Od po­lja u Sla­vo­ni­ji dr­ža­vi i do 7 ml­rd. kn pri­ho­da go­diš­nje

Cr­no zlato Od pro­izvod­nje naf­te po sta­rom dr­ža­va sad ubi­re 600 mil. kn go­diš­nje

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - MA­RI­JA BRNIĆ

U pr­vim će se go­di­na­ma eks­plo­ata­ci­je nas­to­ja­ti po­kri­ti ope­ra­tiv­ni tro­ško­vi ula­ga­či­ma, do 70 pos­to

Ugo­vo­ri o kon­ce­si­ja­ma za is­tra­ži­va­nje i eks­plo­ata­ci­ju naf­te i pli­na na kop­nu, sklop­lje­ni s Inom, ka­nad­skim Ver­mi­li­on Ener­gyjem i ni­ge­rij­skim Oan­dom, osim po­nov­nog ak­ti­vi­ra­nja tog seg­men­ta gos­po­dar­stva na­kon 20go­diš­njeg zas­to­ja, do­no­se i važ­ne no­vos­ti u sa­mom kon­ce­sij­skom mo­de­lu, koji je u od­no­su na do­sad ko­ri­šte­ni kon­cept po­volj­ni­ji za dr­ža­vu.

Po­dje­la po no­vom mo­de­lu

U pro­jek­te inves­ti­to­ri ula­ze za­jed­no s dr­žav­nom, no sav ri­zik pr­ve fa­ze i is­tra­ži­va­nja sno­se sa­mi, a do­đe li do ot­kri­ća, pro­izve­de­nu naf­tu i plin će di­je­li­ti, što do­sad ni­je bio slu­čaj. Ka­ko objaš­nja­va rav­na­te­lji­ca Agen­ci­je za ug­lji­ko­vo­di­ke (AZU) Bar­ba­ra Dorić, ugo­vo­ri­ma s kon­ce­si­ona­ri­ma ut­vr­đe­na je po­dje­la ug­lji­ko­vo­di­ka, pri če­mu bi dr­ža­va do­bi­la 60 pos­to. U pr­vim će se go­di­na­ma eks­plo­ata­ci­je nas­to­ja­ti i po­kri­ti ope­ra­tiv­ni tro­ško­vi ula­ga­či­ma, do naj­vi­še 70 pos­to. No, pro­cje­nju­je se da su ta ula­ga­nja u kop­ne­no po­dru­čje ma­nje zah­tjev­na te da je ci­je­na od 40 USD po ba­re­lu prag is­pla­ti­vo- sti, za raz­li­ku od mo­ra, na ko­je­mu je ta gra­ni­ca znat­no vi­ša, oko 100 USD. Ilus­tri­ra­ju­ći vri­jed­nost pri­mje­ne no­vog mo­de­la, Bar­ba­ra Dorić na­vo­di ka­ko tre­nu­tač­no od pro­izvod­nje naf­te i pli­na dr­ža­va ube­re oko 600 mi­li­ju­na ku­na, dok bi pri­mje­nom no­vog mo­de­la taj iz­nos bio na ra­zi­ni tri mi­li­jar­de ku­na.

”Po sta­rom mo­de­lu pla­ća se is­klju­či­vo nak­na­da za pri­do­bi­ve­ne ko­li­či­ne ug­lji­ko­vo­di­ka i ne­ma sus­ta­va po­dje­le koji se uvo­di no­vim mo­de­lom, po ko­je­mu udjel dr­ža­ve u ne­to prihodima proizvedene naf­te i pli­na u pro­sje­ku iz­no­si 60 po- sto, dok je po starome bio tek 6 pos­to”, ka­že Dorić.

Pred­nost do­ma­ćim tvrt­ka­ma

Ugo­vo­ri­ma za is­tra­ži­va­nje šest po­lja u Sla­vo­ni­ji pla­ni­ra­ju se ula­ga­nja od po­la mi­li­jar­de ku­na u pr­voj fa­zi, a u slu­ča­ju pro­izvod­nje naf­te i pli­na, ko­ja bi naj­ra­ni­je mo­gla po­če­ti 2021., pro­cje­ne mo­gu­ćih pri­ho­da dr­ža­ve s te os­no­ve kre­ću se od 3,4 do 6,8 mi­li­jar­di ku­na go­diš­nje. S kon­ce­si­ona­ri­ma je ugo­vo­re­no i mak­si­mal­no ko­ri­šte­nje do­ma­će in­fras­truk­tu­re za tran­s­port ug­lji­ko­vo­di­ka, te da­va­nje pred­nos­ti struč­nja­ci­ma i tvrt­ka­ma iz Hrvatske i

UDJEL DR­ŽA­VE U NE­TO PRIHODIMA PROIZVEDENE NAF­TE I PLI­NA U PRO­SJE­KU IZ­NO­SI 60%, A PO STAROME JE BIO TEK 6% Bar­ba­ra Dorić Agen­ci­ja za ug­lji­ko­vo­di­ke

EU ako su kon­ku­rent­ni, a mi­nis­tar gos­po­dar­stva To­mis­lav Pa­ne­nić uvje­ren je, prem­da ih se na to ne mo­že obve­za­ti, da će i naf­tu pre­ra­đi­va­ti u hr­vat­skim ra­fi­ne­ri­ja­ma. No­vost je i da će kon­ce­si­ona­ri upla­ći­va­ti no­vac u fond za de­ko­mi­si­ju, ka­ko bi se već go­di­nu da­na od po­čet­ka pro­izvod­nje osi­gu­ra­lo sred­stva za sa­na­ci­ju bu­šo­ti­ne. Na­glo pro­tiv­lje­nje is­tra­ži­va­nju kop­na Pa­ne­nić tu­ma­či kao po­li­tič­ki mo­ment, bu­du­ći da je u jav­noj ras­pra­vi o stra­te­škoj pro­cje­ni učin­ka na kop­no sti­glo tek 6 pri­mjed­bi, od če­ga su dvi­je od eko­udru­ga ( WWF Adria i Ze­le­ni Osi­jek).

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.