Trumpovi ljudi dat će pred­nost br­zim gospodarskim rje­še­nji­ma

Po­gled sa stra­ne Ri­zik Ako Trump usvo­ji ek­s­trem­ni oblik krat­ko­roč­nog raz­miš­lja­nja, npr. ve­li­ke po­rez­ne re­zo­ve bez po­ve­ća­nja pri­ho­da ili raz­ne obli­ke pro­tek­ci­oniz­ma bez uva­ža­va­nja osve­te od stra­ne os­ta­lih ze­ma­lja, do­bro­bi­ti ne­će du­go po­tra­ja­ti

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI & ANALIZE -

NE­KE PROTEKCIONISTIČKE MJERE MO­GU DO­NI­JE­TI BRZE DO­BRO­BI­TI NEKOM SEK­TO­RU ILI ČAK CIJELOJ ZEMLJI

Ina­ugu­ra­ci­ja Do­nal­da Trum­pa kao no­vog ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka ko­ja će se odr­ža­ti 20. si­ječ­nja mo­gla bi uni­je­ti do­dat­nu ko­li­či­nu krat­ko­roč­nog raz­miš­lja­nja u kre­ira­nju gos­po­dar­ske po­li­ti­ke u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma. Ako se to i do­go­di, mo­že­mo oče­ki­va­ti da će­mo svje­do­či­ti po­ve­ća­noj na­pe­tos­ti iz­me­đu služ­be­nih mje­ra i du­go­roč­nih ci­lje­va, oso­bi­to ve­za­no uz mo­ne­tar­nu po­li­ti­ku, ra­zvoj i tr­go­vi­nu.

Po pi­ta­nju mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke, pri­sje­ćam se raz­dob­lja u ko­jem sam pos­tao tur­ski mi­nis­tar gos­po­dar­stva na­kon kra­ha fi­nan­cij­skog sus­ta­va u ve­lja­či 2001. U to vri­je­me je­dan od mo­jih naj­ve­ćih pri­ori­te­ta bi­lo je spu­šta­nje sred­njo­roč­ne in­fla­ci­je na jed­noz­na­men­kas­ti broj s ras­po­na iz­me­đu 30 i 70% koji je prev­la­da­vao ti­je­kom de­set­lje­ća koje je pret­ho­di­lo. Uz ve­li­ke po­te­ško­će, iz­gla­sa­li smo za­kon koji je jam­čio tur­skoj sre­diš­njoj ban­ci neo­vis­nu kon­tro­lu nad ins­tru­men­ti­ma mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke; vla­da i sre­diš­nja ban­ka tre­ba­le su za­jed­no odre­di­ti ci­lje­ve in­fla­cij­ske po­li­ti­ke, što ja sma­tram is­prav­nim rje­še­njem.

U 2001. go­di­ni in­fla­ci­ja se tre­ba­la pri­bli­ži­ti 65% i Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond že­lio je da se Tur­ska obve­že na cilj od 20% ti­je­kom slje­de­će go­di­ne. Umjes­to toga obve­za­li smo se na cilj od 35% i pre­ma­ši­li ga spu­šta­ju­ći in­fla­ci­ju na 30% ti­je­kom 2002. go­di­ne.

Vri­jed­nost sre­diš­njih ba­na­ka

Po­uka ove pri­če je da je sre­diš­nja ban­ka do­bi­la na kre­di­bi­li­te­tu. Na­kon što smo odre­di­li cilj od 35%, po­sje­tio sam tvrtke di­ljem zem­lje i uvi­dio da sve one pla­ni­ra­ju pro­ra­čun za sto­pu in­fla­ci­je iz­me­đu 50 i 55%. Kad sam im na­gla­sio da je ta­daš­nji cilj 35%, po­ka­za­le su ne­po­vje­re­nje lju­baz­nim os­mje­si­ma. Sto­ga, kad je taj cilj bio pre­ma­šen, sre­diš­nja ban­ka po­če­la je bi­ti sma­tra­na sta­bil­nom i učin­ko­vi­tom ins­ti­tu­ci­jom ko­ja će bi­ti u služ­bi Tur­skoj još du­gi niz go­di­na.

Po­uz­da­ne, neo­vis­ne sre­diš­nje ban­ke pos­ta­le su dra­go­cje­no sred­stvo kre­ira­nja po­li­ti­ke di­ljem svi­je­ta ti­je­kom po­s­ljed­nja tri de­set­lje­ća. One su do­bar pri­mjer bla­go­da­ti du­go­roč­nog raz­miš­lja­nja. Ne­sum­nji­vo, sre­diš­nje ban­ke ni­su uvi­jek u pra­vu; no one su znat­no bo­lje ne­go vla­de koje pla­ni­ra­ju krat­ko­roč­ne po­ti­ca­je ka­ko bi po­bi­je­di­le na iz­bo­ri­ma.

Krat­ko­roč­no i du­go­roč­no raz­miš­lja­nje ne po­du­da­ra­ju se nuž­no ni­ti s gospodarskim ra­zvo­jem. Čes­to sam na­zo­čio pri­go­vo­ri­ma čel­nih pos­lov­nih ljudi ve­za­no uz či­nje­ni­cu da ih za­ko­ni kon­ku­rent­nog na­tje­ča­ja sp­rje­ča­va­ju u “skla­pa­nju spo­ra­zu­ma” s ra­zvoj­nim agen­ci­ja­ma. No, ia­ko je tran­s­pa­rent­ni pos­tu­pak na­ba­ve koji is­klju­ču­je br­zo skla­pa­nje spo­ra­zu­ma spor, pos­to­je do­bri raz­lo­zi zbog ko­jih se na to­me in­zis­ti­ra. Una­toč vre­me­nu koje je “iz­gub­lje­no” na po­je­di­nač­ne pro­jek­te, stu­di­je su po­ka­za­le da za­ko­ni kon­ku­rent­nog na­tje­ča­ja op­će­ni­to pred­stav­lja­ju nov­ča­ne ušte­de i du­go­roč­no sma­nju­ju ra­zi­nu ko­rup­ci­je. Ako bi­ro­kra­ci­ja pre­ko­mjer­no us­po­ra­va ra­zvoj stva­ri, rješenje je u po­jed­nos­tav­lji­va­nju pro­ce­du­ra, a ne u uki­da­nju za­ko­na kon­ku­ret­nog na­tje­ča­ja.

Na sli­čan na­čin, ve­za­no uz tr­go­vin­sku po­li­ti­ku, ne­ke protekcionističke mjere mo­gu do­ni­je­ti brze do­bro­bi­ti nekom sek­to­ru ili čak cijeloj zemlji, a u slu­ča­ju do­bro osmiš­lje­nih iz­voz­nih su­bven­ci­ja, te po­god­nos­ti mo­gu po­tra­ja­ti du­go­roč­no. No, na­po­s­ljet­ku, kad os­ta­le zem­lje vra­te mi­lo za dra­go i tr­go­vin­ski ra­to­vi pos­ta­nu sva­kod­ne­vi­ca, tro­ško­vi nad­ma­še po­god­nos­ti i svi se na­đu u lo­ši­jem po­lo­ža­ju. Svjet­ska tr­go­vin­ska or­ga­ni­za­ci­ja ute­me­lje­na je upra­vo ka­ko bi se spri­je­čio ta­kav sce­na­rij, a njen sus­tav usu­gla­še­nih pra­vi­la i za­kon­skih pos­tu­pa­ka uglav­nom je obuz­da­vao kon­ku­rent­ni pro­tek­ci­oni­zam.

Igra­či iz pri­vat­nog sek­to­ra

U tim i u broj­nim dru­gim po­dru­čji­ma, po­put kli­mat­ske po­li­ti­ke, pos­to­je jas­ni us­tup­ci iz­me­đu krat­ko­roč­nog i du­go­roč­nog raz­miš­lja­nja. Op­će­ni­to, naj­bo­lje po­li­ti­ke tre­ba­le bi uze­ti u ob­zir obje per­s­pek­ti­ve. Me­đu­tim, s vre­me­nom je du­go­roč­no raz­miš­lja­nje oprav­da­no pos­ta­lo zna­čaj­kom do­brog uprav­lja­nja. John Maynard Keynes bio je u pra­vo kad je re­kao da će­mo “du­go­roč­no gle­da­no svi bi­ti mr­tvi”, ali ljud­ski ži­vot­ni vi­jek do­is­ta mo­že bi­ti du­go­ro­čan. Ta­ko­đer bi­smo tre­ba­li raz­miš­lja­ti o to­me na koji na­čin će na­ša dje­ca i unu­ci os­tva­ri­ti ili ne­će os­tva­ri­ti ko­rist od na­ših da­naš­njih po­li­tič­kih iz­bo­ra.

Politički vođe sa zaleđem is­klju­či­vo u privatnom sek­to­ru obično se vi­še priklanjaju kratkoročnom pristupu za raz­li­ku od vo­đa s is­kus­tvom u jav­noj služ­bi, oso­bi­to jer ve­ći­na tr­ži­šta da­je po­ti­ca­je kor­po­ra­ci­ja­ma ka­ko bi na­gla­si­le do­bit na kvar­tal­noj ili go­diš­njoj ra­zi­ni te ci­je­ne di­oni­ca iz­nad sve­ga.

Slab­lje­nje jav­nih ins­ti­tu­ci­ja

Sto­ga, na­do­la­ze­ća Trum­po­va ad­mi­nis­tra­ci­ja, ko­ja je uve­li­ko po­pu­nje­na igra­či­ma koji su ci­je­li ži­vot pro­ve­li u privatnom sek­to­ru, vje­ro­jat­no će na­gla­si­ti važ­nost br­zi­ne i br­zog skla­pa­nja spo­ra­zu­ma, a ne du­go­roč­ne po­li­ti­ke i iz­grad­nju ins­ti­tu­ci­ja. Ta­kav pris­tup mo­že do­ves­ti do krat­ko­roč­nih pred­nos­ti ili čak spek­ta­ku­lar­nih re­zul­ta­ta; a broj­ni pro­ma­tra­či poz­dra­vit će ga kao od­stu­pa­nje od spo­re, pro­ce­du­ral­ne bi­ro­kra­ci­je. Dok se du­go­roč­no raz­miš­lja­nje sma­tra raz­miš­lja­njem o bu­duć­nos­ti ko­ja je ne­iz­vjes­na i mo­že se odi­gra­ti na na­čin koji se raz­li­ku­je od oče­ki­va­nog.

No ako vođe na­po­s­ljet­ku oda­be­ru ek­s­trem­ni oblik krat­ko­roč­nog raz­miš­lja­nja – re­ci­mo, usva­ja­njem ve­li­kih po­rez­nih re­zo­va bez po­prat­nog po­ve­ća­nja pri­ho­da, slab­lje­njem jav­nih ins­ti­tu­ci­ja ili uvo­đe­njem pris­toj­bi ili upu­šta­njem u os­ta­le obli­ke pro­tek­ci­oniz­ma, bez uva­ža­va­nja osve­te od stra­ne os­ta­lih ze­ma­lja – do­bro­bi­ti ne­će du­go po­tra­ja­ti. Ka­ko u po­li­ti­ci ta­ko i u eko­no­mi­ji, ni­ti jed­na re­for­ma ne bi tre­ba­la od­ba­ci­ti do­bro dok se rje­ša­va lo­šeg.

POLITIČKI VOĐE SA ZALEĐEM IS­KLJU­ČI­VO U PRIVATNOM SEK­TO­RU OBIČNO SE VI­ŠE PRIKLANJAJU KRATKOROČNOM PRISTUPU

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.