Ino­va­ci­je sa­me po se­bi ne­će po­ve­ća­ti ži­vot­ni stan­dard

Pa­ra­doks U La­tin­skoj Ame­ri­ci, a sa­da je to već pri­mjet­no i u SAD-u, rast pro­duk­tiv­nos­ti pod utje­ca­jem ino­va­ci­ja po­ni­šta­va­ju rad­ni­ci pre­mi­je­šta­njem iz vi­še pro­izvod­nih u ma­nje pro­izvod­ne seg­men­te gos­po­dar­stva

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI & ANALIZE -

Či­ni se da ži­vi­mo u ubr­za­nom do­bu re­vo­lu­ci­onar­nih teh­no­lo­ških pro­do­ra. Je­dva da pro­đe i je­dan dan bez naj­a­ve ne­kog no­vog važ­nog dos­tig­nu­ća na po­dru­čju umjet­ne in­te­li­gen­ci­je, bi­oteh­no­lo­gi­je, di­gi­ta­li­za­ci­je ili auto­ma­ti­za­ci­je. Me­đu­tim, oni ko­ji bi tre­ba­li zna­ti ka­mo nas sve to vo­di, či­ni se da još ni­su po­sve si­gur­ni o mo­gu­ćim is­ho­di­ma.

S jed­ne stra­ne spek­tra na­la­ze se teh­no­lo­ški op­ti­mis­ti, ko­ji vje­ru­ju da se na­la­zi­mo na po­čet­ku no­vog do­ba u ko­jem će ži­vot­ni stan­dard na glo­bal­noj ra­zi­ni do­ži­vje­ti rast ve­ći ne­go ika­da do­sad. S dru­ge stra­ne na­la­ze se teh­no­lo­ški pe­si­mis­ti ko­ji dr­že da je sta­tis­ti­ka pro­duk­tiv­nos­ti ra­da ra­zo­ča­ra­va­ju­ća i da će do­bro­bi­ti no­vih teh­no­lo­gi­ja na ra­zi­ni ci­je­log gos­po­dar­stva os­ta­ti ogra­ni­če­ne. Na­da­lje, tu su i oni ko­ji su za­bri­nu­ti zbog teh­no­lo­gi­je i ko­ji se sla­žu s op­ti­mis­ti­ma ve­za­no uz raz­mje­re i svr­hu ino­va­ci­ja, ali za­bri­nja­va­ju ih ne­po­volj­ne im­pli­ka­ci­je ve­za­no uz za­poš­lja­va­nje ili pra­ved­nost.

Ta sta­ja­li­šta raz­li­ku­ju se jed­no od dru­go­ga, no ne to­li­ko po nes­la­ga­nju ve­za­no uz op­seg teh­no­lo­ških ino­va­ci­ja. Na­po­s­ljet­ku, tko bi s oz­bilj­noš­ću mo­gao sum­nja­ti u či­nje­ni­cu da ino­va­ci­je na­pre­du­ju ve­li­kom br­zi­nom? Ras­pra­va se vo­di o to­me ho­će li te ino­va­ci­je os­ta­ti ogra­ni­če­ne na ne­ko­li­ci­nu teh­no­lo­ški in­ten­ziv­nih sek­to­ra ko­ji za­poš­lja­va­ju naj­k­va­li­fi­ci­ra­ni­je pro­fe­si­onal­ce na ko­je ot­pa­da re­la­tiv­no ma­li udio BDP-a, ili će obu­hva­ti­ti ve­ći dio gos­po­dar­stva. Po­s­lje­di­ce bi­lo ko­je ino­va­ci­je na pro­duk­tiv­nost, za­poš­lja­va­nje i pra­ved­nost na­po­s­ljet­ku će ovi­si­ti o br­zi­ni nje­ne ras­pros­tra­nje­nos­ti di­ljem tr­ži­šta ra­da i pro­izvo­da.

Po­rast ne­jed­na­kos­ti

Ras­pros­tra­nje­nost teh­no­lo­gi­je mo­že se obuz­da­ti ve­za­no uz po­traž­nju, ali i po­nu­du. Raz­mo­tri­mo po­naj­pri­je po­traž­nju. U bo­ga­tim gos­po­dar­stvi­ma po­tro­ša­či tro­še glav­ni­nu svo­jih pri­ho­da na us­lu­ge po­put onih u zdrav­s­tvu, obra­zo­va­nju, pri­je­vo­zu, stam­be­nom sek­to­ru i ma­lo­pro­daj­noj ro­bi. Teh­no­lo­ške ino­va­ci­je do ovog su tre­nut­ka ima­le re­la­tiv­no ma­li utje­caj u ve­li­kom bro­ju tih sek­to­ra.

Raz­mis­li­te o ne­kim broj­ka­ma objav­lje­nim u ne­dav­nom iz­vješ­ću McKin­sey Glo­bal Ins­ti­tu­te nas­lov­lje­nom Di­gi­tal­na Ame­ri­ka. Dva sek­to­ra u SADu ko­ja su is­ku­si­la naj­ve­ći rast pro­duk­tiv­nos­ti na­kon 2005. bi­la su sek­tor in­fo­ma­cij­skih i ko­mu­ni­ka­cij­skih teh­no­lo­gi­ja i me­dij­ske in­dus­tri­je, či­ji je za­jed­nič­ki udio u BDPu is­pod 10%. Za raz­li­ku od njih, vla­di­ne us­lu­ge i zdrav­s­tve­ni sek­tor, ko­ji za­jed­no pro­izvo­de vi­še od če­t­vr­ti­nu BDPa, ni­su za­bi­lje­ži­li go­to­vo ni­ka­kav rast pro­duk­tiv­nos­ti.

Teh­no­lo­ški op­ti­mis­ti, po­put auto­ra iz ins­ti­tu­ta McKin­sey, sma­tra­ju te broj­ke pri­li­kom: usva­ja­nje no­vih teh­no­lo­gi­ja u sek­to­ri­ma ko­ji za­os­ta­ju do­no­si znat­ne pred­nos­ti ve­za­ne uz pro­izvod­nju. S dru­ge stra­ne, pe­si­mis­ti sma­tra­ju da bi tak­vi ja­zo­vi mo­gli bi­ti struk­tur­na, traj­na zna­čaj­ka da­naš­njih gos­po­dar­sta­va. Pri­mje­ri­ce, eko­nom­ski po­vjes­ni­čar Ro­bert Gor­don zas­tu­pa miš­lje­nje da da­naš­nje ino­va­ci­je bli­je­de u us­po­red­bi s proš­lim teh­no­lo­škim re­vo­lu­ci­ja­ma po pi­ta­nju vje­ro­jat­nos­ti utje­ca­ja na ra­zi­ni cje­lo­kup­nog gos­po­dar­stva. Mo­žda di­gi­tal­na re­vo­lu­ci­ja, una­toč svo­joj dojm­lji­vos­ti, ne­će ima­ti do­seg tak­vih raz­mje­ra.

Ve­za­no uz po­nu­du, ključ­no pi­ta­nje je ho­će li sek­tor ino­va­ci­ja ima­ti pris­tup kapitalu i vještinama ko­ji su mu neophodni za br­zo i kon­ti­nu­ira­no ši­re­nje. U na­pred­nim zem­lja­ma ni­ti jed­no od tih ogra­ni­če­nja obič­no ne­ma pre­ve­li­ki utje­caj. Ali kad su teh­no­lo­gi­ji neo­p­hod­ne vi­so­ke kva­li­fi­ka­ci­je – teh­no­lo­ške pro­mje­ne “nak­lo­nje­ne su vještinama” u ter­mi­no­lo­gi­ji eko­no­mis­ta – nje­no usva­ja­nje i ši­re­nje pro­du­bi­ti će jaz iz­me­đu za­ra­de ni­sko i vi­so­kok­va­li­fi­ci­ra­nih rad­ni­ka. Eko­nom­ski rast bit će po­pra­ćen po­ras­tom ne­jed­na­kos­ti kao što je to bio slu­čaj u 1990ima.

Pro­blem ve­za­no uz po­nu­du s ko­jom su su­oče­ne zem­lje u ra­zvo­ju do­pri­no­si još ve­ćem slab­lje­nju. Rad­na sna­ga pre­tež­no je ni­sko kva­li­fi­ci­ra­na. Ti­je­kom po­vi­jes­ti, to ni­je bio hen­di­kep pret­hod­nim in­dus­tri­jal­ci­ma, sve dok se pro­izvod­nja sas­to­ja­la od ope­ra­ci­ja mon­ta­že ute­me­lje­nim na rad­noj sna­zi kao u slu­ča­ju odje­će i auto­mo­bi­la. ž

Se­lja­ci su se mo­gli pre­tvo­ri­ti u tvor­nič­ke rad­ni­ke go­to­vo pre­ko no­ći, što je po­dra­zu­mi­je­va­lo znat­ne do­bro­bi­ti za gos­po­dar­stvo ve­za­no uz pro­izvod­nju. Pro­izvod­nja je tra­di­ci­onal­no pred­stav­lja­la br­zi us­pon pre­ma vi­šim ra­zi­na­ma do­hot­ka.

Pre­ra­na de­in­dus­tri­ja­li­za­ci­ja

Kad pro­izvod­ni pos­tup­ci pos­ta­nu ro­bo­ti­zi­ra­ni i kad bu­du zah­ti­je­va­li vi­so­ke kva­li­fi­ka­ci­je, ogra­ni­če­nja po pi­ta­nju po­nu­de po­čet će se osje­ća­ti. Re­al­no, zem­lje u ra­zvo­ju gu­be svo­ju kom­pa­ra­tiv­nu pred­nost nas­pram bo­ga­tih ze­ma­lja. U da­naš­nje vri­je­me svje­do­či­mo po­s­lje­di­ca­ma to­ga u “pre­ra­noj de­in­dus­tri­ja­li­za­ci­ji” ze­ma­lja u ra­zvo­ju.

U svi­je­tu pre­ra­ne de­in­dus­tri­ja­li­za­ci­je, pos­ti­za­nje ras­ta pro­duk­tiv­nos­ti na ra­zi­ni ci­je­log gos­po­dar­stva pos­ta­je uto­li­ko te­že za zem­lje s ni­skim do­hot­kom. Ni­je jas­no pos­to­je li učin­ko­vi­te za­mje­ne za in­dus­tri­ja­li­za­ci­ju.

Eko­no­mist Tyler Cowen su­ge­ri­rao je da bi zem­lje u ra­zvo­ju mo­gle kon­zu­mi­ra­ti niz no­vih pro­izvo­da po ni­skim ci­je­na­ma. To je mo­del ko­ji Cowen na­zi­va “mo­bi­te­li umjes­to tvor­ni­ca auto­mo­bi­la.” Me­đu­tim, os­ta­je pi­ta­nje: što će te zem­lje pro­izvo­di­ti i iz­vo­zi­ti – uz pri­mar­ne pro­izvo­de – ka­ko bi bi­le u mo­guć­nos­ti se­bi pri­ušti­ti uve­ze­ne mo­bi­te­le?

U La­tin­skoj Ame­ri­ci, pro­duk­tiv­nost na ra­zi­ni ci­je­log gos­po­dar­stva stag­ni­ra­la je una­toč zna­čaj­nim ino­va­ci­ja­ma u naj­bo­lje vo­đe­nim tvrt­ka­ma i vo­de­ćim sek­to­ri­ma. Oči­gled­ni pa­ra­doks rje­ša­va se na­po­me­nom da su br­zi rast pro­duk­tiv­nos­ti pod utje­ca­jem ino­va­ci­ja po­ni­šti­li rad­ni­ci pre­mi­je­šta­njem iz vi­še pro­izvod­nih na ma­nje pro­izvod­ne seg­men­te gos­po­dar­stva – fe­no­men ko­ji smo mo­ji ko­auto­ri i ja na­zva­li “struk­tur­ne pro­mje­ne ko­je sma­nju­ju rast.”

Teh­no­lo­ški du­ali­zam

Ta­kav per­ver­zan is­hod pos­ta­je mo­guć kad u gos­po­dar­stvu pos­to­ji oz­bilj­ni teh­no­lo­ški du­ali­zam, a produktivnije ak­tiv­nos­ti ne ši­re se dos­tat­nom br­zi­nom. Za­bri­nja­va­ju­će je da pos­to­je do­ka­zi da se struk­tur­ne pro­mje­ne ko­je sma­nju­ju rast od ne­dav­no do­ga­đa­ju ta­ko­đer u SAD-u.

Na­po­s­ljet­ku, po­s­lje­di­ce teh­no­lo­ških ino­va­ci­ja na ra­zi­ni ci­je­log gos­po­dar­stva, a ne ino­va­ci­je sa­me po se­bi, do­pri­no­se po­ras­tu ži­vot­nog stan­dar­da. Ino­va­ci­je mo­gu pos­to­ja­ti una­toč ni­skoj pro­duk­tiv­nos­ti, s dru­ge stra­ne, rast pro­duk­tiv­nos­ti po­ne­kad je mo­guć u od­sus­tvu ino­va­ci­ja, kad se resursi premjeste u produktivnije sektore.

RAST PRO­DUK­TIV­NOS­TI PO­NE­KAD JE MO­GUĆ U OD­SUS­TVU INO­VA­CI­JA, KAD SE RESURSI PREMJESTE U PRODUKTIVNIJE SEKTORE DA­NI RODRIK pro­fe­sor me­đu­na­rod­ne po­li­tič­ke eko­no­mi­je u Ško­li za upravu John F. Ken­nedy na Sve­uči­li­štu Har­vard

VE­ZA­NO UZ PO­NU­DU, KLJUČ­NO PI­TA­NJE JE HO­ĆE LI SEK­TOR INO­VA­CI­JA IMA­TI PRIS­TUP KAPITALU I VJEŠTINAMA KO­JI SU MU NEOPHODNI ZA BR­ZO I KON­TI­NU­IRA­NO ŠI­RE­NJE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.