Ho­će li EU Bri­tan­ci­ma i na­kon iz­la­ska omo­gu­ći­ti pris­tup je­dins­tve­nom tr­ži­štu?

Po­ve­za­nost Pris­tup je­dins­tve­nom tr­ži­štu EU ima­ju pri­mje­ri­ce i Is­land i Nor­ve­ška ko­je ni­su čla­ni­ce EU pa za­što ne bi ima­la i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja - jed­na­ko to­me, čak 47% iz­vo­za Ve­li­ke Bri­ta­ni­je od­la­zi u os­ta­tak ze­ma­lja čla­ni­ca EU što im­pli­ci­ra ka­ko Uni­ja ima i

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI & ANALIZE -

Su­prot­no tr­žiš­nim oče­ki­va­nji­ma te re­zul­ta­ti­ma po­s­ljed­njih an­ke­ta Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja je proš­li tje­dan na re­fe­ren­du­mu iz­gla­sa­la iz­la­zak iz Europ­ske uni­je sa 51,9% gla­so­va u ko­rist od­la­ska.

U svi­je­tlu na­ve­de­nog, tr­ži­šta su za­bi­lje­ži­la snaž­ne pro­mje­ne pri če­mu je fun­ta kliz­nu­la na svo­ju naj­ni­žu ra­zi­nu u pro­tek­lih 30 go­di­na, a sna­žan pad za­bi­lje­ži­li su i svjet­ski di­onič­ki in­dek­si. Po­ve­ća­na aver­zi­ja pre­ma ri­zič­noj imo­vi­ni još jed­nom je po­tak­nu­la inves­ti­to­re da se okre­nu pre­ma švi­car­skom fran­ku, do­la­ru i je­nu kao i obvez­ni­ca­ma “co- re” ze­ma­lja. Pi­ta­nje ko­je se pri­tom nuž­no na­me­će jest je li ini­ci­jal­na tr­žiš­na re­ak­ci­ja odraz pri­vre­me­ne pa­ni­ke ko­ja će ubr­zo iz­bli­je­di­ti kao što smo ima­li pri­li­ku vi­dje­ti u ko­lo­vo­zu proš­le go­di­ne ka­da su svjet­ski di­onič­ki in­dek­si po­to­nu­li us­li­jed pre­li­je­va­nja za­bri­nu­tos­ti s ki­ne­skog tr­ži­šta, a da bi se opo­ra­vi­li već u na­red­nim da­ni­ma, ili će iz­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je ipak ima­ti du­go­roč­ne ne­ga­tiv­ne im­pli­ka­ci­je ka­ko po eko­nom­sku tako i po po­li­tič­ku sta­bil­nost u svi­je­tu.

Tr­ži­šta odra­di­la svo­je

U tom kon­tek­s­tu, či­ni se ka­ko daljnje reperkusije na tr­ži­šta go­to­vo u pot­pu­nos­ti ovi­se o pre­go­vo­ri­ma Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i EU ko­ji predstoje, pri če­mu se lop­ti­ca tre­nut­no na­la­zi na EU di­je­lu te­re­na. Da bu­de­mo pre­ciz­ni, re­fe­ren­dum je de­mo­krat­ski na­čin ko­jim na­rod od­lu­ču­je o po­je­di­nom pi­ta­nju i na­rod Ve­li­ke Bri­ta­ni­je je do­nio od­lu­ku, šok je us­li­je­dio i tr­ži­šta su odra­di­la svo­je ni­šta od to­ga vi­še ni­je spor­no. Ono što jest je ka­ko će Europ­ska uni­ja re­agi­ra­ti pre­ma is­to­me i ho­će li u ko­nač­ni­ci

TAJANA ŠTRIGA

mla­đi ana­li­ti­čar, Hypo Al­pe-Adria-Bank omo­gu­ći­ti Bri­tan­ci­ma pris­tup je­dins­tve­no­me tr­ži­štu.

Po­ka­zi­va­nje sna­ge

Ia­ko se na­iz­gled mo­žda či­ni ka­ko je ovo čis­to eko­nom­sko pi­ta­nje, te­ško da se mo­že sves­ti na tu jed­nos­tav­nu lo­gi­ku.

Na­ime, pris­tup je­dins­tve­no­me tr­ži­štu EU ima­ju pri­mje­ri­ce i Is­land i Nor­ve­ška ko­je ni­su čla­ni­ce EU pa za­što ne bi ima­la i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja? Is­to tako, čak 47% iz­vo­za Ve­li­ke Bri­ta­ni­je od­la­zi u os­ta­tak ze­ma­lja čla­ni­ca EU što im­pli­ci­ra ka­ko EU ima in­te­res u to­me da raz­mje­na ne bu­de op­te­re­će­na tro­ša­ri­na­ma. Pro­ma­tra­no iz ši­re per­s­pek­ti­ve, ono što je za­is­ta važ­no (i što je EU uvi­jek do­sa­da ra­di­la) je po­ka­zi­va­nje svo­je sna­ge ka­ko se os­ta­le zem­lje čla­ni­ce ne bi po­tak­nu­le da kre­nu pu­tem Ve­li­ke Bri­ta­ni­je jer raz­miš­lja­nje se na­me­će kao jed­nos­tav­na lo­gi­ka uko­li­ko os­ta­nak u EU ne pru­ža du­go­roč­no na­gra­du ili iz­la­zak ne do­vo­di do snaž­ni­jih ne­ga­tiv­nih po­s­lje­di­ca, za­što os­ta­ti u toj za­jed­ni­ci?

U tom kon­tek­s­tu na umu tre­ba ima­ti da pre­ma za­ko­no­dav­s­tvu EU na­kon što odre­đe­na zem­lja za­tra­ži is­tu­pa­nje, pre­go­vo­ri o de­ta­lji­ma iz­la­ska tra­ju dvi­je go­di­ne te mo­gu bi­ti i pro­du­že­ni uko­li­ko se o to­me spo­ra­zu­me obje stra­ne, a što je do­volj­no vre­me­na za pri­la­god­bu tr­ži­šta.

U sred­njem ro­ku iz­gled­no je ka­ko će osim sa­me Ve­li­ke Bri­ta­ni­je najsnažniji uda­rac osje­ti­ti zem­lje ko­je su tre­nut­no kan­di­da­ti za pristupanje, a us­li­jed ja­ča­nja euro­skep­ti­ciz­ma te po­s­lje­dič­no sma­nje­nog in­te­re­sa investitora. Na­da­lje, ne­ga­tiv­ne po­s­lje­di­ce za­bi­lje­ži­ti će ta­ko­đer i zem­lje sa snaž­nom tr­go­vač­kom iz­lo­že­nos­ti pre­ma Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, kao što su pri­mje­ri­ce Polj­ska, Če­ška, Ma­đar­ska te Ru­munj­ska.

Po­s­lje­di­ce na­kon 2020.

U kon­tek­s­tu do­ma­ćih pri­li­ka, ini­ci­jal­na re­ak­ci­ja na tr­ži­šti­ma je bi­la sla­bi­ja od oče­ki­va­ne gdje je Cro­bex pri­mje­ri­ce kliz­nuo 1,6%, a u us­po­red­bi s pa­dom od 2,9% ka­da se proš­le go­di­ne špe­ku­li­ra­lo o slo­mu ki­ne­ske bur­ze, a snaž­ni­je po­s­lje­di­ce ni­je za­bi­lje­ži­lo ni­ti obvez­nič­ko tr­ži­šte, kao i kre­ta­nje te­ča­ja ku­ne.

Ia­ko ne is­klju­ču­jem mo­guć­nost smanjena in­te­re­sa investitora za hr­vat­sku imo­vi­nu u krat­kom ro­ku, pro­ma­tra­no s eko­nom­skog sta­ja­li­šta snaž­ni­je po­s­lje­di­ce po eko­no­mi­ju ni­je re­al­no za oče­ki­va­ti pri­je 2020. go­di­ne ka­da je iz­gled­no da će Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja pres­ta­ti upla­ći­va­ti sred­stva u fon­do­ve EU ko­ji su va­žan iz­vor fi­nan­ci­ra­nja.

U SRED­NJEM RO­KU IZ­GLED­NO JE KA­KO ĆE NAJSNAŽNIJI

UDA­RAC OSJE­TI­TI ZEM­LJE KO­JE SU TRE­NUT­NO KAN­DI­DA­TI ZA PRISTUPANJE

DALJNJE REPERKUSIJE NA TR­ŽI­ŠTA OVI­SE O PRE­GO­VO­RI­MA VE­LI­KE BRI­TA­NI­JE I EU KO­JI PREDSTOJE, PRI ČE­MU SE LOP­TI­CA TRE­NUT­NO NA­LA­ZI NA EU DI­JE­LU TE­RE­NA NI­JE ISKLJUČENA MO­GUĆ­NOST SMANJENA IN­TE­RE­SA INVESTITORA ZA HR­VAT­SKU IMO­VI­NU U KRAT­KOM RO­KU

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.