TRE­BA­JU LI I NA­ŠI UNUCI PLA­ĆA­TI ZA INU, AKO DR­ŽA­VA NE ZNA ŠTO OD NJE ŽE­LI

Glav­no da je na­še Hr­vat­ski pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić, ali i čo­vjek ko­ji se o Ini do­sad ni­je ogla­sio, a to je mi­nis­tar ener­ge­ti­ke Sla­ven Do­bro­vić, tre­ba­li bi jav­nost upoz­na­ti ba­rem s pe­to­go­diš­njim pla­nom ko­ji ima­ju za do­ma­ću naf­t­nu kom­pa­ni­ju

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - VLA­DI­MIR NIŠEVIĆ vla­di­mir.ni­se­vic@pos­lov­ni.hr

ONO ŠTO SMO JEF­TI­NO PRODALI SA­DA KUPUJEMO

SKUP­LJE, A SVE POD KRINKOM DOMOLJUBLJA I VEĆ POZNATE DEVIZE O STRATEŠKIM IN­TE­RE­SI­MA DR­ŽA­VE MNOŠ­TVO JE EKO­NOM­SKIH ANA­LI­TI­ČA­RA KO­JI NAJAVLJENI POTEZ DR­ŽA­VE U VE­ZI S INOM NE OPRAVDAVAJU

Uo­voj go­di­ni za­si­gur­no će naj­ve­ća pos­lov­na pri­ča bi­ti kupnja Ine od stra­ne Mo­la. Na­mjer­no ili ne­na­mjer­no po­lit­ka nam je od­lu­či­la kraj 2016., a on­da i po­če­tak ove, za­či­ni­ti pri­čom o hr­vat­skoj naf­t­noj kom­pa­ni­ji i nje­zi­nom ge­os­tra­te­škom zna­ča­ju za dr­ža­vu.

Ukrat­ko, ono što smo jef­ti­no prodali sa­da kupujemo skup­lje, a sve pod krinkom domoljublja i već od pri­je pu­no go­di­na poznate devize o strateškim in­te­re­si­ma dr­ža­ve ko­ji su po­čes­to bi­li sa­mo krin­ka za br­zu i efi­kas­nu ras­pro­da­ju dr­žav­nih po­du­ze­ća.

Na­rav­no, u svje­tlu po­li­ti­ke i onih ko­ji od­lu­ču­ju, po­te­ze ko­ji mo­gu i ne mo­ra­ju bi­ti oprav­da­ni da­le­ko je jed­nos­tav­ni­je objas­ni­ti bu­đe­njem na­ci­onal­nih osje­ća­ja ko­ji s ra­ci­onal­nim i ne mo­ra­ju ima­ti ve­ze, ne­go oprav­da­nje tra­ži­ti u ana­li­za­ma ko­je se on­da i ne mo­ra­ju svi­ma svi­dje­ti.

Ne­ka od­lu­či stru­ka

Ono što se ču­je u jav­nom di­skur­su, a što bi sva­ka­ko tre­bao bi­ti po­če­tak i kraj pri­če o Ini ni­je ci­je­na ko­ju će­mo pla­ti­ti za vra­ća­nje kom­pa­ni­je pod dr­žav­ne sku­te već što s njom ka­da pos­ta­ne na­ša. Mnoš­tvo je eko­nom­skih ana­li­ti­ča­ra ko­ji najavljeni potez dr­ža­ve ne opravdavaju da­pa­če, iz­no­se­ći pro­cje­ne o ci­je­ni transakcije ko­je se kre­ću od 10ak do 20ak mi­li­jar­di ku­na, jas­no na­gla­ša­va­ju opas­nos­ti ko­je tak­va tran­ska­ci­ja no­si za dr­žav­ni pro­ra­čun i naš ina­če vi­so­ki de­fi­cit. Ili pre­ma ne­kim in­for­ma­ci­ja­ma za bu­duć­nost HEPa či­ji bi se udjel pro­da­vao ka­ko bi se na­mak­li nov­ci. U tom seg­men­tu su u pra­vu. Ako će i ova­ko pre­za­du­že­na dr­ža­va pro­dub­lji­va­ti jav­ni dug sa­mo da bi za­šti­ti­la ne­što što je pro­gla­si­la “na­ci­onal­nim sim­bo­lom”, on­da je to vi­še potez ne­do­ras­log dje­te­ta ne­go odras­le oso­be. Na­rav­no, mo­ra­mo ima­ti vje­ru u to da tre­nut­ni po­li­tič­ki es­ta­bli­šment ne vu­če spo­me­nu­te po­te­ze sa­mo da bi ve­li­čao na­šu ene­re­get­sku sna­gu na kar­ti EU ne­go da ima­ju da­le­ko­sež­ni­ji pos­lov­ni plan ko­ji će po­di­ći ne­kad, pa i sa­da, naj­moć­ni­ju kom­pa­ni­ju u zem­lji i sa­ču­va­ti to­li­ko pu­ta spo­mi­nja­na rad­na mjes­ta.

Ako po­la­zi­mo od te pre­mi­se ta­da bi pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić, ali i čo­vjek ko­ji se o Ini do­sad ni­je ogla­sio, a to je mi­nis­tar ener­ge­ti­ke Sla­ven Do­bro­vić, tre­ba­li jav­nos­ti ob­z­na­ni­ti ba­rem pe­to­go­diš­nji plan ko­ji ima­ju za do­ma­ću naf­t­nu kom­pa­ni­ju. Pos­to­ji oprav­da­na bo­ja­zan, a po­se­bi­ce dok op­te­re­ćen gos­po­da­re­njem ot­pa­dom pr­vi čo­vjek hr­vat­ske ener­ge­ti­ke šu­ti. Na­ime, u svom ne­dav­nom jav­nom is­tu­pu za tpor­tal Mi­ro Ska­lic­ki ko­ji je vi­še od 20 go­di­na ra­dio u Shel­lu ka­že: “Što s Inom? Što že­li­mo? Na pri­mjer, tre­ba­ju li nam dvi­je ra­fi­ne­ri­je u Ri­je­ci i Si­sku? Hr­vat­sko tr­ži­šte go­diš­nje tro­ši oko 2,5 mi­li­ju­na to­na de­ri­va­ta. To je ma­nje ne­go što pro­izve­de jed­na ra­fi­ne­ri­ja. Za to­li­ke ko­li­či­ne dvi­je ra­fi­ne­ri­je ni­su po­treb­ne, ali nit­ko to ne­će re­ći. Od­lu­ku o Ini tre­ba do­ni­je­ti stru­ka. Bez vi­zi­je ra­zvo­ja smi­ješ­no je go­vo­ri­ti o bi­lo če­mu...”.

Pi­ta­nja bez od­go­vo­ra

Ni­je on je­di­ni pred­stav­nik stru­ke ko­ji je iz­go­vo­rio ove ri­je­či. Svi ko­je svo­di­mo pod na­ziv “stru­ka” pos­ta­vi­li su slič­no pi­ta­nje. Ali, nit­ko od njih ni­je do­bio od­go­vor. Na po­s­ljed­njoj sjed­ni­ci Vla­de ras­prav­lja­lo se o Ini u za­tvo­re­nom di­je­lu sjed­ni­ce, a iz pri­op­će­nja se doz­na­lo sa­mo to i ni­šta dru­go.

U svje­tlu to­ga mo­ra­mo, htje­li li ne, oprez­no i s do­zom ra­zu­ma pri­ma­ti ono što do­la­zi iz us­ta po­li­ti­ča­ra. Jer ako na ime po­ve­ća­nja de­fi­ci­ta i du­go­va ko­je će pla­ća­ti još i na­ši unuci ku­pi­mo ne­što s čim ne zna­mo što bi ova dr­ža­va ne­će kre­nu­ti na­pri­jed ni ener­get­ski ni u ko­jem dru­gom smis­lu. Za­to u ovu go­di­nu mo­ra­mo ući s na­dom da će nam plan za Inu i nje­zi­nu bu­duć­nost bi­ti što pri­je iz­ne­sen. Bez to­ga mo­gao bi to bi­ti loš po­če­tak go­di­ne.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.