Pre­pre­ke pos­lo­va­nju eko­nom­ska po­li­ti­ka i tro­ško­vi rad­ne sna­ge

Hr­vat­ske tvrt­ke oče­ku­ju rast pri­ho­da na stra­nim tr­ži­šti­ma i inves­ti­ra­nja

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - LI­DI­JA KI­SE­LJAK/VL

Is­tra­ži­va­nje je pro­ve­la eu­rop­ska aso­ci­ja­ci­ja gos­po­dar­skih i tr­go­vač­kih ko­mo­ra u 24 zem­lje

Uo­če­ki­va­nji­ma za ovu go­di­nu po­du­zet­ni­ci u Eu­ro­pi po­ka­zu­ju umje­re­ni optimizam, a zbog još pri­sut­nih ri­zi­ka is­ti­ču i oprez. Pri­je sve­ga zbog po­ja­ča­ne me­đu­na­rod­ne na­pe­tos­ti i per­cep­ci­je o nas­tav­ku us­po­ra­va­nja gos­po­dar­skog ras­ta. Pos­lov­ni svi­jet vi­di ne­iz­vjes­nost zbog mo­gu­ćih po­s­lje­di­ca Brexi­ta i te­ro­ris­tič­kih na­pa­da u Eu­ro­pi s jed­ne stra­ne te i da­lje ne­jas­nog pro­ce­sa pri­la­god­be ki­ne­sko­ga gos­po­dar­stva, slo­že­ne po­li­tič­ke si­tu­aci­je oko Ru­si­je, di­sku­ta­bil­nih kon­tro­la uprav­lja­nja iz­bje­glič­kom kri­zom te ne­iz­vjes­nos­ti oko smje­ra bu­du­će po­li­ti­ke SA­Da.

Za­to i ne mo­gu ra­ču­na­ti kak­vi će bi­ti dalj­nji uvje­ti za rast po­troš­nje, tr­go­vi­ne i inves­ti­ci­ja, rek­li su po­du­zet­ni­ci u is­tra­ži­va­nju ko­je je pro­ve­la eu­rop­ska aso­ci­ja­ci­ja gos­po­dar­skih i tr­go­vač­kih ko­mo­ra u 24 zem­lje. Naj­ve­ći optimizam po­ka­za­li su pos­lov­ni lju­di iz Ir­ske, Por­tu­ga­la i Sr­bi­je, a naj­ma­nji tvrt­ke u Grč­koj, Ma­đar­skoj i Le­to­ni­ji. Hr­vat­ska je u do­njoj sku­pi­ni ze­ma­lja ko­je su iz­ra­zi­le prev­la­da­va­ju­ći optimizam, ali s ve­li­kim po­ma­kom u od­no­su na 2016. go­di­nu. Je­dan od iz­a­zo­va ko­ji an­ke­ti­ra­ne tvrt­ke na­vo­de kao pre­pre­ku u pos­lo­va­nju je do­ma­ća po­traž­nja, a kao odraz pos­t­kriz­ne eko­no­mi­je u ve­ći­ni ze­ma­lja. Uz nju, na­vo­de se još eko­nom­ska po­li­ti­ka i tro­ško­vi rad­ne sna­ge. Ipak, Eu­rop­ska ko­mi­si­ja pre­dvi­đa da će osob­na po­troš­nja os­ta­ti glav­na po­lu­ga eko­nom­skog ras­ta i ove go­di­ne. Na­jop­ti­mis­tič­ni­je su po tom pi­ta­nju Sr­bi­ja, Por­tu­gal, Ir­ska i Hr­vat­ska. Optimizam hrvatskoga pos­lov­nog sek­to­ra do­la­zi u kon­tek­s­tu višegodišnje potisnutosti do­ma­će potražnje, ko­ja je sa­da na po­čet­ku oporavka te pot­po­mog­nu­ta fi­skal­nim pro­mje­na­ma. Ino­zem­na po­traž­nja je pak je­dan od tri vo­de­ća iz­a­zo­va za zem­lje u ko­ji­ma se zna­ča­jan dio is­pi­ta­nih tvrt­ki os­la­nja na iz­voz, a me­đu nji­ma su one iz Tur­ske, Sr­bi­je i Slo­ve­ni­je. Ne­ko­li­ko ze­ma­lja či­ja su gos­po­dar­stva zna­čaj­ni­je po­ve­za­na s Uje­di­nje­nim Kra­ljev­s­tvom, a me­đu ko­ji­ma se is­ti­če Ir­ska, na­ve­lo je i Brexit kao va­žan iz­a­zov u pos­lo­va­nju. Po­volj­na te­čaj­na kre­ta­nja za po­dru­čje eura, zbog pa­da nje­go­ve vri­jed­nos­ti pre­ma do­la­ru i je­nu, stvo­ri­le su la­ni po­volj­ni­je uvje­te iz­voz­ni­ci­ma iz euro­po­dru­čja, a taj se optimizam pre­no­si i u ovu go­di­nu, pa ve­lik broj an­ke­ti­ra­nih tvrt­ki oče­ku­je rast pri­ho­da na ino­zem­nom tr­ži­štu. U okru­že­nju ne­si­gur­nos­ti sklo­nost ula­ga­nju os­ta­je suz­dr­ža­na.

Ia­ko prev­la­da­va broj onih ko­ji pla­ni­ra­ju po­ve­ća­ti inves­ti­ci­je u 2017. go­di­ni, raz­li­ka pre­ma bro­ju onih ko­ji sma­tra­ju da će ma­nje ula­ga­ti os­ta­je vr­lo ma­la. I po tom pi­ta­nju naj­lo­ši­ju per­s­pek­ti­vu po­ka­za­li su po­du­zet­ni­ci iz Ma­đar­ske, te po­tom i Aus­tri­je gdje prev­la­da­va­ju tvrt­ke ko­je pla­ni­ra­ju sma­nji­ti inves­ti­ci­je. Me­đu an­ke­ti­ra­nim tvrt­ka­ma u Hr­vat­skoj, njih ne­što vi­še ne­go la­ni pla­ni­ra po­ve­ća­ti inves­ti­ci­je ove go­di­ne, a manji je broj onih ko­ji ih mis­le sma­nji­ti.

OPTIMIZAM HRVATSKOGA POS­LOV­NOG SEK­TO­RA DO­LA­ZI U KON­TEK­S­TU VIŠEGODIŠNJE POTISNUTOSTI DO­MA­ĆE POTRAŽNJE, KO­JA JE SA­DA NA PO­ČET­KU OPORAVKA

FOTOLIA

Ino­zem­na po­traž­nja je pak je­dan od tri vo­de­ća iz­a­zo­va

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.