Siva birokracija Europ­ske uni­je pra­vi je krivac za od­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je

Pa­siv­nost Eu­rop­ska komisija i Europ­ski par­la­ment go­to­vo go­di­nu dana šut­ke su pro­ma­tra­li naj­a­ve bri­tan­skog re­fe­ren­du­ma i vo­di­li svo­ju po­li­ti­ku kao da su­tra ne pos­to­ji, bez pra­ve kam­pa­nje, stva­ra­nja li­de­ra ko­ji će objas­ni­ti gra­đa­ni­ma za­što je EU do­bra aso­ci

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI & ANALIZE -

Za kraj Europ­ske uni­je kak­vu poz­na­je­mo dva su glav­na kriv­ca – bri­tan­ski pre­mi­jer u od­la­sku Da­vid Ca­me­ron i Bruxel­les. Za kraj Europ­ske uni­je kak­vu poz­na­je­mo ve­ći­na će op­tu­ži­ti politički tra­gi­čan lik Da­vi­da Ca­me­ro­na ko­ji je zbog os­tan­ka na vlas­ti obe­ćao re­fe­ren­dum i stvo­rio “ču­do­vi­šte” ko­je ni­je mo­gao kon­tro­li­ra­ti. Da, to će uči­ni­ti ve­ći­na, ali ba­rem mi ova­ko po­ma­lo ko­mot­no s pe­ri­fe­ri­je europ­skih do­ga­đa­nja, po­uče­ni vlas­ti­tim pri­mje­rom što su sve po­li­ti­ča­ri u sta­nju uči­ni­ti da os­ta­nu na vlas­ti, tak­vo raz­miš­lja­nje ne bi si smje­li do­pus­ti­ti.

Uos­ta­lom, tra­gič­nost Da­vi­da Ca­me­ro­na tra­gič­nost je svih europ­skih po­li­ti­ča­ra ko­ji i da­lje od­go­va­ra­ju svo­jim bi­ra­či­ma, te mo­ra­ju ja­ko pa­ž­lji­vo ko­mu­ni­ci­ra­ti za ve­ći­nu gra­đa­na u pot­pu­nos­ti ne­ra­zum­lji­ve od­lu­ke bruxel­le­ske si­ve bi­ro­kra­ci­je. An­ge­la Mer­kel, Franço­is Hol­lan­de, Vic­tor Or­ban... la­ko bi se mo­gli na­ći u Ca­me­ro­no­voj si­tu­aci­ji puno pri­je nego što mis­le – uos­ta­lom ni­je li Or­ban pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci ra­z­vla­čio ži­let ži­cu usred Eu­ro­pe ne bi li se u ne­koj mje­ri i umi­lio svo­jim gra­đa­ni­ma.

Ne­moć gos­po­dar­stva

Na­ime, ka­da se na­đu le­đi­ma uza zid čak i naj­ve­ći po­li­ti­ča­ri uči­nit će sve da pre­ži­ve (skla­pa­ti čud­ne do­go­vo­re s Tur­skom po­put nje­mač­ke čel­ni­ce), a po­mo­ći od Bruxel­le­sa ta­da ne­ma. Za­to je siva birokracija Europ­ske uni­je da­le­ko ve­ći krivac za od­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je od bi­lo ko­jeg po­li­ti­ča­ra.

Ono što se već go­di­na­ma odvi­ja u Uni­ji ne mo­že se oprav­da­ti sa­mo eko­nom­skim raz­lo­zi­ma, ni­ti ka­ko se sa­da i do­ka­za­lo, gos­po­dar­stvo ne mo­že sa­mo bez ši­ro­ke druš­tve­ne pot­po­re bi­ti lje­pi­lo jed­ne aso­ci­ja­ci­je dr­ža­va. Naj­ve­ći kri­men Bruxel­le­sa ni­je u za­ko­no­dav­s­tvu, mje­re­nju ve­li­či­ne kras­ta­va­ca ili uki­da­nju obič­nih ža­ru­lja, već u ne­mo­ći i pa­siv­nos­ti u stva­ra­nja ko­he­zi­je me­đu gra­đa­ni­ma Europ­ske uni­je ko­ji se još uvi­jek na pr­vu di­je­le pre­ma na­ci­ji, a tek on­da pre­ma pri­pad­nos­ti Uni­ji.

Eu­rop­ska komisija i Europ­ski par­la­ment go­to­vo go­di­nu dana šut­ke su pro­ma­tra­li naj­a­ve bri­tan­skog re­fe­ren­du­ma i vo­di­li svo­ju po­li­ti­ku kao da su­tra ne pos­to­ji. Bez pra­ve kam­pa­nje, stva­ra­nja li­de­ra ko­ji će objas­ni­ti gra­đa­ni­ma EU za­što je to do­bra aso­ci­ja­ci­ja, bez ikak­vog ra­zu­mi­je­va­nja za pat­nje Gr­ka, Por­tu­ga­la­ca ili Ta­li­ja­na – za ko­je na kra­ju vi­še ra­zu­mi­je­va­nja po­ka­zu­je MMF ili ECB - predstavnici EK i eurozastupnici odvojili su se od naroda brže nego što je to uspijevalo pojedinim svjet­skim diktatorima.

Do­volj­no je odvo­ji­ti ma­lo vre­me­na i po­gle­da­ti snim­ke ras­pra­ve u euro­par­la­men­tu – pri­sje­ti­mo se sa­mo go­vo­ra na­še euro­par-la­men­tar­ke Du­brav­ke Šu­ice pred praz­nim klu­pa­ma ili od­lič­nog, ne­ko­li­gos-po­dar­skih ko go­di­na sta­rog pri­lo­ga nje­mač­kog RTL ko­ji je zas­tup­ni­ke hva­tao ka­ko u pe­tak po­t­vr­đu­ju svo­je kar­ti­ce ne bi li do­bi­li pla­će­ne dnev­ni­ce za još je­dan dan. Ta­kav par­la­ment i tak­va Komisija ide­al­na su pod­lo­ga za sve euro­skep­ti­ke i des­ni­ča­re di­ljem EU. Upra­vo tak­vi pri­zo­ri pa­li su u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji na plod­no tlo.

I sa­da ka­da nit­ko ne mo­že objas­ni­ti za­što se po­naj­vi­še En­gle­zi odri­ču svih ne­upit­nih be­ne­fi­ta ko­je no­si člans­tvo u Uni­ji i či­nje­ni­ce da pris­ta­ju na pad vri­jed­nos­ti fun­te i dje­lo­mi­čan slom fi­nan­cij­sko tr­ži­šta, što će sa­mi naj­vi­še i pla­ti­ti, do­volj­no je iz­re­ći jed­nu ri­ječ – su­ve­re­ni­tet. To je ri­ječ zbog ko­je bi mi na pe­ri­fe­ri­ji Uni­je mo­ra­li do­bro ra­zu­mje­ti, na mjes­tu gdje smo u po­vi­jes­ti vi­še pu­ta ču­li da se o na­šoj sud­bi­ni ne­će i ne mo­že od­lu­či­va­ti neg­dje drug­dje, bio to Beč ili Be­ograd. Za­go­vor­ni­ci Brexi­ta upra­vo su to iz­go­vo­ri­li i is­ko­ris­ti­li kao glav­ni ar­gu­ment – da se o bu­duć­nos­ti Bri­ta­ni­je ne­će od­lu­či­va­ti u Bruxel­le­su. Ali ta­moš­nji bi­ro­kra­ti ni­su re­agi­ra­li kao ni­je­dan put do­sad, vje­ro­va­li su ka­ko su gos­po­dar­ski be­ne­fi­ti i os­ta­le nov­ča­ne “ucje­ne” do­volj­ne. Da, to je nji­ho­va naj­s­naž­ni­ja po­lu­ga i pos­lu­ži­la je ra­ni­je u dis­ci­pli­ni­ra­nju Gr­ka i os­ta­lih ze­ma­lja vi­še nego učin­ko­vi­to, ali ta po­lu­ga vla­da­nja ni­je se ni­ka­da do­sad su­oči­la s čla­ni­com ko­ja vi­še upla­ću­je Bruxel­le­su nego što iz nje­ga do­bi­va.

Po­s­ljed­nje upo­zo­re­nje

Uljuljkani u financijsku moć predstavnici EK i Eu­rop­skog parlamenta ma­lo su ulo­ži­li u stvaranje europ­ske solidarnosti i zajedništva – ono­ga što lju­di­ma po­ne­kad tre­ba puno vi­še nego no­vac iz EU fon­do­va i tu su pro­ma­ši­li. Za­to i je­su da­le­ko ve­ći krivac od Da­vi­da Ca­me­ro­na ko­jem us­tva­ri mo­gu bi­ti za­hval­ni na po­s­ljed­njem upo­zo­re­nju pri­je nego EU nes­ta­ne.

Jer ako se pris­tup pri­bli­ža­va­nja Bruxel­le­sa gra­đa­ni­ma Uni­je ubr­zo ne pro­mi­je­ni iz­bo­ri u Fran­cu­skoj, Njemačkoj ili Ni­zo­zem­skoj mo­gli bi sve za­go­vor­ni­ke EU sta­ja­ti fo­te­lja – na­daj­mo se da su to­ga svjes­ni. Za po­če­tak ne­ka uk­lo­ne ži­let ži­cu ko­ja ja­ko plas­tič­no di­je­li “uni­ju raz­li­či­tos­ti” i pov­la­đu­je euro­skep­ti­ci­ma. To bi mo­gao bi­ti pr­vi tes­t­ni po­tez pra­ve po­li­tič­ke sna­ge za Bruxel­les.

ULJULJKANI U FINANCIJSKU MOĆ PREDSTAVNICI EK I PARLAMENTA MA­LO SU ULO­ŽI­LI U STVARANJE EUROP­SKE SOLIDARNOSTI ZAJEDNIŠTVA VLADIMIR NIŠEVIĆ vladimir.ni­se­vic@pos­lov­ni.hr PREDSTAVNICI EK I EUROZASTUPNICI ODVOJILI SU SE OD NARODA BRŽE NEGO ŠTO JE USPIJEVALO POJEDINIM SVJET­SKIM DIKTATORIMA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.