TEH­NO­LO­ŠKE INOVACIJE NI­SU UBRZALE RAST PRO­DUK­TIV­NOS­TI

Uči­nak Ako sla­bi rast pro­duk­tiv­nos­ti us­tra­je, a us­to i is­pod­pro­sječ­ni rast pla­ća i ži­vot­nog stan­dar­da, vje­ro­jat­no je da će do­dat­no os­na­ži­ti po­pu­lis­tič­ka re­ak­ci­ja pro­tiv slo­bod­ne tr­go­vi­ne, glo­ba­li­za­ci­je, mi­gra­ci­je i tr­žiš­no ori­jen­ti­ra­nih po­li­ti­ka

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

Od iz­bi­ja­nja fi­nan­cij­ske kri­ze 2008., rast pro­duk­tiv­nos­ti u na­pred­nim gos­po­dar­stvi­ma – u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, Eu­ro­pi i Ja­pa­nu – znat­no je us­po­ren u ap­so­lut­nim ter­mi­ni­ma i u od­no­su na pret­hod­na de­set­lje­ća.

To je u su­prot­nos­ti sa sta­ja­li­štem uvri­je­že­nim u Si­li­cij­skoj do­li­ni i os­ta­lim glo­bal­nim teh­no­lo­škim čvo­ri­šti­ma u ko­ji­ma tvr­de da ula­zi­mo u no­vo zlat­no do­ba inovacija ko­je će ra­di­kal­no po­ve­ća­ti rast pro­duk­tiv­nos­ti i una­pri­je­di­ti na­čin na koji ži­vi­mo i ra­di­mo. Pa za­što se on­da te do­bro­bi­ti ni­su obis­ti­ni­le i što bi se mo­glo do­go­di­ti ako se one ne obis­ti­ne?

Pro­boj­ne inovacije oči­gled­ne su u naj­ma­nje šest po­dru­čja:

• ET - ener­gij­ske teh­no­lo­gi­je, uklju­ču­ju­ći ne­ko­li­ko no­vih obli­ka fo­sil­nih go­ri­va poput pli­na i naf­te iz škri­ljev­ca te al­ter­na­tiv­nih iz­vo­ra ener­gi­je kao što su so­lar­na ener­gi­ja i ener­gi­ja vje­tra, teh­no­lo­gi­ja za po­hra­nu, čis­ta teh­no­lo­gi­ja i pa­met­ne elek­trič­ne mre­že.

• BT - bi­oteh­no­lo­gi­je, uklju­ču­ju­ći ge­net­sku te­ra­pi­ju, is­tra­ži­va­nja na ma­tič­nim sta­ni­ca­ma i upo­ra­bu ma­sov­ne sku­pi­ne po­da­ta­ka (big da­ta) u ci­lju ra­di­kal­nog sma­nje- nja tro­ško­va zdrav­s­tve­ne za­šti­te i omo­gu­ća­va­nja znat­no du­žeg i zdra­vi­jeg ži­vo­ta svim po­je­din­ci­ma.

• IT -in­for­ma­cij­ske teh­no­lo­gi­je poput teh­no­lo­gi­je Web2.0/3.0, druš­tve­nih me­di­ja, no­vih apli­ka­ci­ja, in­ter­ne­ta stva­ri (In­ter­net of Thin­gs), ma­sov­ne sku­pi­ne po­da­ta­ka (big da­ta), ra­ču­nar­stva u obla­ku (clo­ud com­pu­ting), umjet­ne in­te­li­gen­ci­je i ure­đa­ja za vir­tu­al­nu stvar­nost.

• MT - ma­nu­fak­tur­ne teh­no­lo­gi­je, poput ro­bo­ti­ke, auto­ma­ti­za­ci­je, teh­no­lo­gi­je 3D pi­sa­ča i per­so­na­li­zi­ra­ne pro­izvod­nje.

•FT-fi­nan­cij­ske teh­no­lo­gi­je ko­je obe­ća­va­ju re­vo­lu­ci­ona­ri za­ci ju sve­ga od sus­ta­va pla­ća­nja do za­du­ži­va­nja, us­lu­ga osi­gu­ra­nja i raz­vr­sta­va­nja imo­vi­ne.

• DT obram­be­ne teh­no­lo­gi­je, uklju­ču­ju­ći ra­zvoj bes­pi­lot­nih le­tje­li­ca i os­ta­lih na­pred­nih sus­ta­va na­oru­ža­nja

Mje­ri li se is­prav­no?

Na ma­kro ra­zi­ni, pi­ta­nje je za­što te inovacije, od ko­jih su broj­ne već u upo­ra­bi u na­šim gos­po­dar­stvi­ma ni­su još do­ve­le do mjer­lji­vog po­ve­ća­nja ras­ta pro­duk­tiv­nos­ti. Ima ne­ko­li­ko po­ten­ci­jal­nih objaš­nje­nja za ono što eko­no­mis­ti na­zi­va­ju “za­go­net­kom pro­duk­tiv­nos­ti”.

Po­naj­pri­je, ne­ki tehnološki pesimisti – poput Ro­ber­ta Gor­do­na sa Sve­uči­li­šta Nor­t­hwes­tern – za­go­va­ra­ju da eko­nom­ski utje­caj nedavnih inovacija blijedi u us­po­red­bi s utjecajem sjajnih inovacija pr­ve i dru­ge in­dus­trij­ske revolucije (parni stroj, elek­trič­na ener­gi­ja, vo­da iz sla­vi­ne i sa­ni­ta­ri­je, an­ti­mi­krob­ni li­je­ko­vi i ta­ko da­lje). Me­đu­tim, ka­ko je na­gla­sio eko­nom­ski po­vjes­ni­čar Jo­el Mokyr (ta­ko­đer sa Sve­uči­li­šta Nor­t­hwes­tern), te­ško je bi­ti tehnološki pe­si­mist, ob­zi­rom na ras­pon inovacija ko­je se po­jav­lju­ju i za ko­je je vje­ro­jat­no da će­mo ih ugle­da­ti ti­je­kom slje­de­ćih ne­ko­li­ko de­set­lje­ća.

Dru­go objaš­nje­nje je da za­ne­ma­ru­je­mo stvar­ni is­hod – te ti­me i rast pro­duk­tiv­nos­ti – jer su no­va do­bra i us­lu­ge ute­me­lje­ne na in­for­ma­ci­ja­ma te­ško mjer­lji­ve, a nji­ho­vi tro­ško­vi mo­gli bi pa­da­ti br­že od ono­ga što nam stan­dard­ne mje­re omo­gu­ća­va­ju iz­mje­ri­ti. Ali kad bi to i bi­lo ta­ko, tre­ba­lo bi zas­tu­pa­ti sta­ja­li­šte da su kri­ve iz­mje­re ras­ta pro­duk­tiv­nos­ti znat­no oz­bilj­ni­je da­nas ne­go ti­je­kom proš­lih de­set­lje­ća teh­no­lo­ških inovacija.

Vre­men­ski po­mak

Do ovog tre­nut­ka, ne­ma čvr­stih em­pi­rič­kih do­ka­za da je to do­is­ta ta­ko. Ipak, ne­ki eko­no­mis­ti uka­zu­ju na či­nje­ni­cu da ne mje­ri­mo na is­pra­van na­čin re­zul­ta­te jef­ti­ni­jeg sof­tve­ra – za raz­li­ku od har­dve­ra – kao i broj­ne do­bro­bi­ti bes­plat­nih do­ba­ra ko­ja se po­ve­zu­ju s in­ter­ne­tom. Do­is­ta, us­li­jed in­ter­net pre­tra­ži­va­ča i sve­pri­sut­nih apli­ka­ci­ja, znanje nam je na do­hvat ru­ke go­to­vo uvi­jek, što znat­no olakšava na­še ži­vo­te i či­ni ih pro­duk­tiv­ni­ji­ma.

Tre­će objaš­nje­nje je da uvi­jek pos­to­ji vre­men­ski po­mak iz­me­đu inovacija i ras­ta pro­duk­tiv­nos­ti. Ti­je­kom pr­ve in­ter­net revolucije ubr­za­nje ras­ta pro­duk­tiv­nos­ti ko­je je za­po­če­lo u teh­no­lo­škom sek­to­ru pro­ši­ri­lo se na cje­lo­kup­no gos­po­dar­stvo tek na­kon ni­za godina, pri­li­kom pri­mje­ne apli­ka­ci­ja za iz­rav­ni kontakt no­vih di­gi­tal­nih ala­ta u pro­izvod­nji do­ba­ra i us­lu­ga znat­no uda­lje­nih od teh­no­lo­škog sek­to­ra. I ovog pu­ta mo­glo bi po­tra­ja­ti dok no­ve teh­no­lo­gi­je ne pos­ta­nu ši­ro­ko rasprostranjene te na­po­s­ljet­ku do­ve­du do mjerljivih porasta ras­ta pro­duk­tiv­nos­ti.

No, pos­to­ji i če­t­vr­ta mo­guć­nost: po­ten­ci­jal­ni rast i rast pro­duk­tiv­nos­ti za­pra­vo su na­kon fi­nan­cij­ske kri­ze za­bi­lje­ži­li pad, dok sta­re­nje sta­nov­niš­tva u ve­ći­ni na­pred­nih gos­po­dar­sta­va i u ne­kim ključ­nim tr­ži­šti­ma u nas­ta­ja­nju (poput Ki­ne i Ru­si­je), u kom­bi­na­ci­ji s ni­žim ula­ga­nji­ma u fi­zič­ki ka­pi­tal (što po­ve­ća­va pro­duk­tiv­nost rad­ne sna­ge), do­ve­li su do ni­žih tren­do­va ras­ta. Do­is­ta, pret­pos­tav­ka “se­ku­lar­ne stag­na­ci­je” ko­ju je iz­nio Lar­ry Sum­mers kon­zis­tent­na je s tim pa­dom.

Slič­no objaš­nje­nje na­gla­ša­va fe­no­men koji eko­no­mis­ti na­zi­va­ju his­te­re­zom: du­go­roč­no cik­lič­ko raz­dob­lje lo­še ko­njun­k­tu­re ili sla­bi opo­ra­vak (poput ono­ga ko­je smo is­ku­si­li na­kon 2008.) mo­že sma­nji­ti po­ten­ci­jal­ni rast iz ba­rem dva raz­lo­ga. Pr­vo, ako rad­ni­ci os­ta­ju ne­za­pos­le­ni ti­je­kom su­vi­še du­gač­kog vre­men­skog raz­dob­lja, do­la­zi do gu­bit­ka vje­šti­na i ljud­skog ka­pi­ta­la; dru­go, bu­du­ći da su teh­no­lo­ške inovacije ut­ka­ne u no­va ka­pi­tal­na do­bra, ni­ska ula­ga­nja vo­de do traj­no sni­že­nog ras­ta pro­duk­tiv­nos­ti.

Pri­jet­nja sta­bil­nos­ti

U stvar­nos­ti ne zna­mo sa si­gur­noš­ću što uz­ro­ku­je za­go­net­ku pro­duk­tiv­nos­ti ni­ti je li ona pri­vre­me­ni fe­no­men. Naj­ve­ro­jat­ni­je sva ras­po­lo­ži­va objaš­nje­nja da­ju dje­lo­mi­čan od­go­vor na to pi­ta­nje. Me­đu­tim, ako sla­bi rast pro­duk­tiv­nos­ti us­tra­je – a uz to i is­pod­pro­sječ­ni rast pla­ća i ži­vot­nog stan­dar­da – vje­ro­jat­no je da će do­dat­no os­na­ži­ti ne­dav­na po­pu­lis­tič­ka re­ak­ci­ja pro­tiv slo­bod­ne tr­go­vi­ne, glo­ba­li­za­ci­je, mi­gra­ci­je i tr­žiš­no ori­jen­ti­ra­nih po­li­ti­ka. Sto­ga, na­pred­na gos­po­dar­stva ima­ju ve­li­ki in­te­res za rje­ša­va­njem uz­ro­ka us­po­ra­va­nja pro­duk­tiv­nos­ti pri­je ne­go što ono ugro­zi druš­tve­nu i po­li­tič­ku sta­bil­nost.

NE­KI TEHNOLOŠKI PESIMISTI TVR­DE DA EKO­NOM­SKI UTJE­CAJ NEDAVNIH INOVACIJA BLIJEDI U US­PO­RED­BI S UTJECAJEM SJAJNIH INOVACIJA PR­VE I DRU­GE IN­DUS­TRIJ­SKE REVOLUCIJE MO­GLO BI PO­TRA­JA­TI DOK NO­VE TEH­NO­LO­GI­JE NE POS­TA­NU ŠI­RO­KO RASPROSTRANJENE TE NA­PO­S­LJET­KU DO­VE­DU DO MJERLJIVIH PORASTA RAS­TA PRO­DUK­TIV­NOS­TI

NOURIEL ROUBINI pred­sjed­nik Upra­ve tvrt­ke Roubini Ma­cro Asso­ci­ates i pro­fe­sor eko­no­mi­je na Pos­lov­noj ško­li Stern na sve­uči­li­štu NYU

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.