Mi­ro­vin­ski fon­do­vi u in­fras­truk­tu­ri? Pro­blem vri­jed­nost

Ni­je ovo Ame­ri­ka Ima­mo li, osim auto­ces­ta, pro­je­ka­ta či­ji bi pri­no­si oprav­da­li ula­ga­nja?

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - ANA BLAŠKOVIĆ

So­če­ki­va­nim pa­dom pri­no­sa na di­onič­kim i obvez­nič­kim tr­ži­ti­ma, fo­kus mi­ro­vin­skih fon­do­va u svi­je­tu sve se vi­še okre­će pre­ma in­fras­truk­tur­nim inves­ti­ci­ja­ma. Dok je kod nas ide­ja o ula­ga­nju u auto­ces­te do­ži­vje­la ri­jet­ko vi­đe­ni de­bakl, ula­ga­nja u in­fras­truk­tu­ru u svi­je­tu ras­tu, pa se ta­ko broj ins­ti­tu­ci­onal­nih inves­ti­to­ra koji ula­ze u te pro­jek­te vi­še ne­go udvos­tru­čio od 2011., pre­no­si Reuters.

Ako već ni­je proš­la mo­ne­ti­za­ci­ja auto­ces­ta, mogu li do­ma­ći mi­ro­vin­ci po­tra­ži­ti al­ter­na­ti­ve u mos­to­vi­ma, že­ljez­ni­ci, zrač­nim lu­ka­ma, ko­mu­nal­nim tvrt­ka­ma ko­je su go­di­na­ma iz­bor fon­do­va u SADu, Ka­na­di, Aus­tra­li­ji i Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji? Na pr­vi po­gled ide­ja da do­ma­ći mi­ro­vin­ski fon­do­vi ula­žu u in­fras­truk­tu­ru, umjes­to pri­mje­ri­ce, u bil­da­nje jav­nog du­ga dr­ža­ve, či­ni se so­lid­na, no otva­ra broj­na pi­ta­nja. Pri­je sve­ga, una­toč la­bav­lje­nji­ma pro­pi­sa i li­mi­ta ula­ga­nja, do­ma­ći prav­ni ok­vir tak­ve mo­guć­nos­ti ne do­pu­šta.

“Naš za­ko­no­dav­ni ok­vir koji re­gu­li­ra pos­lo­va­nje obvez­nih mi­ro­vin­skih fon­do­va ni­je za to pri­prem­ljen, već je nje­go­va ori­jen­ta­ci­ja us­mje­re­na is­klju­či­vo na inves­ti­ci­je na ure­đe­nim tr­ži­šti­ma ka­pi­ta­la. Naj­kra­će re­če­no, ni­je tu pro­blem li­mi­ta već što mi­ro­vin­ci mo­ra­ju ula­ga­ti u vri­jed­nos­ne pa­pi­re ko­ji­ma se jav­no tr­gu­je”, ka­že do­bro upu­će­ni su­go­vor­nik iz jed­nog fon­da. Da net­ko na stol sta­vi op­ci­ju ula­ga­nja u in­fras­truk­tur­ne pro­jek­te, pri­mje­ri­ce, že­ljez­ni­cu ili zrač­ne lu­ke, to bi zah­ti­je­va­lo kom­ple­tan re­di­zajn sus­ta- va mi­ro­vin­skih fon­do­va, is­ti­če. Ka­ko je to on­da iz­bor mi­ro­vin­skih fon­do­va u SADu, i oči­to pro­fi­ta­bi­lan? Je­di­no za­jed­nič­kom do­ma­ćim mi­ro­vin­skim fon­do­vi­ma i ‘pen­si­on fun­ds’ u SADu jest ri­ječ ‘fond’, objaš­nja­va. Naj­ve­ći do­ma­ći ins­ti­tu­ci­onal­ni ula­ga­či us­tro­je­ni su kao sus­tav koji po­či­va na una­pri­jed za­da­nim do­pi­no­si­ma. Ame­rič­ki fon­do­vi, po­vi­jes­no uglav­nom u pri­vat­nom vlas­niš­tvu, for­mi­ra­ni su na prin­ci­pu una­pri­jed de­fi­ni­ra­nih be­ne­fi­ta, od­nos­no poz­na­te oče­ki­va­ne mi­ro­vi­ne ko­ja će, pri­mje­ri­ce, iz­no­si­ti 60 pos­to pla­će. U slu­ča­ju da fond pos­lu­je iz­nad­pro­sječ­no do­bro, šte­di­ša ne­će ima­ti vi­šu mi­ro­vi­nu, no ne­će ni ma­nju pod­ba­ci li fond jer će u tak­vom sce­na­ri­ju pos­lo­da­vac na­dok­na­di­ti ma­njak.

“Pro­blem u na­šem sus­ta­vu je ka­ko u tom slu­ča­ju pro­cje­nji­va­ti vri­jed­nost imo­vi­ne. Ne sa­mo ko­li­ko vri­je­di zrač­na lu­ka ili elek­tra­na, ne­go vri­je­di li on­da is­to za sva če­ti­ri obvez­na mi­ro­vin­ska fon­da? Pa 10.000 kn osob­ne šted­nje na ra­ču­nu osi­gu­ra­ni­ka vri­je­di raz­li­či­to od fon­da do fon­da?”, na­po­mi­nje naš su­go­vor­nik. “Da ne bu­de za­blu­de, ula­ga­nja u in­fras­truk­tu­ru ni­su ne­mo­gu­ća. Da je proš­la mo­ne­ti­za­ci­ja, bi­lo bi to evi­dent­no, no otva­ra­ju se broj­na pi­ta­nja poput tran­s­pa­rent­nos­ti, če­ga ne­ma­te ako ula­že­te na bur­zi ili u dr­žav­ne obvez­ni­ce”, do­da­je. Dru­go je pi­ta­nje, pak, ima­mo li osim auto­ces­ta adek­vat­nih in­fras­truk­tur­nih pro­je­ka­ta či­ji bi pri­no­si oprav­da­li ula­ga­nja, a to je ipak ne­što što se ne mo­že za­mje­ri­ti dr­žav­nim obvez­ni­ca­ma.

H. JELAVIĆ/PIXSELL

Ide­ja ula­ga­nja u auto­ces­te do­ži­vje­la de­bakl

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.