Nuž­na re­vi­zi­ja Ovr­š­nog za­ko­na

Mi­nis­tar An­te Špr­lje uvo­di mo­der­ni­za­ci­ju sus­ta­va ra­da na ovr­š­nim pred­me­ti­ma

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - SUZANA VAROŠANEC

Hr­vat­ski ovr­š­ni sus­tav koji se te­me­lji na pr­vom Ovr­š­nom za­ko­nu iz 1996. u me­đu­vre­me­nu je evo­lu­irao

Upro­tek­lih osam go­di­na za koje pos­to­je po­da­ci od 2008. do 2015. go­di­ne, hr­vat­ski jav­ni bi­ljež­ni­ci za­pri­mi­li su go­to­vo pet milijuna ovr­š­nih pred­me­ta, a u nas­tu­pa­ju­ćoj go­di­ni svi ko­jih se ovr­ha ti­če tre­ba­ju se pri­pre­mi­ti za no­vu run­du mo­der­ni­za­ci­je ra­da na ovim ‘vru­ćim’ pred­me­ti­ma. Zbog ubr­za­nja pos­tup­ka pri­sil­ne na­pla­te, ali i dru­gih ci­lje­va koje je za­cr­ta­la pra­vo­sud­na ad­mi­nis­tra­ci­ja krup­nim će­mo ko­ra­ci­ma či­ni se gra­bi­ti na­pri­jed, pri če­mu je za­nim­lji­vost i to da bi Hr­vat­skoj kao uzor mo­gao pos­lu­ži­ti sus­tav koji ima pri­mje­ri­ce Ma­đar­ska. Pri­li­kom raz­ma­tra­nja rje­še­nja i mo­de­la pro­ved­be re­for­m­skih mje­ra u pra­vo­su­đu, kao i u iz­ra­di na­cr­ta no­vog za­ko­no­dav­nog ok­vi­ra, Mi­nis­tar­stvo pra­vo­su­đa vr­lo čes­to uzi­ma u ob­zir is­kus­tva dru­gih država čla­ni­ca EU s ci­ljem sa­gle­da­va­nja svih pred­nos­ti i ne­dos­ta­ta­ka usvo­je­nih rje­še­nja u po­je­di­nim zem­lja­ma.

Elek­tron­sko po­ve­zi­va­nje

Pri­mjer Ma­đar­ske za­nim­ljiv je zbog do­bre prak­se ko­ri­šte­nja mo­der­nih teh­no­lo­gi­ja i rje­še­nja za ubr­za­nje i op­ti­mi­za­ci­ju ra­da u pra­vo­su­đu, po­t­vr­đu­ju nam iz pra­vo­sud­nog re­so­ra koji vo­di Mos­tov mi­nis­tar An­te Špr­lje. Na­ime, ka­ko is­ti­ču da je je­dan od naj­važ­ni­jih ci­lje­va pri­ori­tet­nih re­for­mi pot­pu­na di­gi­ta­li­za­ci­ja ra­da u pra­vo­su­đu, doz­na­je­mo da je u pla­nu i elek­tron­sko po­ve­zi­va­nje i ko­mu­ni­ka­ci­ja pra­vo­sud­nih ti­je­la ne samo s os­ta­lim dr­žav­nim ti­je­li­ma, već i s gra­đa­ni­ma koji bi tre­ba­li bi­ti u mo­guć­nos­ti su­dje­lo­va­ti od­nos­no pra­ti­ti pos­tu­pak elek­tron­skim pu­tem. Na ovaj na­čin ubr­zat će se rad ne samo pra­vo­sud­nih ti­je­la, već i od­vjet­ni­ka, vje­šta­ka, bi­ljež­ni­ka te os­ta­lih su­di­oni­ka pra­vo­sud­nih pos­tu­pa­ka. S tog as­pek­ta gle­da­no za­nim­ljiv je ma­đar­ski sus­tav eplat­nog na­lo­ga, u koji je de­ta­ljan uvid do­bi­la na­ša de­le­ga­ci­ja Mi­nis­tar­stva pra­vo­su­đa bo­ra­ve­ći u pro­sin­cu u služ­be­noj rad­noj po­sje­ti Ma­đar­skoj. Us­pos­tav­ljen je po uzo­ru na pos­tu­pak za europ­ski plat­ni na­log koji je uve­den Ured­bom br. 1896/2006 Eu­rop­skog par­la­men­ta od 12. pro­sin­ca 2006. o uvo­đe­nju pos­tup­ka za europ­ski plat­ni na­log, a pre­ma po­da­ci­ma Ma­đar­ske jav­no­bi­ljež­nič­ke ko­mo­re broj plat­nih na­lo­ga koje do­ne­su ma­đar­ski jav­ni bi­ljež­ni­ci kre­će se iz­me­đu 540 i 555 ti­su­ća go­diš­nje, od če­ga vje­rov­ni­ci pod­ne­su od 345 do 418 ti­su­ća pri­jed­lo­ga za ovr­hu. Uo­če­ne pred­nos­ti ta­moš­njeg sus­ta­va su ve­li­ke, a ti­ču se ubr­za­nja ra­da, sma­nje­nja tro­ško­va, br­že na­pla­te dugovanja te ras­te­re­će­nja su­do­va u rje­ša­va­nju nes­por­nih traž­bi­na i rav­no­mjer­ne ras­po­dje­le pred­me­ta jav­nim bi­ljež­ni­ci­ma, kao i na kon­cu bo­lje oba­vi­je­šte­nos­ti ovr­ho­vo­di­te­lja i ovr­še­ni­ka o sta­nju pred­me­ta.

S ob­zi­rom na do­bra is­kus­tva u po­vje­ra­va­nju pos­lo­va iz­da­va­nja eplat­nog na­lo­ga jav­nim bi­ljež­ni­ci­ma, sve ve­ći broj nes­por­nih traž­bi­na sa su­do­va pre­la­zi u nad­lež­nost jav­nih bi­ljež­ni­ka, no u Mi­nis­tar­stvu pra­vo­su­đa na­po­mi­nju da ma­đar­ski mo­del nije je­di­ni koji Mi­nis­tar­stvo pra­vo­su­đa že­li raz­mo­tri­ti. Uzet će se u ob­zir, ka­žu, još ne­ko­li­ko mo­de­la, a ti su sva­ka­ko i slo­ven­ski te aus­trij­ski mo­del, kao i onaj “ba­var­ski”. Ta­ko bi se ko­nač­no do­ni­je­le smjer­ni­ce za mo­der­ni­za­ci­ju sus­ta­va ra­da na ovr­š­nim pred­me­ti­ma, ovis­no o vr­sti pos­tup­ka.

Cilj ovih ak­tiv­nos­ti je us­pos­ta­va učin­ko­vi­tih i dje­lo­tvor­nih me­ha­ni­za­ma u pra­vo­su­đu na svim ra­zi­na­ma, vo­de­ći ra­ču­na da se fi­nan­ci­ra­nje tih ak­tiv­nos­ti ne pre­ba­cu­je na tro­šak gra­đa­na, is­ti­ču nam naj­bli­ži Špr­lji­ni su­rad­ni­ci. Pri­tom na­po­mi­nju i ka­ko je ma­đar­ski mo­del bio je­dan od mo­de­la koji se raz­ma­trao ti­je­kom 2009. i 2010. go­di­ne ka­da se do­no­si­la od­lu­ka o uvo­đe­nju jav­nih ovr­ši­te­lja u hr­vat­ski za­ko­no­dav­ni ok­vir. S ob­zi­rom na to da je ovr­ha pos­tu­pak u ko­jem je vr­lo važ­no us­kla­di­ti pra­vi­la tog pos­tup­ka s cje­lo­kup­nim prav­nim sus­ta­vom, od stvar­nih pra­va i obvez­nih od­no­sa do ste­čaj­nog i re­gis­tar­skog pra­va, kao i teh­nič­kim ka­pa­ci­te­ti­ma sus­ta­va, ma­đar­ski mo­del u tom tre­nut­ku nije mo­gao bio pri­hva­ćen. No, da­nas je to či­ni se otvo­re­no pi­ta­nje. Što se ti­če sa­daš­njeg sta­nja ovr­š­nog sus­ta­va Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske on se te­me­lji na pr­vom Ovr­š­nom za­ko­nu koji je do­ne­sen 1996. go­di­ne či­ja struk­tu­ra je pri­la­go­đe­na is­klju­či­vo za sud­ski mo­del ovr­he. U me­đu­vre­me­nu je sus­tav evo­lu­irao te je is­klju­či­vo sud­ski mo­del ovr­he na­pu­šten.

Če­ko­vi i mje­ni­ce nes­ta­li

U sus­tav su 2006. uve­de­ni jav­ni bi­ljež­ni­ci, koji su osim su­da ov­la­šte­ni do­no­si­ti rje­še­nja o ovr­si na te­me­lju vje­ro­dos­toj­ne is­pra­ve, te se od lis­to­pa­da 2012. ovr­ha na te­me­lju ovr­š­ne od­lu­ke i na­god­be do­ma­ćeg su­da, uprav­nog ti­je­la, od­nos­no obra­ču­na pos­lo­dav­ca mo­že pro­ves­ti i bez rje­še­nja o ovr­si. Ta­ko­đer, kroz raz­dob­lje od 20 go­di­na mi­je­nja­la se i svi­jest gra­đa­na o za­du­ži­va­nju, bi­lo onom osob­nom, bi­lo u obli­ku jam­s­tva za dru­go­ga, a važ­nos­ti u prav­nom pro­me­tu su pre­uze­le nove vr­ste ovr­š­nih is­pra­va po­put za­duž­ni­ca i bjan­ko za­duž­ni­ca, dok su če­ko­vi i mje­ni­ce go­to­vo u pot­pu­nos­ti nes­ta­li iz upo­tre­be.

Sli­je­dom na­ve­de­nog, osim mo­der­ni­za­ci­je sus­ta­va, što je con­di­tio si­ne qua non bi­lo koje oz­bilj­ne re­for­me, po­ru­ka pra­vo­sud­ne ad­mi­nis­tra­ci­je za 2017. gla­si: nuž­no je na­pra­vi­ti re­vi­zi­ju ci­je­log Ovr­š­nog za­ko­na i ins­ti­tu­ta koji su nji­me pro­pi­sa­ni, a za to je ko­ris­no upoz­na­ti pri­je sve­ga sus­ta­ve su­sjed­nih država jer su oni ima­li slič­nu po­la­ziš­nu os­no­vu kao i na­ša država.

ANTO MAGZAN/ PIXSELL

Mi­nis­tar pra­vo­su­đa An­te Špr­lje

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.