ta­tak vi­zi­je či­ni se naj­lak­še sa­kri­ti iz dva poj­ma – struč­nost i re­for­me.

VE­ĆI­NU PO­TEN­CI­JAL­NIH DR­ŽAV­NI­KA IZ­GU­BI­LI SMO U DNEV­NO­PO­LI­TIČ­KIM, ČES­TO KRI­MI­NAL­NIM, AFE­RA­MA VLA­DE STRUČ­NJA­KA U DRU­GIM DR­ŽA­VA­MA NI­SU DO­NO­SI­LE VE­LI­KE PO­LI­TIČ­KE, SVJE­TO­NA­ZOR­SKE OD­LU­KE, VEĆ SU BI­LE US­MJE­RE­NE NA GOS­PO­DAR­STVO VLA­DI­MIR NI­ŠE­VIĆ vla­di­mir.ni­se­vic@pos­lov­ni.hr

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.