Hi­dro­cen­tra­le i dis­tri­bu­ci­ja je­di­ni adu­ti u pro­da­ji HEP-a

Ne­poz­na­ni­ca Što se uis­ti­nu pro­da­je i tko sve po­la­že pra­vo na di­oni­ce Hr­vat­ske elek­tro­pri­vre­de

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - JADRANKA DOZAN

Mo­že li u jav­noj po­nu­di va­lu­aci­ja HEP-a bi­ti du­plo ve­ća od va­lu­aci­je Ine kak­vom je vi­di Mol kao nje­zin 49-pos­tot­ni vlas­nik

Pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić spret­nim je ko­mu­ni­ka­cij­skim ma­ne­vrom ve­za­nim uz Inu i Mol uoči Bo­ži­ća “ku­pio” Vla­di ba­rem dva­tri da­na po­zi­tiv­nog oz­ra­čja. Na­ja­vom vra­ća­nja Ine u pu­no vla­bur­ze sniš­tvo države na Bad­njak je uve­li­ke za­kri­lio lo­šu vi­jest o pra­vo­ri­je­ku po pr­vom od dva ar­bi­traž­na spo­ra. Su­ge­ri­ra­lo se pri­tom i da Vla­da tu ope­ra­ci­ju već ne­ko vri­je­me raz­ma­tra i da ima i čvrst plan.

Ka­ko pak to­li­ka ope­ra­ci­ja i za blag­dan­skog vre­me­na po­bu­đu­je pre­vi­še za­ni­ma­nja, već uoči No­ve go­di­ne pre­mi­jer je ugru­bo ot­krio i da Vla­din plan po­dra­zu­mi­je­va da se no­vac za ot­kup Mo­lo­va udje­la u Ini osi­gu­ra pro­da­jom 25 pos­to (mi­nus jed­na di­oni­ca) Hr­vat­ske elek­tro­pri­vre­de. Io­na­ko mno­go ne­poz­na­ni­ca ti­me se sa­mo do­dat­no mul­ti­pli­ci­ra­lo, a ne­iz­bjež­no je splas­nu­lo i za­do­volj­stvo za­go­vor­ni­ka vra­ća­nja Ine u do­ma­će ru­ke ko­ji su valj­da za­miš­lja­li da je ta­kav “dr­žav­nič­ki po­tez” iz­ve­div na na­čin “i ov­ce i nov­ce”. Na no­ge su se, oče­ki­va­no, pr­vi di­gli sin­di­ka­ti elek­tro­ener­get­skog sek­to­ra, a po­djed­na­ko oče­ki­va­no i po­li­tič­ki su ri­va­li (ali i ne­ki iz re­do­va HDZo­vih ko­ali­cij­skih part­ne­ra) u pri­či o pro­da­ji di­je­la HEPa pre­poz­na­li dobar po­ten­ci­jal za pre­diz­bor­nu bor­bu.

To što je od­go­vo­ra za­sad ve­oma ma­lo, a pi­ta­nja pre­gršt, taj po­ten­ci­jal sa­mo do­dat­no po­ve­ća­va. Jed­no od glav­nih pi­ta­nja je sva­ka­ko ko­li­ko vri­je­de te dvi­je kom­pa­ni­je. Vri­je­di li da­nas HEP dvos­tru­ko vi­še od Ine, od­nos­no mo­že li u jav­noj po­nu­di nje­go­va va­lu­aci­ja bi­ti du­plo ve­ća od va­lu­aci­je Ine kak­vom je vi­di Mol kao nje­zin da­naš­nji 49pos­tot­ni vlas­nik?

Mno­gi su već jav­no iz­ra­zi­li ve­li­ku sum­nju u to, a poz­na­va­te­lji sta­nja u HEPu re­ći će i ka­ko je to još uve­li­ke ne­res­truk­tu­ri­ra­na kom­pa­ni­ja u či­je se pro­izvod­ne ka­pa­ci­te­te u pro­tek­lom du­ljem raz­dob­lju ni­je do­volj­no ula­ga­lo.

OMJER DUGA I OPERATIVNE DOBITI JE DO­VOLJ­NO NIZAK DA

OTVARA HEP-U ZNAČAJAN KREDITNI PO­TEN­CI­JAL

Za po­če­tak, za­sad se ne zna ni što sve od imo­vi­ne za­pra­vo uklju­ču­je HEP gru­pa i nje­zi­na bi­lan­ca. Pri­tom se uglav­nom alu­di­ra na pi­ta­nje prav­no­for­mal­nog sta­tu­sa obje­ka­ta vezanih uz hi­dro­elek­tra­ne ko­je su pri­je pet go­di­na sli­je­dom iz­mje­na Za­ko­na o vo­da­ma is­k­nji­že­ne iz HEPo­vih knji­ga i pre­ne­se­ne u vlas­niš­tvo države, a što se na­met­nu­lo kao teh­nič­ki pro­blem i Ku­ku­ri­ku ko­ali­ci­ji kad je po­čet­kom 2015. kre­nu­la u pri­pre­me IPOa. Pot­pred­sjed­ni­ca Vla­de Mar­ti­na Da­lić, me­đu­tim, sma­tra ka­ko to ni­je ne­pre­mos­tiv pro­blem. To pi­ta­nje Vla­da bi, ka­že, mo­ra­la ri­je­ši­ti zbog sa­mo­ga HEPa, neo­vis­no o pla­nu jav­ne po­nu­de di­oni­ca. Ne že­le­ći pre­ju­di­ci­ra­ti mo­gu­će rje­še­nje, kao mo­gu­ću op­ci­ju ipak je is­tak­nu­la “da­va­nje pra­va du­go­roč­ne služ­nos­ti HEPu nad hi­dro­teh­nič­kim objek­ti­ma ta­ko da ih mo­že adek­vat­no va­lo­ri­zi­ra­ti u bi­lan­ci”. Da je od­go­va­ra­ju­će re­gu­li­ra­nje tret­ma­na hi­dro­cen­tra­la u bi­lan­ci jed­no od ključ­nih pi­ta­nja, do­volj­no je re­ći da se iz hi­dro­elek­tra­na ge­ne­ri­ra vi­še od 50 pos­to ukup­ne pro­izvod­nje HEPa. Toč­ni­je od oko 4200 me­ga­va­ta, oko 2200 pro­izve­du upra­vo HE.

Prem­da dobar dio od njih 26 ima po­pri­li­čan pro­izvod­ni staž, ra­ču­na se da su one i uz to daleko naj­sta­bil­ni­ji i naj­kon­ku­rent­ni­ji iz­vo­ri HEPa te da se ma­hom mo­gu “ra­uba­ti” još dva tri de­set­lje­ća. Si­tu­aci­ja u seg­men­tu ter­mo­elek­tra­na i nji­ho­ve amor­ti­za­ci­je je daleko ne­po­volj­ni­ja. Sve u sve­mu, hi­dro­elek­tra­ne i dis­tri­bu­ci­ja sma­tra­ju se u po­gle­du vred­no­va­nja glav­nim adu­ti­ma HEPa.

Kad su pak po­sri­je­di po­je­di­ni seg­men­ti te kom­pa­ni­je, dio pro­ma­tra­ča dr­ži da u prav­no­for­mal­nom smis­lu ni­je naj­jas­ni­je ni ka­ko sto­je stva­ri s mre­žom, su­ge­ri­ra­ju­ći da se to u pra­vi­lu iz­u­zi­ma iz pri­va­ti­za­ci­je. A kao i kod ni­za dru­gih kom­pa­ni­ja u dr­žav­nom vlas­niš­tvu, imo­vin­sko­prav­nog va­ku­uma u HEPu još uvi­jek ima i mi­mo hi­dro­teh­nič­kih obje­ka­ta.

Ima­ju­ći u vi­du sve te upit­ni­ke, ne ču­di što se i u eko­nom­skim kru­go­vi­ma da­nas ba­ra­ta pri­lič­no ve­li­kim ras­po­nom po­ten­ci­jal­ne vri­jed­nos­ti če­t­vr­ti­ne HEPa, od 45 mi­li­jar­di ku­na pa do vi­še od mi­li­jar­du eura. Na ras­pon pro­cje­na, da­ka­ko, utje­ču i oče­ki­va­nja ve­za­na uz fak­tor hi­dro­lo­gi­je ko­ja je pak pro­tek­le če­ti­ri go­di­ne uglav­nom iš­la na ru­ku pos­lov­nim re­zul­ta­ti­ma HEP gru­pe. Ta­ko se i za 2016. oče­ku­je ne­to do­bit od oko 2,5 milijarde ku­na, od­nos­no pri­bliž­no dobiti os­tva­re­noj go­di­nu pri­je. Uz EBITDA ope­ra­tiv­nu do­bit na ra­zi­ni oko 700 mi­li­ju­na eura (u 2015. je iz­no­si- la oko 4,7 ml­rd. ku­na, a u 2014, oko 5,4 ml­rd) HEP je raz­mjer­no ni­sko za­du­že­na kom­pa­ni­ja. S ne­to du­gom od pri­bliž­no 600 mi­li­ju­na eura, omjer duga i operativne dobiti je do­volj­no nizak da otvara HEPu značajan kreditni po­ten­ci­jal. To je ujed­no i ola­kot­na okol­nost u po­gle­du inves­ti­cij­skog ka­pa­ci­te­ta. Ve­ći­na struč­nja­ka, na­ime, sma­tra da bi vlas­nič­ka struk­tu­ra u ko­joj bi če­t­vr­ti­nu kom­pa­ni­je dr­ža­li pri­vat­ni inves­ti­to­ri bi­la ipak ja­mac di­za­nja stan­dar­da kor­po­ra­tiv­nog uprav­lja­nja. Jed­na­ko ta­ko, vje­ru­ju da bi se ta­ko bo­lje sli­je­di­le ra­zvoj­ne i inves­ti­cij­ske am­bi­ci­je, uklju­ču­ju­ći i ak­vi­zi­ci­je elek­tro­ener­get­skih kom­pa­ni­ja u užoj re­gi­ji.

Me­đu­tim, osim što je ve­oma upit­no za ko­li­ko bi udje­la u Ini bio dos­ta­tan utr­žak od pro­da­je če­t­vr­ti­ne HEPa, pred Vla­dom su tre­nut­no i broj­ne dru­ge pre­pre­ke. Me­đu os­ta­lim, i iz re­do­va glav­nog ko­ali­cij­skog part­ne­ra ima naz­na­ka pro­tiv­lje­nja pro­da­ji di­je­la HEPa, a ka­mo­li iz re­do­va opo­zi­ci­je.

Ma­lo je pak vje­ro­jat­no da će se i za­pos­le­ni­ci HEPa za­us­ta­vi­ti na is­ka­zi­va­nju ne­go­do­va­nja sa­mom pro­da­jom 25pos­tot­nog udje­la. La­ko je pret­pos­ta­vi­ti da će pos­ta­vi­ti pi­ta­nje svo­je par­ti­ci­pa­ci­je u pro­da­ji di­oni­ca. Jed­na­ko kao što je ve­oma iz­gled­no da bi se gra­ji mo­gli pri­dru­ži­ti bra­ni­te­lji. Za­kon o HEPu jest sus­pen­di­ran, ali ni­je uki­nut, pa ne bi ču­di­lo da i bra­ni­te­lji kre­nu za­no­vi­je­ta­nja o se­dam pos­to di­oni­ca za njih.

GORAN STANZL/ PIXSELL

Mre­ža se u pra­vi­lu iz­u­zi­ma iz pri­va­ti­za­ci­je

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.