Vi­še od 54 pos­to ne­za­pos­le­nih na bur­zi du­že od go­di­nu da­na

Još ve­ći udjel ne­za­po­sel­nih, 40%, bez pos­la je pre­ko 2 go­di­ne

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - MA­RI­JA BRNIĆ ma­ri­ja.br­nic@pos­lov­ni.hr

Du­go­raj­na ne­za­pos­le­nost po­ga­đa žu­pa­ni­je s ne­kad ja­kom in­dus­tri­jom, a naj­ma­nja je kod onih sa se­zon­skim za­poš­lja­va­njem

Ko­nac 2016. os­ta­vio je po­zi­tiv­nu is­kru u sta­tis­ti­ci ne­za­pos­le­nih, ko­jih je, ka­ko su pri­mi­je­ti­li ana­li­ti­ča­ri Hr­vat­ske gos­po­dar­ske ko­mo­re, u stu­de­no­me u us­po­red­bi s evi­den­ci­jom is­tog mje­se­ca ra­ni­jih go­di­na bi­lo naj­ma­nje čak od 1990. No, te broj­ke ma­nje su re­zul­tat ras­ta za­pos­le­nos­ti, a vi­še pa­da ak­tiv­nos­ti zbog od­lje­va rad­ni­ka u ino­zem­s­tvo i ne­po­volj­nih de­mo­graf­skih tren­do­va. Za­bri­nja­va, pak, što u sve ma­njem bro­ju evi­den­ti­ra­nih ne­za­pos­le­nih ras­te broj dugotrajno ne­za­pos­le­nih, ko­ji su na bur­zi du­že od go­di­nu da­na. Po­lo­vi­com 2016. od ukup­no 219,5 ti­su­ća ne­za­pos­le­nih vi­še od 54 pos­to bi­li su dugotrajno ne­za­pos­le­ni, s tim da udjel onih ko­ji u re­du za po­sao sto­je du­že od dvi­je go­di­ne do­se­že 40 pos­to.

Pre­ma ana­li­zi Hr­vat­skog za­vo­da za za­poš­lja­va­nje, me­đu te­ško za­pos­li­vi­ma ne­ma raz­li­ke pre­ma spo­lu; po­djed­na­ko su ugro­že­ni i mu­škar­ci i že­ne. Za­dr­ža­va­nje na bur­zi do­mi­ni­ra me­đu oso­ba­ma sta­ri­je do­bi, s ma­nje rad­nog is­kus­tva, ni­žom ra­zi­nom obra­zo­va­ni­ma te kva­li­fi­ka­ci­ja­ma za jed­nos­tav­na za- ni­ma­nja, po­put čis­ta­či­ca, za­šti­ta­ra, rad­ni­ka na po­di­za­nju te­re­ta i slič­no. Ta­ko je od ne­za­pos­le­nih u do­bi od 55 do 59 go­di­na dugotrajno ne­za­pos­le­no vi­še od 74%, a u do­bi od 60 i vi­še go­di­na 82%, dok je taj udio me­đu ne­za­pos­le­ni­ma od 25 do 29 go­di­na na ra­zi­ni od 29%. Na vje­ro­jat­nost za­poš­lja­va­nja utje­če i du­lji­na “sta­ža” na bur­zi, pa će s is­tim obi­ljež­ji­ma oso­be u do­bi od 30 do 49 go­di­na, sa sred­njom škol­skom na­obraz­bom i pret­hod­nom za­pos­le­nos­ti od 5 do 19 go­di­na, a ko­je su ne­za­pos­le­ne do go­di­nu da­na, ima­ti 12% šan­se za za­pos­le­nje, a oni dugotrajno ne­za­pos­le­ni s is­tim kri­te­ri­ji­ma tek 3,5%.

Re­gi­onal­no, du­go­traj­na ne­za­pos­le­nost do­mi­ni­ra u ne­kad in­dus­trij­ski ra­zvi­je­nim žu­pa­ni­ja­ma, u ko­ji­ma su po­go­ni u me­đu­vre­me­nu uga­še­ni ili re­du­ci­ra­ni, po­put Si­sač­ko mos­la­vač­ke žu­pa­ni­je, dok je po­sve dru­ga­či­ja sli­ka u žu­pa­ni­ja­ma s ve­ćom di­na­mi­kom se­zon­skog za­poš­lja­va­nja, u če­mu pred­nja­či Is­tra. Do­pri­nos se­zon­skog za­poš­lja­va­nja sma­nje­nju du­go­traj­ne nezaposlenosti po­ka­zu­ju i pri­mje­ri Šibensko-knin­ske i Lič­ko­senj­ske žu­pa­ni­je, ko­je ima­ju slič­ne sto­pe nezaposlenosti, ali udio se­zon­skog za­poš­lja­va­nja znat­no je ve­ći u Ši­ben­skok­nin­skoj žu­pa­ni­ji, u ko­joj je sto­ga i udio dugotrajno ne­za­pos­le­nih znat­no manji ne­go u Li­ci.

Ana­li­ti­ča­ri HZZa uka­zu­ju i na jak utje­caj ukup­ne nezaposlenosti na za­dr­ža­va­nje u sta­tu­su dugotrajno ne­za­pos­le­nih. Dru­gim ri­je­či­ma; što vi­še ne­za­pos­le­nih, to je i du­lje tra­ja­nje nezaposlenosti. Ilus­tra­ti­van je pri­mjer to­ga Bjelovarsko-bilogorska županija ko­ja ima osjet­no vi­šu sto­pu nezaposlenosti ne­go u K opri v ni čk o kri­že­vač­koj žu­pa­ni­ji, pa po­s­lje­dič­no ima i ve­ći udjel onih ko­ji du­že če­ka­ju ure­du za po­sao.

ZBOG SEZONACA UDJEL DUGOTRAJNO NE­ZA­POS­LE­NIH U ŠIBENSKO-KNINSKOJ ŽU­PA­NI­JI MANJI JE NE­GO U LIČKO-SENJSKOJ IA­KO IMA­JU SLIČ­NE STO­PE NEZAPOSLENOSTI

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.