‘Za­bo­rav­lje­ni’ ka­mat­ni ri­zik usko­ro se vra­ća na ve­li­ka vra­ta

Ban­ke još sma­nju­ju ka­ma­te, no to­me sti­že kraj u 2018.

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - ANA BLAŠKOVIĆ ana.bla­sko­vic@pos­lov­ni.hr

Kraj jef­ti­nom nov­cu Ban­ke još sma­nju­ju ka­ma­te, no to­me sti­že kraj u 2018.

Rast euri­bo­ra za dva bo­da iz­a­zvao bi slič­ne pro­ble­me kao epi­zo­da sa švi­car­cem, iz­ra­ču­nao HNB

Na­kon što je ame­rič­ki FED po­dig­nuo re­fe­rent­nu ka­ma­tu, svi­jet u 2017. go­di­nu ula­zi s jas­nom po­ru­kom da je raz­dob­lju jef­ti­nog nov­ca do­šao ne­mi­no­van kraj. Duž­ni­ci u Hr­vat­skoj za­sad još ja­šu na va­lu sma­nje­nja ka­ma­ta, no iz ba­na­ka sti­že otrež­nju­ju­će upo­zo­re­nje da pre­okre­ta­nje tog tren­da i rast ka­ma­ta tre­ba oče­ki­va­ti u 2018. Dru­gim ri­je­či­ma, za go­di­nu da­na na do­ma­će ban­kar­sko tr­ži­šte u pr­vi plan se vra­ća ka­mat­ni ri­zik.

Hr­vat­ska udru­ga ba­na­ka obja­vi­la je da je od si­ječ­nja u pri­mje­ni no­va, ni­ža Na­ci­onal­na re­fe­rent­na sto­pa (NRS), pro­sječ­ni tro­šak fi­nan­ci­ra­nja na do­ma­ćeg tr­ži­štu ko­ju dio ba­na­ka ko­ris­ti kao ba­zu iz­ra­ču­na ka­mat­nih sto­pa pa će duž­ni­ci ni­že ra­te osje­ti­ti u ve­lja­či. U po­s­ljed­njih pet go­di­na ko­li­ko se iz­ra­ču­na­va, NRS je u kon­ti­nu­ira­nom pa­du što ilus­tri­ra du­lji­nu tra­ja­nja raz­dob­lja jef­ti­nog nov­ca. Pre­ma ra­ču­ni­ci Udru­ge ba­na­ka, ka­ma­te na kre­di­te koji se ve­žu za 12mje­seč­ni NRS pa­le su u po­s­ljed­nje če­ti­ri go­di­ne iz­me­đu 1,77 i 1,15 pos­tot­nih bo­do­va za kun­ske, te iz­me­đu 1,65 i 1,38 bo­do­va za eur­ske kre­di­te. Od pr­vog iz­ra­ču­na 12mje­seč­ni NRS pa­dao je svih pet­na­est pu­ta, ka­ko za ku­ne ta­ko i eure.

No­vi švi­ca­rac

“Ia­ko je ne­mo­gu­će toč­no prog­no­zi­ra­ti kre­ta­nje NRS-a u bu­duć­nos­ti, u slje­de­ćih 12 do 18 mje­se­ci i da­lje pos­to­ji pros­tor za nje­zi­no dalj­nje sni­ža­va­nje bu­du­ći da je is­klju­či­vo ovis­na o kre­ta­nju ka­mat­nih sto­pa koje hr­vat­ske ban­ke pla­ća­ju na de­po­zi­te fi­zič­kih i prav­nih oso­ba, a ne di­rek­t­no o ino­zem­nim re­fe­rent­nim sto­pa­ma, pri­mje­ri­ce euri­bo­ru”, is­ti­ču iz HUBa. Prem­da se rast euri­bo­ra ne oče­ku­je u Eu­ro­pi za­si­gur­no ne pri­je 2018., po ne­ki­ma ni pri­je 2020., taj rast vi­še nije samo u do­me­ni hi­po­tet­skog. Ne­ke ra­ni­je ra­ču­ni­ce iz Hr­vat­ske na­rod­ne ban­ke da­le su nas­lu­ti­ti da bi po­vra­tak euri­bo­ra na po­vi­jes­ne ra­zi­ne, uz rast za dva pos­tot­na bo­da, u Hr­vat­skoj iz­a­zvao slič­ne pro­ble­me kao epi­zo­da sa švi­car­skim fran­kom uz pro­ci­je­nje­ne gu­bit­ke ban­ka­ma od 2,5 do tri mi­li­jar­de kuna.

Ko­li­ko bi da­nas ta broj­ka iz­no­si­la, te­ško je eg­zak­t­no re­ći s ob­zi­rom na ot­pla­te kre­di­ta u me­đu­vre­me­nu, kao i sve ja­či trend ku­ni­za­ci­je, no mo­že se pret­pos­ta­vi­ti da broj­ka nije za­ne­ma­ri­va. Sto­ga ta­la­sa­nje na svjet­ski­ma tr­ži­šti­ma ne­će samo do­ni­je­ti skup­lje kre­di­te (i ve­će po­vra­te na šted­nju), već u pre­go­vo­re ba­na­ka i ko­mi­te­na­ta vra­ti­ti, sad za­ne­ma­re­no, pi­ta­nje za­šti­te od ka­mat­nog ri­zi­ka. Mo­guć­nos­ti, pa čak i tr­žiš­na rje­še­nja već pos­to­je (tek ma­nji dio ba­na­ka ih nu­di), od fik­si­ra­nja ka­ma­ta, ogra­ni­če­nja nji­ho­vog mak­si­mal­nog ras­po­na (engl. cap i flo­or) do ak­tiv­nog uprav­lja­nja fik­s­nog mar­žom...

Ja­ča ku­ni­za­ci­ja

Upu­će­ni sma­tra­ju da bi po­vra­tak ri­zi­ka ka­ma­ta mo­gao da­ti za­mah tren­du ku­ni­za­ci­je. Od 2013. do ruj­na proš­le go­di­ne kun­ski kre­di­ti po­ve­ća­li su se za 25,9 mi­li­jar­di kuna (37,5%), a is­to­dob­no de­viz­ni sma­nji­li za oko 30 mi­li­jar­di kuna. Una­trag po­la go­di­ne kod tvrt­ki se po pr­vi put od 2014. bi­lje­ži go­diš­nji pri­rast kre­di­ti­ra­nja, a u tom seg­men­tu ban­ka­ri vi­de ja­či po­ten­ci­jal kre­dit­nog za­ma­ha bu­du­ći da je ma­nje od po­lo­vi­ce kor­po­ra­tiv­nog du­ga u do­ma­ćoj va­lu­ti. To se pri­je sve­ga od­no­si na tvrtke koje su svo­je po­tre­be za za­du­ži­va­njem do­sad rje­ša­va­le pre­ko­gra­nič­nim fi­nan­ci­ra­njem, a s pri­jet­njom ras­ta euri­bo­ra, okre­ta­nje ku­ni mo­že se va­ga­ti kao op­ci­ja ko­ja bi pod kon­tro­lu sta­vi­la ba­rem dio ne­iz­vjes­nos­ti.

FOTOLIA

U po­s­ljed­njih pet go­di­na, ko­li­ko se iz­ra­ču­na­va, NRS je u kon­ti­nu­ira­nom pa­du

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.