Pro­ši­re­ni Pa­nam­ski ka­nal te­ško je is­pla­ti­va inves­ti­ci­ja

Niz iz­a­zo­va Vi­še od sto­lje­ća star plov­ni put u ne­dje­lju otva­ra tre­ću tra­ku

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - ANA MARIA FILIPOVIĆ GRČIĆ

U iz­grad­nju je ulo­že­no 5,4 mi­li­jar­de do­la­ra, a osim Su­eskog ka­na­la, Pa­nam­skom ka­na­lu sve su veća kon­ku­ren­ci­ja ame­rič­ke luke

Vi­še od sto­lje­ća star Pa­nam­ski ka­nal u ne­dje­lju će otvo­ri­ti tre­ću tra­ku plov­nog puta u ko­ju je ulo­že­no 5,4 mi­li­jar­di do­la­ra i či­ja je iz­grad­nja tra­ja­la de­vet go­di­na, no is­pla­ti­vost sa­me inves­ti­ci­je ugro­že­na je ni­zom eko­nom­skih iz­a­zo­va. Ope­ra­te­ri ka­na­la su se za do­vr­še­tak pro­ši­re­nja kod zaj­mo­da­va­ca u Ja­pa­nu, Eu­ro­pi i Ame­ri­ci za­du­ži­li za 2,3 mi­li­jar­de do­la­ra ra­ču­na­ju­ći da će ulo­že­no vra­ti­ti za­hva­lju­ju­ći iz­vo­zu ame­rič­kog pri­rod­nog pli­na i po­ja­ča­nom in­te­re­su za no­vim iz­voz­nim tr­ži­šti­ma po­put Ja­pa­na i Juž­ne Ko­re­je.

Sve oš­tri­ja kon­ku­ren­ci­ja

Od­lu­ka o iz­grad­nji tre­će tra­ke 2008. mo­ti­vi­ra­na je dvje­ma či­nje­ni­ca­ma grad­njom sve ve­ćih bro­do­va ko­ji vi­še ne mo­gu pro­la­zi­ti ka­na­lom te po­dat­kom da je taj plov­ni put do­seg­nuo mak­si­mal­ne ka­pa­ci­te­te. No, Pa­nam­ski ka­nal ima sve oš­tri­ju kon­ku­ren­ci­ju. Ame­rič­ka udru­ga luč­kih upra­va je naj­a­vi­la da će do 2020. ulo­ži­ti ukup­no 155 mi­li­jar­di do­la­ra u ob­no­vu i pro­ši­re­nje ame­rič­kih lu­ka što bi zna­či­lo da bi i one mo­gle pri­hva­ti­ti ve­će bro­do­ve dub­ljeg ga­za. Na­kon ula­ga­nja u in­fras­truk­tu­ru ove bi luke mo­gle oz­bilj­no po­lju­lja­ti ključ­no mjes­to ko­je je Pa­nam­ski ka­nal do sa­da imao u glo­bal­noj tr­go­vi­ni.

Na­da­lje, ia­ko je pro­ši­re­nje bi­lo nuž­no, Pa­nam­ski ka­nal i da­lje ne­će mo­ći pro­pu­šta­ti naj­ve­će bro­do­ve ka­pa­ci­te­ta do 20.000 kon­tej­ne­ra, pa se prog­no­zi­ra da zna­čaj­ni­jih po­ma­ka po pa­nam­sku eko­no­mi­ju ne­će ni bi­ti. Pre­ma ne­kim iz­ra­ču­ni­ma, tre­nut­no se 37 pos­to svjet­ske kon­tej­ner­ske flo­te sas­to­ji od bro­do­va ko­ji ne mo­gu pro­la­zi­ti Pa­nam­skim ka­na­lom.

Ve­ći pro­met, a ma­nje ro­be

Pro­ble­ma­tič­no je i oče­ki­va­nje da po­ve­ća­nje op­se­ga pro­me­ta auto­mat­ski zna­či i po­ve­ća­nje ko­li­či­ne ro­be, upo­zo­rio je Asaf Ashar, struč­njak za luč­ke in­fras­truk­tu­re i pro­fe­sor eme­ri­tus na Sve­uči­li­štu u New Or­le­ans. “Uo­bi­ča­je­na je gre­ška da na­kon iz­grad­nje luke auto­mat­ski oče­ku­je­te i pro­met. To što ste po­di­gli most ne zna­či da će lju­di ku­po­va­ti vi­še te­ni­si­ca”, ko­men­ti­rao je Ashar za Wall Stre­et Jo­ur­nal. Ia­ko se broj pro­la­za­ka kroz Pa­nam­ski ka­nal proš­le go­di­ne po­ve­ćao za 3,7 pos­to, vo­lu­men pre­ve­ze­nog te­re­ta po­ras­tao je tek je­dan pos­to. Tu je i vi­so­ka kon­ku­rent­nost egi­pat­skog Su­eskog ka­na­la ko­ji je Pa­nam­skom u pro­tek­le tri go­di­ne oteo iz­me­đu 10 i 15 pos­to go­diš­njih pri­ho­da. Pa­nam­ski ka­nal ima zna­čaj­nu pro­met­nu i stra­te­šku važ­nost jer skra­ću­je put iz­me­đu Atlant­skog i Ti­hog oce­ana.

Pre­ko ka­na­la odvi­ja se šest pos­to ukup­ne svjet­ske tr­go­vi­ne, a proš­le je go­di­ne kroz ka­nal pre­ve­ze­no 340 mi­li­ju­na to­na ro­be. No Su­eski je ka­nal ci­je­ne pro­la­ska sni­zio za 65 pos­to na­me­ću­ći se kao iz­rav­na kon­ku­ren­ci­ja.

REUTERS

Una­toč pro­ši­re­nju, ka­na­lom i da­lje ne­će mo­ći pro­la­zi­ti naj­ve­ći bro­do­vi ka­pa­ci­te­ta 20.000 kon­tej­ne­ra

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.